Ukrajina otvoreno pokazuje da nije zainteresovana za održivo i dugoročno rešenje sukoba, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nakon sastanka sa indijskim kolegom Subrahmanjamom Džajšankarom i otkrio šta je neophodno da bi se održao sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog.
"Ukrajinski režim i njegovi predstavnici komentarišu trenutnu situaciju na veoma specifičan način, direktno pokazujući da nisu zainteresovani za održivo, pravedno, dugoročno rešenje", izjavio je Lavrov.
On se osvrnuo i na ono što bi trebalo da prethodi potencijalnom sastanku ruskog predsednika Rusije Vladimira Putina sa Vladimirom Zelenskim.
"Naš predsednik je više puta govorio da je spreman da se sastane i sa Zelenskim, pri razumevanju da sva pitanja koja treba da se razmatraju na najvišem nivu budu razrađena, da će eksperti i ministri pripremiti odgovarajuće preporuke i naravno uz razumevanje da, kada i ako, a nadam se – kada stvar dođe do potpisivanja budućih dogovora, da će biti rešeno pitanje legitimiteta osobe koja će potpisivati te sporazume u ime ukrajinske strane", istakao je Lavrov.
On je podsetio da su u aprilu 2022. godine, ubrzo nakon početka SVO, počeli pregovori u Belorusiji, zatim su nastavljeni u Istanbulu, a bili su zasnovani na rešavanju sukoba putem uklanjanja osnovnih razloga za sukob. Ukrajinska strana je tada iznela predlog gde su izloženi osnovni principi bezbednosnih garancija nakon okončanja konflikta.
"Rusija je uvek bila za iskren razgovor i mi podržavamo principe bezbednosnih garancija koji su usaglašeni, podsećam, na inicijativu ukrajinske delegacije u Istanbulu u aprilu 2022. godine. Podržali smo ih tada i podržavamo ih i danas, jer su zaista zasnovani na principu kolektivnog osiguravanja bezbednosti", podvukao je Lavrov.
Sve druge opcije, kao i jednostrane, apsolutno nemaju perspektivu, a potencijalno prisustvo stranih vojski u Ukrajini je neprihvatljivo, ocenio je ruski ministar.
"Bilo je reči o tome da se ta bezbednost osigura pošteno i kolektivno, pre svega putem stvaranja grupe država garanata u koje su ulazile zemlje članice Saveta bezbednosti UN, pominjala se Nemačka, Turska, a spisak tih zemalja bio bi otvoren za pridruživanje drugih zainteresovanih zemalja", rekao je Lavrov.
Ove države bi garantovale bezbednost Ukrajini, a ona ne bi stupala u NATO i druge vojne saveze i ostala bi neutralna i nenuklearna država, dodaje Lavrov.
Kada su u pitanju motivi kojima se vodi takozvana "koalicija voljnih", Lavrov je primetio da su oni usmereni na to da se potkopa napredak na samitu na Aljasci, a da istovremeno Rusija i SAD blisko sarađuju kako bi se otklonili osnovni uzroci krize.
"Ciljevi koje zadržava sadašnje ukrajinsko rukovodstvo, a te ciljeve svakako podstiču zapadni sponzori kijevskog režima, usmereni su protiv napora predsednika Trampa, sa kojim aktivno i konkretno sarađujemo u potrazi za dugoročnim, održivim načinima za rešavanje sukoba", naglasio je Lavrov.