Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da sukobi u Donbasu nisu prestali od 2014. godine, a da sve ruske akcije, uključujući specijalnu operaciju, imaju za cilj da se ovaj rat zaustavi.
"Sukobi u Donbasu u punom obimu nisu prestala od 2014. godine – uz upotrebu teške opreme, artiljerije, tenkova i aviona. Sve što danas radimo, uključujući i specijalnu vojnu operaciju, je pokušaj da se zaustavi ovaj rat. To je smisao naše operacije. I da zaštitimo naše ljude koji žive tamo, na ovim teritorijama", rekao je Putin na sastanku sa veteranima Drugog svetskog rata povodom 80. godišnjice probijanja blokade Lenjingrada.
Zemlje koje su glasale u UN protiv osude veličanja nacizma izvršile su pritisak na Rusiju
Ruski predsednik, govoreći o rezoluciji UN kojom se osuđuje veličanje nacizma, rekao je da ovo nije samo istorijska i politička amnezija, već pokušaj da se zadrži pritisak na Rusku Federaciju.
"Ujedinjene nacije su nedavno predložile na glasanje dokument kojim se osuđuje veličanje nacizma, a pedeset zemalja je glasalo protiv. Ko može biti protiv priznanja veličanja nacizma kao zločinačkog? Pa, šta je to? Ovo nije samo neka vrsta istorijske i političke amnezije", upitao je ruski lider.
On je dodao da je ovo ponovno pritiskanje Rusije na osnovu aktuelne političke situacije i da se u tom smislu, nažalost, malo toga promenilo.
"A to znači da moramo dosledno braniti istorijsku istinu", poručio je Putin.
Rusija učinila sve da mirnim putem reši situaciju u Donbasu
Putin je naglasio da je Rusija učinila sve da mirnim putem reši situaciju oko Donbasa, ali da je to po definiciji bilo nemoguće.
"Dugo smo izdržali, dugo smo pokušavali da se dogovorimo. Kako se sada ispostavilo, jednostavno su nas vukli za nos, prevarili su nas. Ovo nije prvi put da nam se to dešava. Učinili smo sve što je bilo moguće da rešimo ovu situaciju mirnim putem. Sada je postalo očigledno da je to po definiciji bilo nemoguće", rekao je.
On je napomenuo da Rusija nije mogla da ne odgovori na događaje koji su se odigrali u Ukrajini od 2014. godine, uključujući istrebljenje ruskog govornog stanovništva.
"U to vreme, neprijatelj se spremao da ceo ovaj sukob prebaci u vruću fazu. Ništa nam nije preostalo, osim ovoga što sada radimo".
Rusija će nastaviti da beleži zločine kijevskog režima
Rusija beleži zločine kijevskog režima, uključujući i civilno stanovništvo, ovaj posao će biti nastavljen, rekao je predsednik Rusije.
"Apsolutno je neophodno zabeležiti šta rade, posebno sa civilnim stanovništvom. I mi ćemo to uraditi. Istražni komitet se time bavi. Ne samo da beleži, snima, on sažima ove materijale i daje im pravnu ocenu. I ovim putem ćemo svakako ići dalje", istakao je on.
Državni udar 2013-2014. postao izvor današnje moći u Ukrajini
Putin je naglasio da je državni udar koji se dogodio u periodu 2013.-2014. godine postao izvor današnje moći u Ukrajini i da su vlast preuzeli neonacisti.
"Neonacisti su preuzeli vlast kao rezultat ovog puča i sve što se kasnije dogodilo je bitno. Svi njihovi zločini nad civilnim stanovništvom. Ipak, primarni izvor današnje moći u Ukrajini je državni udar. Ne smemo nikada zaboraviti na ovo", rekao je predsednik Ruske Federacije.
Kako je naveo ruski predsednik, u Ukrajini ima mnogo ljudi koji razumeju šta se dešava i daju ispravnu procenu.
"Pogotovo nakon najnovijih dešavanja, gde 'savremeni vladari' maltretiraju civilno stanovništvo i Rusku pravoslavnu crkvu. To im neće proći uzalud. Ne sumnjam", upozorio je ruski lider.
Odbrana Lenjingrada - istorijsko sećanje koje mora da se očuva
On je poručio da generacijama mora da se prenosi znanje o podvigu branilaca Drugog svetskog rata, a posebno o podvizima branilaca Lenjingrada pod opsadom kako bi to zauvek ostalo u sećanju naroda.
"Ne samo za herojske branioce i stanovnike opkoljenog Lenjingrada, već za celu zemlju – ovo je događaj. Veliki događaj, istorijskih razmera", rekao je Putin.
Ruski lider je dodao da istorijsko sećanje mora da se očuva upravo zbog toga da se nikada više ne bi ponovile tragedije koje je preživeo ruski narod tokom Drugog svetskog rata.
"Postoji i praktični smisao toga - da možemo na vreme da reagujemo na pretnje prema našoj zemlji", dodao je rusi predsednik.
Ruske akcije tokom specijalne operacije imaju za cilj okončanje sukoba
Pitanje priznanja genocida nad građanima SSSR-a izuzetno važno
Ruski predsednik je rekao da je pitanje priznavanja genocida nad civilnim stanovništvom Sovjetskog Saveza veoma važno, jer je tokom Nirnberškog procesa bilo nemoguće izneti i razmotriti sve dokaze.
"Pitanje priznavanja genocida nad civilnim stanovništvom Sovjetskog Saveza je izuzetno važno. Zato što je tokom Nirnberškog procesa bilo nemoguće razmotriti i izneti sve činjenice koje svedoče o ovom genocidu", naglasio je.
On je zahvalio veteranima što su "u svoje vreme prošli ovako teške testove, nisu odustajali, podržavali su jedni druge, grad i državu".
On je zajedno sa veteranima pogledao i trejler za novi film "Nirnberg", posvećen međunarodnom suđenju nacističkim zločincima.
"Ovaj film, moraće da se vidi u punom izdanju. Stvar je veoma važna. Takvi filmovi, takva dela čuvaju istorijsko pamćenje, potrebu očuvanja o kojoj sam već govorio", dodao je.
Ruski predsednik položio je danas cveće na spomenik "Granični kamen" u Lenjingradskoj oblasti u čast obeležavanja 80. godišnjice probijanja opsade grada.
Ovaj spomenik je postao simbol otpornosti i hrabrosti sovjetskih vojnika u bici za Lenjingrad. – mostobranu na levoj obali Neve, koji je postao simbol postojanosti i hrabrosti sovjetskih vojnika u bici za Lenjingrad.
Kako se navodi u saopštenju Kremlja, ruski lider položiće i cveće na masovnu grobnicu i spomenik "Majka otadžbina" na Piskarjovskom memorijalnom groblju.
"Ruski predsednik će takođe posetiti i Državni memorijalni muzej odbrane i opsade Lenjingrada, gde će se sastati sa veteranima Velikog otadžbinskog rata, stanovnicima opkoljenog Lenjingrada i predstavnicima javnih patriotskih udruženja", dodaje se u saopštenju.
Piskarjovsko memorijalno groblje nalazi se na severu Sankt Peterburga i predstavlja jedno od najvećih mesta gde su sahranjene žrtve Lenjingradske blokade tokom Drugog svetskog rata.
Memorijalni kompleks je otvoren 9. maja 1960. godine, a prema procenama, na tom groblju je sahranjeno više od 500.000 ljudi.
Nemačka fašistička blokada Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata trajala je tačno 872 dana, od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. godine, a to je najduža i najstrašnija blokada jednog grada u 20. veku. Jedini put kojim je u grad stizala hrana je bio "put života" preko zaleđenog Ladoškog jezera.
Ruska severna prestonica je na početku nemačke blokade imala oko dva i po miliona stanovnika, a prema podacima iznetim za vreme Ninberškog procesa, tokom opsade je 17.000 ljudi poginulo od bombardovanja i granatiranja grada, dok je 630.000 ljudi umrlo od gladi, hladnoće i bolesti.
Procene broja žrtava variraju, ali ima podataka da je stradalo više od milion ljudi.