Rusija
Ruski mediji: Koje su američke laži o ratu u BiH
Brojni nekada tajni izveštaji, otkrivaju svu laž i podlost američke politike u Bosni i iskorišćavanja svojih klijenata za postizanje glavnog cilja – raspada Jugoslavije i dalje američke kontrole nad Balkanom preko Evropske unije, piše ruski list "Meždunarodnaja žiznj"
Nekadašnje tajne izveštaje kanadskih mirovnih snaga, vojnici koji su se nalazili na teritoriji Bosne i Hercegovine 1990-tih, slali su nadređenima u Otavi. U njima su razotkrivene tajne operacije CIA: ilegalne pošiljke oružja, organizovan dolazak mudžahedina, zločini pod lažnom zastavom tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
Ove informacije sada su postale dostupne široj javnosti, zahvaljujući objavljivanju nekih od ovih dokumenata na sajtu "Grejzon" pod naslovom "Obaveštajni dosijei razotkrivaju nelagodne istine o ratu u Bosni".
"Brojni, nekada tajni izveštaji, otkrivaju svu laž i podlost američke politike u Bosni i iskorišćavanja svojih klijenata za postizanje glavnog cilja – raspada Jugoslavije i dalje američke kontrole nad Balkanom preko Evropske unije", piše ruski list "Meždunarodnaja žiznj".
Kako piše "Grejzon", Amerikanci su bili zabrinuti da bi vodeća uloga Brisela u pregovorima o rešenju sukoba oslabila međunarodni prestiž Vašingtona i pomogla budućoj Evropskoj uniji da postane nezavisan blok nakon kolapsa komunizma.
Današnji odnos SAD prema EU je otvorena borba, koja za cilj ima nastavak dominacije Vašingtona nad Starim kontinentom, koja je zacrtana u godinama posleratnog američkog "Maršalovog plana" za obnovu Zapadne Evrope.
Inače, u to vreme, plan je de fakto sproveden na račun same Zapadne Evrope – novac je dat u zamenu za evropsko zlato, koje je premešteno preko okeana. Ova američka politika je nastavljena tokom godina rata na Balkanu 1990-ih, da bi 2022. godine – sve to bilo istaknuto u trenutnoj krizi.
Mit o stvaranju Velike Srbije
Na Zapadu je utemeljen mit da je do rata u Bosni došlo isključivo zbog srpskih "separatista", prevođenih Slobodanom Miloševićem, koji su nastojali da stvore "veliku Srbiju". Međutim, depeše kanadskih trupa koje su u okviru mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) bile pozicionirane u Bosni i Hercegovini pokazuju da je istina potpuno drugačija.
Kanadski vojnici su poslati na teren 1992. godine gde su bili do kraja "bolne smrti multietničke Jugoslavije", a njihova misija je svedena na bedan i po život opasan neuspeh, piše sajt "Grejzon".
Ovu priču su tada agresivno podržavali zapadni mediji, a nakon završetka sukoba je dodatno legitimisao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koji su osnovale UN. Od tada je to za Zapad postalo aksiom i neosporna činjenica.
Izveštaji iz tog perioda otkrivaju i potvrđuju tajne operacije CIA, ilegalne pošiljke oružja, "uvoz" džihadističkih boraca i podmetnute zločine, ali pružaju i uvid u istoriju rata koja je, u velikoj meri, skrivena u zapadnim "mejnstrim" medijima. Oni razotkrivaju ovu priču kao ciničnu farsu.
Kanadski vojnici bili su deo većih snaga UN (UNPROFOR) koji su poslati u bivšu Jugoslaviju 1992. godine u uzaludnoj nadi da tenzije neće eskalirati u potpuni rat i da bi sve strane mogle da postignu mirno rešenje.
Malo je poznata činjenica da su SAD postavile temelje za rat u Bosni sabotirajući mirovni sporazum koji je Evropska zajednica pregovarala početkom 1992. godine. Pod njegovim pokroviteljstvom, zemlja bi bila konfederacija podeljena na tri poluautonomne regije po nacionalnoj liniji. Iako je ovo bilo daleko od idealnog, svaka strana je generalno dobila ono što je želela, posebno samoupravu, i barem je uživala u ishodu koji je bio poželjniji od potpunog sukoba.
Međutim, 28. marta 1992. godine, američki ambasador u Jugoslaviji Voren Cimerman sastao se sa bosanskim predsednikom Alijom Izetbegovićem, bosanskim muslimanom, kako bi navodno predložio "priznavanje zemlje kao nezavisne države".
Dalje je obećao bezuslovnu podršku u neizbežnom kasnijem ratu, ako rukovodstvo Bosne "odbije predlog Evropske zajednice". Nekoliko sati kasnije, Izetbegović je stupio u rat, a borbe su izbile gotovo odmah.
Otkrivena mračna strana američke agende
Depeše UNPROFOR-a otkrivaju mnogo mračniju stranu američke agende, piše "Grejzon". Vašington je želeo da se Jugoslavija pretvori u ruševine i planirao da brutalno Srbe natera na pokornost, produžavajući rat što je duže moguće. Za SAD su Srbi bili etnička grupa koja je bila najodlučnija da sačuva nezavisnu Bosnu.
Apsolutna pomoć Vašingtona Bošnjacima, koje Kanađani u svojim telegramima nazivaju "Muslimanima", poslužila je u ove svrhe veoma efikasno. Tada se na Zapadu verovalo, a tako je ostalo i danas, da je "srpska nepopustljivost u pregovorima blokirala put ka miru u Bosni". Međutim, iz depeša UNPROFOR-a više puta se jasno stavlja do znanja da to nije slučaj!
U depešama poslatim od jula do septembra 1993. godine, kada je dogovoreno primirje i nastavljeni pokušaji mirne podele zemlje, kanadske mirovne snage su u više navrata pripisivale "tvrdoglavost" Bosancima, a ne Srbima. Kako se navodi u jednom izveštaju, "nesavladivi cilj zadovoljenja zahteva Muslimana biće glavna prepreka bilo kakvim mirovnim pregovorima".
"Jasna želja Sjedinjenih Američkih Država da ukinu embargo na oružje Muslimanima i njihovo bombardovanje srpskih položaja predstavljaju ozbiljne prepreke za prekid neprijateljstava u bivšoj Jugoslaviji", napisale su mirovne snage 7. septembra 1993. godine.
Kanađani pišu i da su "Srbi najviše poštovali primirje", dok je Izetbegović svoj stav bazirao na pregovorima, insistirajući na "popularnoj slici bosanskih Srba kao 'loših momaka'".
U decembru, kada su srpske snage navodno pokrenule sopstvenu "veliku ofanzivu", u depeši iz istog meseca tvrdilo se da je od početka leta "većina srpskih akcija bila defanzivne prirode, ili da su odbijali bošnjačke provokacije".
Tokom čitavog sukoba, bosanski mudžahedini su neumorno radili na eskalaciji nasilja i sukoba. Islamisti iz celog sveta ušli su u zemlju u drugoj polovini 1992. godine, vodeći džihad protiv Hrvata i Srba. Mnogi su već stekli iskustvo na ratištu u Avganistanu 1980-ih i ranih 1990-ih. Bili su iz fundamentalističkih grupa koje su obučavale CIA i MI6 u Velikoj Britaniji. Za njih je Jugoslavija bila sledeće mesto primene snaga.
Predstavnik SAD za Balkan Ričard Holbruk rekao je 2001. da Bošnjaci "ne bi preživeli bez slične američke pomoći i nazvao je ulogu stranih islamista u sukobu "paktom sa đavolom".
U januaru 1994. u kanadskoj depeši je navedeno: "Bošnjaci se ne ustručavaju da pucaju na svoj narod ili na UN, a zatim tvrde da su Srbi krivi da bi pridobili simpatije Zapada. Bošnjanci često svoju artiljeriju postavljaju veoma blizu zgrada UN-a i ranjivih područja kao što su bolnice, u nadi da će srpska kontra vatra pogoditi ove mete pod nadzorom međunarodnih medija".
"Muslimanske snage izvan Sarajeva su u prošlosti postavljale eksploziv na svoje položaje, a zatim ga detonirale pod strogim medijskim nadzorom, tvrdeći da su ga granatirali Srbi", navodi se.
Zločin na Markalama (eksplozije na gradskoj pijaci na Markalama u Sarajevu, koje su dovele do pogibije ljudi) bila je povod za vazdušne napade NATO-a na Republiku Srpsku koji su doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja rata u BiH.
Odgovornost za napad i način na koji je on izveden bile su predmet žestoke debate, dok zvanične istrage nisu bile ubedljive, da bi se u sledećoj depeši navelo da su islamističke snage izvan Sarajeva u prošlosti postavljale eksploziv na svoje položaje, a zatim ga detonirale pod strogim nadzorom medija, tvrdeći da su granatirali Srbi.
I pored toga, Međunarodni krivični sud u Hagu je 2003. godine osudio generala Stanislava Galića zbog njegove uloge u opsadi Sarajeva i zaključio da su pokolj namerno počinile srpske snage.
Od početka "proksi" rata u Ukrajini 24. februara, ratni zločini, stvarni incidenti koji su pogrešno predstavljeni kao ratni zločini i potencijalno iscenirani dogaćaji praktično su svakodnevne pojave.
"Ovaj mit poslužio je kao opravdanje za sve vrste destruktivnih zapadnih intervencija. Građani ovih zemalja i danas žive sa posledicama tih akcija, često kao migranti nakon bekstva iz gradova i mesta spaljenih ratovima koji su za cilj imali smenu režima", navodi sajt i napominje da traje još jedno nasleđe balkanskih ratova.
Naime, zabrinutost Zapada za ljudski život zavisi od toga na kojoj strani su njihove vlade u datom sukobu, što pokazuje i depeša UNPROFOR-a u kojoj se navodi da su SAD i njihovi saveznici podržavali određenu stranu u ratovima, prikrivajući realnost koju je dokumentovala čak i njihova vojska.
Ali to nije cela priča. Postoje još neka otkrića na tu temu.
Alija Izetbegović sprečio evakuaciju Srebernice
Pre deset godina, 11. jula 2012, na suđenju u Međunarodnom tribunalu u Hagu, počelo je unakrsno ispitivanje svedoka optužbe Dejvida Harlanda, koji je bio komesar za civilna pitanja i politički savetnik UNPROFOR-a koji je bio u BiH od juna 1993. pa sve do kraja sukoba.
Harland je pred sudom rekao da u arhivi te organizacije postoji dokument koji pokazuje da je UNPROFOR u proleće 1993. predložio da se civili evakuišu iz Srebrenice. Kako se navodi, evakuacija je čak započeta, ali je odmah obustavljena po nalogu Vlade BiH. Tadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović lično je rekao Harlandu da inicijativa UN nije izvodljiva.
Harland je takođe priznao da su Bošnjaci u demilitarizovanoj zoni Srebrenica i Žepa držali svoje oružje i trupe.
"UNPROFOR je obavešten o napadima islamističkih snaga na Srbe u tom području. Srpska vojska je potvrdila da su ovi odredi, delujući iz Srebrenice, potpuno uništili 128 srpskih sela u njenoj okolini i ubili više od dve i po hiljade civila", rekao je Harland.
Govoreći o situaciji u Sarajevu, u kom je boravio od juna 1993. godine pa sve do kraja rata, Harland je priznao da su Bošnjaci namerno stvarali nestašicu gasa i struje u Sarajevu.
"Njihovi snajperisti su namerno pucali na ljude koji su radili na popravci vodova, prebacujući odgovornost za to na Srbe. To je učinjeno kako bi se dobila međunarodna podrška. Neki na bošnjačkoj strani su verovali da bi neki koraci bili korisni kako bi Zapad intervenisao. Izetbegović mi je lično rekao da stanovništvu ne treba dozvoliti da napusti Sarajevo", rekao je Harland na suđenju u Hagu.
Uloga Bila Klintona u bosanskoj drami
Hakija Meholić, bivši načelnik policije u Srebrenici, prisetio se sastanka rukovodstva muslimanske enklave Srebrenica sa predsednikom Bosne i Hercegovine Izetbetovićem u Sarajevu krajem septembra 1993. godine, rekavši da su na sarajevski aerodrom odvezeni sa devet helikoptera.
"Oklopnim transporterima UNPROFOR-a smo zatim dovezeni u hotel 'Holidej In'. Tamo nas je čekao predsednik Alija Izetbegović, koji je odmah počeo da nam priča nešto što nas je ostavilo bez reči: 'Bil Klinton mi je rekao da ako srpski četnici uđu u bilo koji grad i ubiju pet hiljada Muslimana, onda će tamo intervenisati NATO", rekao je Meholić i dodao da je njegova delegacija tada "eksplodirala od ogorčenja".
"Rekao sam gospodine predsedniče, kakav bi to čovek naredio da 5.000 Muslimana ide na klanje? Izetbegović je pokušao da nas ubedi, ali mi smo mu odgovorili: Ako hoćete da nas stavite pred već rešeni slučaj, onda nema šta da zovete", podsetio je.
Iako je, prema presudi Haškog suda, u julu 1995. godine "srpska vojska ubila između sedam i osam hiljada muslimanskih muškaraca", pitanje "ko je zaista ubijao Muslimane u Srebrenici?" počinje da dobija potpuno novo značenje nakon priznanja Kanađana: "Znamo da su islamisti u Bosni i ranije pucali na sopstvene civile da bi privukli pažnju medija".
Objavljeni materijali kanadske mirovne misije u Bosni sada su zanimljivi jer je tamo otkriven način delovanja provokatora, čiji se stil ponavlja tokom dešavanja u Ukrajini, a primer za to je Buča.
