Rusija
Lavrov sa Dodikom: Podrška referendumu u Srpskoj, Šmit sprovodi državni udar
Ruski ministar je na sastanku istakao da procesi koji se odvijaju u BiH predstavljaju rezultat grubog mešanja Zapada u unutrašnje poslove te zemlje
Rusija je garant Dejtonskog sporazuma, podsetio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov na konferenciji i naveo da je na sastanku sa predsednikom RS Miloradom Dodikom razgovarao o tome kako funkcioniše sprovođenje ovog sporazuma na osnovu kojeg je, pre 30 godina, postignut mir na postkonfliktnom prostoru BiH.
"Primetili smo i pobrojali ogroman broj činjenica koje pokazuju da sve one principe, koje je usvojio Savet bezbednosti nastavljaju da gaze zapadnjaci, koji postupaju sve više i više drsko. Njihova destruktivna zamisao je očigledna, ne skrivaju je– dobiti nedeljivu kontrolu nad BiH, lišiti Srbe prava koje im garantuje Dejton, kako bi pretvorili BiH u unitarnu državu sa poslušnom vladom i poslušnim sudskim i drugim organima vlasti", istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, to je dovelo do toga da se danas primećuje akutna kriza u zemlji, koja, kako navodi, "bez preuveličavanja nosi rizike od destabilizacije celog balkanskog regiona".
"Žestoko osuđujemo pokušaje da se posredstvom fabrikovanih krivičnih dela odstrane sa vlasti, srpski lideri nepodobni Zapadu, između ostalih i naš današnji sagovornik", naglasio je.
Poražavajuće je da se taj pokušaj sprovodi pod izgovorom da je Dodik počinio krivično delo.
"A krivično delo, kako je to formulisao gospodin Šmit, sastoji se u tome da Milorad Dodik ne ispunjava odluke i naredbe Šmita. To je teško i zamisliti u normalnoj pravnoj državi", dodaje Lavrov.
Istakao je da će u oktobru ovim pitanjima biti udeljena posebna pažnja u Savetu bezbednosti, a zasedanje o BiH je naznačeno za 31. oktobar. Rusija će se za ovu sednicu "vrlo detaljno pripremiti".
"Mnoge naše kolege će morati da odgovaraju na neugodna, ali apsolutno zakonita pitanja", poručuje ruski ministar.
Međutim, kako navodi, Šmitu pomaže Ustavni sud, koji, "kao i ranije, naporima Zapada, ostaje pod kontrolom Evropske unije".
Govoreći o Šmitu, naveo je da je on otelovljenje politike Zapada za sprovođenje obojenih revolucija, "prosto govoreći – državnih udara". Kako je naveo, prvi državni udar izveden je 2008. godine kada je jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova i čime je prekršena Rezolucija SB UN 1244.
"Savet bezbednosti je odredio parametre državnosti Srbije, a zapadne zemlje su to srušile", istakao je Lavrov.
Drugi državni udar je bio 2014. godine u Ukrajini. Rusija je, kako je rekao, želela da postoji ravnoteža, a Zapad nije to želeo, jer ne želi da traži nikakvu ravnotežu drugih interesa osim svojih.
"A sada se sprovodi prevrat u BiH, gde državno ustrojstvo odobreno u SB UN uništava samozvani međunarodni predstavnik koji nema nikakva ovlašćenja, ali ga Zapad podstiče na to. U sva tri slučaja radi se o kršenju prava pravoslavnih slovenskih naroda i to je važna karakteristika sadanje politike u Briselu, Parizu, Berlinu, a da ne pominjem London koji diktira kako da se vodi antislovenska, rusofobska politika", istakao je Lavrov.
On je naglasio da Zapad ne voli referendume i da ga zato nije bilo na Kosovu.
"O referendumu koji Republika Srpska i predsednik Dodik planiraju da održe 25. oktobra, sa pitanjem: Podržavaju li građani Republike Srpske pravac koji je zauzelo rukovodstvo Republike ili ne? Mislim da je to pošteno. Zapad ne voli referendume. Nezavisnost Kosova su odredili bez ikakvog referenduma, a referendum na Krimu, koju su svi mogli da vide, isprate i koji je bio veoma transparentan, nisu priznali", rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji.
Dodao je da je Rusija potvrdila, kao stalni član Saveta bezbednosti i garant Dejtona, da će nastaviti da podržava taj sporazum kao i "one snage koje se bore za očuvanje i bezrezervno primenjivanje u praksi dejtonskih principa".
Dodik: Prvog dana nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma počelo je njegovo rušenje
Dodik je naveo da je informisao ministra o tome kako je Srpska prošla težak period, kao i da se "gotovo prvi dan nakon potpisivanja Dejtona, pre trideset godina, krenulo se u njegovo rušenje sa strane zapadnih struktura, ignorisanje onoga što je napisano i stvaranje praksi održivosti neustavnim i antidejtonskim rešenjima".
Istakao je da Bošnjaci nikada nisu prihvatili to da je i Ruska Federacija potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma.
"Danas, kada podvučemo period od 30 godina, takozvani visoki predstavnici, koji nikada nisu imali pravo na to, nametnuli su 1280 odluka i zakona koji su bitno promenili ustavni poredak i smenili više od 900 zvaničnika koji su imenovani i izabrani u skladu sa demokratskim strukturama. Dve trećine tih lica su iz Republike Srpske, što govori o tome da oni nikada nisu odustali od toga da kreiraju rešenja koja samo njima odgovaraju", istakao je Dodik.
Veoma je plemenito što Rusija nastoji da se Dejtonski sporazum očuva, ali, napominje Dodik, danas postoji problem sa onima koji to ne žele.
Naveo je da je u BiH već nekoliko godina neimenovani stranac Šmit, kome je to ponudila Angela Merkel koja "nije imala gde da ga smesti u svojoj vladi, pa ga je nama poslala da nam pravi probleme".
"Problem je sledeći: Bošnjaci i muslimani prihvataju njegove odluke i sprovode ih putem neustavnog suda u BiH, derogirajući i Republiku Srpsku, Srbe i Hrvate. A onda, iza takvih neustavnih institucija i njihovih odluka staje deo zapadne javnosti koji traži sprovođenje i poštovanje odluka suda", objasnio je Dodik.
"Jedna podvala upakovana u priču o pravosuđu i demokratiji apsolutno je svojstvena upravo onome što danas gledamo od jednog dela zapadnih zemalja", rekao je predsednik Republike Srpske.
Dodik izjavio je danas da će sednice Saveta bezbednosti UN, koje će biti održane do kraja godine, biti prilike da se pozicionira racionalan pristup u vezi sa ostankom vojnih snaga "Altea" u BiH.
On je naglasio da Republika Srpska visoko ceni konsultacije koje sa Ruskom Federacijom ima po tom pitanju.
Podsetio je da prisustvo vojnih snaga pod nazivom "Altea" i njihov ostanak u BiH svake godine odobrava Savet bezbednosti UN.
Dodik i Lavrov su na današnjem sastanku razgovarali i o onim pitanjima koja su pokrenuta na sastanku Dodika s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Istakli su i produktivnu saradnju Moskve i Banjaluke u sferi energetike, kao i u oblasti kulture i obrazovanja.
"Cenimo pažnju koju u Republici Srpskoj posvećuju ruskom jeziku", dodao je Lavrov.
Lavrov je na sastanku istakao da procesi koji se odvijaju u BiH predstavljaju rezultat grubog mešanja Zapada u unutrašnje poslove BiH što, kako je istakao, predstavlja direktno kršenje principa Dejtonskog sporazuma.
Dodik je istakao da Dejtonski sporazum ne funkcioniše i potpuno je razvaljen od strane liberalnog Zapada.
Live
