Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se danas plenarnom zasedanju Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj", koje se održava u Sočiju.
Centralna tema ovogodišnje konferencije, 22. po redu, bila je "Policentrični svet: uputstvo za upotrebu", a na visoravan Krasna Poljana u Sočiju sjatilo se 140 učesnika, eminentnih eksperata iz 42 zemlje.
Među izlaganjima i diskusijama našle su se i teme pod naslovima "Tektonski poremećaji u geopolitici", "Optimizam u eri promena", "Uloga Zapada u svetu posle gubitka hegemonije", i "Sudbina demokratije u svetu manipulacija".
Pored učesnika iz Rusije i zemalja BRIKS-a, na ovogodišnjem sastanku naći će se i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i brojni eksperti sa naših prostora. Sagovornici RT Balkana već su bili dr Miša Đurković iz Instituta za evropske studije, istoričar dr Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije, kao i dr Ivona Lađevac iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Ovogodišnja konferencija počela je 29. septembra, a završava se 2. oktobra.
Klub "Valdaj" je inače dobio ime po jednom jezeru blizu Velikog Novgoroda, gde je održano prvo zasedanje 2004. godine. Prvobitna ideja je bila da "obavesti svet o Rusiji", ali je već 2014. godine konferencija prerasla u praktični rad na oblikovanju globalne politike i ekonomije.
Jedan od glavnih ciljeva "Valdaja" je da unapredi dijalog globalne intelektualne elite kako bi se pronašla rešenja za krizu međunarodnog sistema.
Sve informacije mogli ste da pratite u našem blogu uživo iz minuta u minut.
2. okt 2025 • 21:05
Za danas, toliko
Ruski predsednik Vladimir Putin završio je četvorosatni nastup na sastanku Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj", gde je govorio na temu multipolarnog sveta u nastanku i odgovarao na pitanja publike.
"Orešnik" i sporazumi o kontroli oružja
Rusija je spremna da na još godinu dana produži Novi START, sporazum o kontroli atomskog oružja sa SAD, ali ne zna se šta bi moglo da se desi, rekao je Putin.
Moderno taktičko nuklearno oružje je moćnije od bombi koje su Amerikanci bacili na Hirošimu i Nagasaki. SAD raspoređuju takvo oružje širom sveta, dok ga Rusija raspoređuje samo u Belorusiji. Međutim, Moskva ima veće zalihe taktičkog nuklearnog oružja, napomenuo je ruski predsednik.
Rusija ima i drugo oružje, kakvo Amerika nema: "orešnik", "kinžal", "avangard", a možda se pojavi i još nešto.
Oni koji žele da uključe Kinu u sporazum trebalo bi to sami da urade, umesto da to zahtevaju od Moskve. Uostalom, zašto onda da se ne uključe i Velika Britanija i Francuska, jer i one imaju atomsko oružje.
"Naše (atomsko) oružje je modernije od bilo koje druge zemlje na svetu", rekao je Putin.
Iako SAD imaju više nuklearnih podmornica, Rusija ima više lansirnih platformi na kopnu, tako da "paritet danas postoji", dodao je.
O civilizacijama i njihovom sukobu
Govoreći o teoriji (Semjuela Hantingtona) o neizbežnosti sukoba civilizacija, Putin je primetio da su ideološke razlike u 20. veku bile samo paravan za geopolitičke interese.
On je podsetio da je najveći dokaz toga ono što se desilo posle sloma SSSR, kada je Zapad umesto da prigrli Rusiju počeo da podržava separatizam i terorizam na severnom Kavkazu; sve po planu Zbignjeva Bžežinskog.
Ruska civilizacija je nastala od raznovrsnih kultura i nacionalnosti koje su se spojile u jedinstvenu celinu, a da nisu izgubile svoje korene. To je jedinstven put, na kojem su različiti narodi naučili da žive i razvijaju se zajedno, a takođe su shvatili i prednosti takvog razvoja, napomenuo je Putin.
"Mi nismo imali rezervate", rekao je ruski predsednik.
Protivrečnosti između različitih civilizacija su neizbežne, ali je moguće da se između njih nađe zajednički jeziik, delimično na osnovu ruskog iskustva.
BRIKS ne napada dolar već se od njega brani
Optužbe Zapada o pretnji BRIKS-a su reakcija na uspehe ove organizacije, rekao je Putin na pitanje o dedolarizaciji.
BRIKS čini 40 odsto svetske ekonomije i beleži rast. Rusija želi da nastavi da radi u okviru ovog sistema. Deo delovanja BRIKS-a je uspostavljanje novih investicionih platformi i modernih sistema plaćanja, objasnio je ruski predsednik.
Moguće je stvoriti sistem koji funkcioniše sa minimalnim rizikom i, u suštini, bez inflacije, dodao je Putin. To nije nikakav napad na dolar, jer je politika BRIKS-a usmerena na svoje članice, a ne protiv bilo koga.
O "ruskim" dronovima nad Evropom
Putin se našalio da "neće više" da šalje dronove na Dansku, Francusku, Portugal ili gde god već misle da su ih videli.
"Mi nemamo dronove koji mogu da dobace do Lisabona", dodao je Putin.
Priča o tim dronovima je kao priviđanje vanzemaljaca, a sve u funkciji želje lidera EU da podstaknu antirusko raspoloženje i stvore izgovor za povećanje vojnih budžeta.
Švedska i Finska se "glupo" odrekle neutralnosti
Stokholm i Helsinki napravili su veliku grešku što su se pridružili NATO-u, a priča da ih je Moskva nečim ugrožavala je "glupost" rekao je Putin.
Rusija nije imala nikakvih problema sa Švedskom još od vremena Petra Velikog i Poltavske bitke (1709). Sva pitanja sa Finskom su rešena posle Drugog svetskog rata.
Izgleda da su Stokholm i Helsinki želeli da profitiraju od "strateškog poraza" Rusije, od čega nema ništa, dok su istovremeno izgubile sve prednosti koje su imale od svog neutralnog statusa.
Čak je i NATO time izgubio, jer sad ima dužu granicu sa Rusijom, koju Moskva brani novim oružjem i vojskom, dodao je Putin.
Ruski odgovor na "tomahavke" i otmice brodova
Na pitanje kako Rusija namerava da odgovori ako SAD pošalju Ukrajini rakete "tomahavk" ili zemlje Zapada počnu da plene ruske brodove, Putin je rekao da pirate treba uništiti.
"To neće nimalo promeniti odnos na bojnom polju", rekao je ruski predsednik za "tomahavke". To jesu krstareće rakete koje mogu da nanesu određenu štetu, ali će ih ruska PVO oboriti kao i prethodne projektile.
Veća šteta biće nanesena ruskim odnosima sa SAD, jer je upotreba "tomahavka" nemoguća bez direktnog učešća američkih vojnika, rekao je Putin.
A što se tiče napada na brodove, to je gusarstvo, a čovečanstvo zna se šta se radi sa gusarima.
"Njih treba uništiti, ili će nastati rat na svim okeanima sveta", rekao je ruski predsednik.
Putin je dodao da ovakvi potezi uglavnom imaju za cilj da odvuku pažnju sa unutrašnjih problema na Zapadu, ali da će Rusija u svakom slučaju na njih da odgovori.
O "obojenoj revoluciji" u Srbiji
Po pitanju protesta u Srbiji, Putin je izjavio da se slaže sa ocenom predsednika Aleksandra Vučića i ruskih obaveštajnih službi, da neki evropski centri moći pokušavaju da organizuju obojenu revoluciju u Srbiji.
"Čemu je dovela obojena revolucija u Ukrajini, svima je jasno. To je neustavan postupak koji ne vodi ničemu dobrom. Danas je najvažnije ostati u okvirima ustava", izjavio je ruski predsednik.
Podsetio je da među omladinom koja je izašla na ulice ima rodoljuba s kojima treba razgovarati, ali da "ti koji guraju omladinu na ulice žele da srpski narod ponovo nastrada", kao u oba svetska rata.
Oni moraju da shvate šta je dobro po svoju zemlju, ali "to nije naš posao, to je do same Srbije". A što se tiče predsednika Vučića, "mi imamo sasvim dobar odnos", dodao je Putin.
Sastanak na Aljasci bio je samo o Ukrajini
Tokom rusko-američkog samita na Aljasci, jedina tema je bila rešavanje ukrajinske krize, rekao je Putin.
Donald Tramp "je u osnovi osoba koja zna kako da sluša, čudno. On sluša, čuje, reaguje. Dakle, rekao bih da je dobar sagovornik", rekao je ruski predsednik.
Iako su diskusije bile o Ukrajini, obe zemlje su zainteresovane za obnavljanje međusobnih odnosa, "koji nisu samo u ćorsokaku, već na najnižoj tački u sećanju", dodao je on.
O francuskom "gusarstvu"
Tanker koji su zarobili francuski specijalci bio je u međunarodnim vodama, plovio je pod zastavom treće zemlje i imao je međunarodnu posadu.
"To je čisto gusarstvo", rekao je Putin.
Dodao je da ne zna da li taj brod ima ikakve veze sa Rusijom, ali da Pariz pokušava da pričom o "ruskoj floti iz senke" skrene pažnju sa loše unutrašnjo-političke situacije.
"Oni nemaju odgovor na probleme s kojima se suočavaju građani Francuske" i umesto toga pokušavaju da isprovociraju Rusiju na odgovor, kako bi mogli da okupe narod oko zastave, "kao Napoleon", rekao je Putin.
Evropa bez vrednosti nema budućnosti
Putin je izjavio da budućnost EU zavisi od suverenista, političkih snaga koje se zalažu za interese sopstvenih država.
Evropa koju su ruski zapadnjaci voleli više ne postoji, rekao je Putin. To je zbog erozije njenih vrednosnih temelja.
"Na ovaj ili onaj način, ovi vrednosni temelji moraju ostati. Ako ih više nema, ako nestanu, onda će nestati i Evropa koju smo svi toliko voleli", primetio je predsednik.
Kada se izgubi suverenitet zasnovan na vrednostima, nastaju ekonomski problemi, dodao je Putin. Najveći problem EU nije toliko ekonomski koliko društveni, jer dolazi do propadanja tradicionalnih vrednosti i priliva ogromnog broja migranata.
Napadi na nuklearne elektrane "opasna igra"
Ukrajinski udari na Zaporošku nuklearnu elektranu i napadi kojima se remeti elektrosnabdevanje postrojenja u Kurskoj oblasti su "opasna igra" i IAEA savršeno dobro zna ko je za to odgovoran, uprkos pokušajima Kijeva da za to optuži Rusiju.
Putin je upozorio da i Ukrajina ima nuklearne elektrane i da može da odgovori istom merom, poručivši Kijevu, "zamislite se o tome".
Indija i Kina "nisu volovi"
Licemerno je od SAD da od Indije traže da uradi nešto što sama Amerika neće, objasnio je Putin. Ako se SAD rukovode latinskom poslovicom "što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu", prenebregavaju činjenicu da ni Kina ni Indija nisu volovi, pa neće dozvoliti da ih tako ponižavaju.
U Evropi, doduše, ima nekih političara koji zaslužuju da iz zovu volovima ili kozama, dodao je Putin.
Milijarda dolara od prodaje uranijuma SAD
Putin je osudio pokušaje Vašingtona da izvrši pritisak na Indiju i Kinu zbog kupovine ruske nafte, dok SAD i dalje kupuju uranijum za svoje nuklearne elektrane.
Rusija je 2024. godine zaradila oko 800 miliona dolara od prodaje uranijuma SAD, a ove godine se očekuje da će profit premašiti milijardu dolara, dodao je ruski predsednik.
"Ova saradnja je korisna za obe strane", rekao je on.
O sinu zamenika direktora CIA-e koji je dobio ruski orden
Putin je među ljudima sa Zapada koji su došli u Rusiju zbog vrednosti spomenuo i Majkla Glosa (22), sina zamenika direktora CIA-e, koji se dobrovoljno prijavio u rusku vojsku.
Glos je prošao posebnu obuku i postao deo padobranskih jedinica, koje su se borile na frontu.
"Borio se dostojno".
Glos je zadobio teške opekotine dok je pomagao ranjenim drugovima da napuste pogođeni oklopni transporter. U tom trenutku ih je pogodio ukrajinski dron, ispričao je Putin.
Amerikanci mogu biti ponosni na Glosa, dodao je.
Ruski predsednik je rekao da je čuo za američkog borca tek kada je video dokument kojim je Glosu posthumno dodeljen Orden za hrabrost. On je taj orden uručio orden izaslaniku američkog predsednika, Stivu Vitkofu, u prisustvu komandanta Vazdušno-desantnih snaga, komandira njegove brigade i jedinice, kao i drugova poginulog vojnika.
Po Glosu i njegovom ruskom drugu dobila je ime jedna škola u DNR.
Naš je onaj ko deli naše vrednosti
Na pitanje amerikanke Tare Rid, bivše pomoćnice Džozefa Bajdena koja je u Rusiji dobila azil a posle i državljanstvo, Putin je podsetio da je Rusija uvek cenila vrednosti više od porekla.
Pasoš carske Rusije nije imao rubriku "državljanstvo", već samo "veroispovest", za razliku od recimo sovjetskog, podsetio je predsednik.
I danas neki sa Zapada traže utočište zato što ih progone zbog "džender vrednosti" koje se tamo nameću, i oni su dobrodošli u Rusiji.
"Ako neki čovek deli naše vrednosti, on je naš čovek."
"Ljudi dolaze, posebno iz većih evropskih zemalja, jer je ovaj rodni terorizam nad decom tamo veoma uznemirujući za mnoge. Ljudi traže azil i dolaze kod nas. Ako Bog da, mi ćemo ih podržati na svaki mogući način“, rekao je Putin.
O Toniju Bleru i Trampovom planu za Gazu
Na pitanje iranskog profesora Mohameda Marandija o mirovnom planu za Gazu, koji bi na čelo palestinske enklave doveo bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, Putin je objasnio okolnosti pod kojima bi Rusija bila spremna da taj predlog podrži.
"Što se tiče predloga predsednika Trampa o Gazi — znate, verovatno će vas to iznenaditi, ali generalno, Rusija je spremna da ga podrži", ali samo ako će to dovesti do konačnog cilja, odnosno stvaranja nezavisne palestinske države, rekao je Putin.
Bler "nije poznat kao mirotvorac", dodao je ruski predsednik.
Putin je situaciju u Gazi opisao kao najtežu u novijoj istoriji i podsetio na reči generalnog sekretara UN Gutereša, "inače prozapadnog", da je Gaza postala "najveće dečje groblje na svetu".
Rusija smatra da bi bilo bolje da se vlast u Gazi preda Palestinskoj administraciji Mahmuda Abasa.
"Rusija se uvek — od 1948. godine, a zatim ponovo 1974. godine, kada je usvojena relevantna rezolucija Saveta bezbednosti UN — zalagala za stvaranje dve države: Izraela i palestinske države. I to je, po mom mišljenju, ključ konačnog rešenja palestinsko-izraelskog sukoba", dodao je predsednik.
O "razgovoru sa duhovima" predsednika Poljske
Komentarišući izjavu poljskog predsednika Navrockog da razgovara sa duhom maršala Pilsudskog, Putin je izjavio da je Varšava napravila mnogo grešaka tokom međuratnog perioda, što je dovelo do toga da postane prva žrtva Drugog svetskog rata.
Ruski predsednik je izrazio nadu da će njegov poljski kolega nakon razgovora sa duhom Pilsudskog razmotriti i greške svog prethodnika.
"Ako se i današnja političko rukovodstvo u Poljskoj seća, razumevajući sve složenosti i obrte i preokrete različitih istorijskih epoha, ima na umu te greške kada se konsultuje sa Pilsudskim i uzme te greške u obzir – onda bi to zaista bilo dobro", dodao je Putin.
Putin: Setite se Puškina o Napoleonu
Ruski predsednik je kao odgovor na jedno pitanje pročitao pesmu Aleksandra Sergejeviča Puškina o boju kod Borodina, tokom Napoleonovog pohoda na Rusiju 1812.
Podsetio je da se taj sukob, koji se u Rusiji naziva "Otadžbinski rat", završio neslavnim bekstvom "Evropske porodice naroda" kroz snežne smetove, a Napoleon je ubrzo potom izgubio krunu.
"Neke zemlje su oduvek želele da unište Rusiju i profitiraju na tome. Ali to se nikada neće dogoditi", dodao je Putin.
O istorijskom revizionizmu
Putin je priznao da ga zbunjuje želja nekih zemalja na Zapadu da se preispitaju sve dobre stvari iz prošlosti i pokušaji da se uporede i izjednače Hitler i Staljin.
Zapad ističe pakt Molotov-Ribentrop, zaboravljajući na Minhenski sporazum, sporazum koji su Velika Britanija i Francuska potpisale sa Hitlerom, gde su mu predale deo Čehoslovačke.
"To su propagandne tehnike, ali istina je poznata", dodao je ruski predsednik.
Priznao je da ga čudi što Zapad pokušava da zaboravi rezultate Nirnberških procesa. To je čudno, budući da su oni bili rezultat zajedničke borbe, a nacističkih zločincima je suđeno kako bi se sprečilo ponavljanje takvih zločina u budućnosti.
Posebno ga je iznenadila kampanja protiv spomenika sovjetskim vojnicima u Evropi. Rusija ne poriče da je SSSR nametao svoju volju nekim zemljama u posleratnom periodu, ali vojnici koji su dali svoje živote u borbi protiv nacizma nemaju nikakve veze sa tim, objasnio je Putin.
Putin pozvao Ukrajince da dezertiraju
Putin je pozvao ukrajinske vojnike koji su prisilno mobilisani da pobegnu sa fronta. Napomenuo je da predaju otežavaju napadi dronova, kojima plaćenici ciljaju one koji pokušavaju da pređu na drugu stranu.
Ukrajinske oružane snage gube 11.000 vojnika mesečno, napomenuo je ruski predsednik, a od januara do avgusta je dezertiralo 150.000.
Jeste da Zapad Kijevu isporučuje oružje, ali za popunu u ljudstvu Ukrajina nema više izbora, može samo da spusti starosnu granicu za mobilizaciju. Ni to im neće pomoći, jer zbog stalnog napredovanja ruske vojske nema vremena za obuku.
Rusija ima dovoljno vojske. Ruski gubici su daleko manji od ukrajinskih, a vojska se popunjava dobrovoljcima.
Putin o situaciji na frontu
Ruska vojska postojano napreduje duž cele linije kontakta. Na severu se napreduje u Vovčansku i Junakovki, gde se uspostavlja zona bezbednosti.
Sve ide po planu, rekao je predsednik.
Dve trećine Kupjanska su oslobođene, ruski borci su već u centru, pod kontrolom je i Kirovsk, dok je vojska ušla u Konstantinovku, Seversk i Krasnoarmejsk (Pokrovsk).
Putin nije hteo da ulazi u dodatne detalje kako ne bi obavestio neprijatelja, kako je rekao, pošto su Oružane snage Ukrajine "u rasulu".
Ako je ovo "tigar od papira", šta je onda NATO, upitao je Putin.
Promene u načinu ratovanja
Zbog tehnološkog napretka, ne-vojne metode rešavanja vojnih pitanja sada dobijaju novi značaj, naveo je ruski predsednik. To uključuje ekonomski pritisak i uticaj na svest stanovništva.
U vojnoj sferi, najvažniji razvoj tehnologije su dronovi, kako u vazduhu, tako i na kopnu i u vodi.
Razvoj bespilotnih letelica menja borbenu taktiku, a tenkovi se koriste na potpuno drugačiji način. Sistemi protivmera i izviđanja se takođe razvijaju, dodao je Putin.
Tempo inovacija se promenio. Mnogo toga se menja veoma brzo. Obe strane se prilagođavaju međusobnim naučnim otkrićima.
"Sve se menja osim jedne stvari: hrabrost, odvažnost i herojstvo ruskog vojnika".
Rusija proizvodi sopstvenu vojnu opremu, a protiv sebe ima sve zemlje NATO-a. Pored slanja oprema i oružja Ukrajini, u borbama učestvuju i zapadni instruktori, postoji komanda za podršku u Nemačkoj, a Zapad šalje i obaveštajne i satelitske podatke, istakao je Putin.
Sve ovo je ozbiljan izazov za Rusiju, ali smo se brzo prilagodili, dodao je predsednik. Danas je ruska vojska najspremnija za borbu u pogledu obuke, taktike i snabdevanja fronta vojnom opremom.
Putin o sudbini međunarodnih institucija
Posle uvodnog izlaganja, ruski predsednik je seo sa moderatorom Fjodorom Lukjanovom i nastavio da odgovara na pitanja.
Putin je istakao da su međunarodne strukture degradirale ne zato što su izgubile svoju svrhu, već zato što su prestale da rade ono zbog čega su stvorene.
Jedan od razloga je što su zemlje Zapada postavile svoje kadrove na ključna mesta u svim telima, nakon raspada SSSR-a. Kao jedan od primera organizacije koja već dugo ne radi svoj posao, naveo je OEBS.
Alternativne institucije su nastale zbog potrebe da se međunarodna pitanja rešavaju konsenzusom. Tako su, na primer, nastale ŠOS i BRIKS, podsetio je Putin.
Ništa bez Rusije
Rusija se zalaže za multilateralni svet. Njena uloga u svetu se menja, ali bez nje je nemoguće uspostaviti ravnotežu u svetu, izjavio je Putin.
"Rusija je imala burnu i tešku sudbinu; čitava istorija njene državnosti je niz prevazilaženja ogromnih prepreka".
Zahvaljujući tom istorijskom iskustvu, spremni smo za izazove međunarodne situacije. A dani kada je mala grupa velikih sila odlučivala kako bi ceo svet trebalo da živi su zauvek prošli. Važno je da ovo zapamte oni koji žude za kolonijalnom erom, dodao je Putin.
Putin o odnosima Rusije i Amerike
Administracija Donalda Trampa se rukovodi interesima SAD; to je racionalan pristup. Rusija se takođe rukovodi sopstvenim interesima. Jedan od njih je obnavljanje odnosa sa SAD, objasnio je Putin.
Stavovi dve zemlje se razlikuju po mnogim pitanjima. To je prirodno; važno je u kojoj meri mogu da reše svoje razlike mirnim putem, naglasio je Putin.
Moguća su obostrano prihvatljiva rešenja, dodao je ruski predsednik.
Putin: UN nema alternativu
Ujedinjene nacije su jedna od važnih tekovina pobede u Drugom svetskom ratu, podsetio je Putin. Neki tvrde da je sistem UN u krizi i da je nadživeo svoju korist.
"Zaista, organizacija ima mnogo problema, ali nema ništa bolje od nje."
Problem nije u UN - njen potencijal je ogroman - problem je u tome kako je zemlje koriste, dodao je ruski predsednik.
Putin zahvalio i Srbiji na stavu o Ukrajini
Rusija je zahvalna svim državama "svetske većine" koje su se iskreno založile za mirno rešenje sukoba u Ukrajini, izjavio je Putin. Pored zemalja BRIKS-a, ŠOS-a i Severne Koreje, nabrojao je i Srbiju, Mađarsku, i Slovačku u Evropi, kao i partnere iz arapskog sveta.
"Nažalost, nismo uspeli da postignemo prekid neprijateljstava. Odgovornost za to je prevashodno na EU, koja podstiče sukob", dodao je ruski predsednik.
Putin: Žao mi je Ukrajinaca, oni su potrošna roba za globaliste
Ukrajinska tragedija je tuga i za Ruse i Ukrajince, izjavio je Putin.
Oni koji su decenijama podsticali i naoružavali Ukrajinu, okrećući je protiv Rusije i Rusa, nisu marili ne samo za Moskvu već ni za interese Ukrajine i njenog naroda. Ukrajinci su za njih, za te globaliste, potrošna roba. Rezultati takvog avanturizma su očigledni, dodao je ruski predsednik.
Moralisanje i patetika vode u krvoproliće
Multipolarni svet znači povratak klasične diplomatije, koja razmatra interese umesto da ih nameće, a tuđe smatra nelegitimnim, izjavio je Putin.
Da bismo rešili globalne probleme, moramo im pristupiti bez ideologije i patetike, dodao je ruski predsednik.
Kao jedan od primera krvroprolića koje je prouzrokovao dosadašnji pristup Zapada, naveo je izraelsko-palestinski konflikt.
Putin: Ili su svi bezbedni, ili niko
Pokušaji Zapada da nametne jednostranu bezbednost doveli su do toga da se sada niko ne oseća bezbedno. Složeni problemi mogu se rešiti samo zajednički, samo sveobuhvatno. Rusija dosledno brani princip nedeljivosti bezbednosti. U suprotnom, nema bezbednosti ni za koga, rekao je Putin.
Putin: Slabost nije opcija
Ako Zapad želi da testira našu odbranu, neka pokuša, izjavio je Putin.
"Naša istorija je dokazala da je slabost neprihvatljiva."
Rusija nikada neće sebi dozvoliti ni slabost ni neodlučnost, i neka to imaju na umu oni kojima Rusija smeta samim svojim postojanjem, dodao je predsednik.
U Evropi ponavljaju laž o pretnji iz Rusije
Evropski političari koji plaše svoj narod "pretnjom iz Rusije" su ili nesposobni ili svesno lažu, jer takvo nešto prosto nije istina, izjavio je Putin.
Brojni stanovnici EU svesni su stvarne situacije i hteli bi da njihovi političari rešavaju probleme kod kuće.
Multipolarni svet razmišlja drugačije
Današnji svet je složen, višekomponentni sistem, naglasio je Putin. Zahvaljujući toj složenosti, povećava se ukupna pregovaračka sposobnost, jer su jednostrana rešenja neefikasna, a multilateralna zahtevaju dublje razmatranje.
Nove strukture koje nastaju, poput BRIKS-a i ŠOS-a, ne funkcionišu po principu hijerarhije ili potčinjavanja, one postoje same za sebe a ne protiv nečega, dodao je ruski predsednik.
Putin: Rusija rekorder po broju "sankcija"
Zapad je pokušao da "strateški porazi" Rusiju izopštavanjem iz svog ekonomskog poretka, uvevši najveći broj tzv. sankcija u istoriji, ali nije u tome uspeo zato što je Rusija otporna i sposobna da opstana sama, izjavio je Putin.
Rusija ne može biti izbačena iz globalne zajednice jer je neophodna svetu; bez Moskve se ne može uspostaviti globalna ravnoteža – ni strateška, ni ekonomska, ni kulturna, dodao je on.
Putin: Zapad nije stvorio poredak
Pokušaj hegemona da stvori tzv. poredak zasnovan na pravilima nije uspeo da reši niti jedan problem u svetu, a svakoj sili pre ili kasnije dođe kraj, izjavio je ruski predsednik.
Sada se Zapad suočava sa problemima unutar svojih zemalja, koje je izazvao pokušaj da kontrolišu svet.
Putin: Zapad zarobljen u svoje predrasude
Rusija je još 1954. pokušala da izbegne blokovsku podelu sveta, kada je zatražila uzalak u NATO. Drugi put je to zatražila 2000. U oba navrata Zapad nije mogao da izbegne zamku geopolitičkih stereotipa, izjavio je Putin.
Putin: Moramo biti spremni na sve
Svet se menja i niko ne može tačno da predvidi šta će se sledeće desiti, tako da moramo biti spremni na sve, izjavio je predsednik RF Vladimir Putin.
Putin je počeo obraćanje
Predsednik Rusije Vladimir Putin počeo je sa izlaganjem na plenarnoj sednici Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj"
Na sednicu je stigao i predsednik RS Milorad Dodik
Među prisutnima na plenarnom sastanku kluba "Valdaj" je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Plenarna sednica kluba "Valdaj" uskoro počinje
Plenarna sednica 22. godišnjeg sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" uskoro počinje, saopštio je Kremlj.
Hlopkov: Bez ruskog uranijuma SAD bi morale da zaustave do 18 atomskih reaktora
Ako bi se prekinule isporuke niskoobogaćenog uranijuma iz Rusije u Sjedinjene Države, Amerikanci bi morali da obustave rad 16–18 nuklearnih reaktora, izjavio je direktor Centra za energetiku i bezbednost Anton Hlopkov na marginama foruma "Valdaj".
"Rusija je pouzdan partner, ali u SAD je doneta politička odluka da se pokuša zaustavljanje uvoza niskoobogaćenog uranijuma iz Rusije. Za sada oni to ne mogu da učine, inače bi odmah izgubili, rekao bih, oko 5 odsto svoje elektroenergije", rekao je Hlopkov.
Budimir: Rusija se trudi da zaštiti Dejton
Sednicu kluba "Valdaj" prati i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir, koji kaže da Zapad sa jedne strane pokušava na sve načine da potkopa Dejtonski mirovni sporazum u BiH, dok sa druge strane Rusija, kao garant tog sporazuma, nastoji da ga zaštiti.
Karaganov: U toku je oslobađanje sveta
Na Forumu je govorio i ruski ekspert Sergej Karaganov, svojevremeno Putinov savetnik. On je ocenio da se protiv Rusije vodi očajnička borba, jer je sada Zapad shvatio da je ona "uzrok kraha njihove dominacije".
On je istakao da je u toku promena u svetu, proces oslobođenja celog sveta, uspon ranije obespravljenih civilizacija, da je to veličanstven proces i da će Zapad na kraju morati da se povuče.
"Znam da ćemo proći kroiz predratni period pokušaja Zapada da preusmeri tok istorije. To sada vidimo u Ukrajini, a vidimo i drugde. Vidimo da je Zapad izgubio svaki osećaj za pristojnost. Globalno bogatstvo koje se slivalo ka Zapadu, prvenstveno na osnovu njegove vojne superiornosti otišlo je u suprortnom smeru. Ako prođemo kroz ovaj period relativno mirno, uključujući i na aktivno nuklearno odvaćanje, mislim da će to biti mnogo pravedniji svet", rekao je on za RT Balkan.
Batista: Rusija plaća cenu što je prva
Eksperti okupljeni na zasedanju kluba "Valdaj" slažu se da svet teži miru, stabilnoj ekonomiji, razvoju i da svi treba da se pripreme za poredak koji će biti neodređen, ali perspektivniji.
Brazilski ekonomista Paulo Batista kaže da je Rusija među predvodnicima multipolarnog sveta i da se za to plaća određena cena, što svi drugi učesnici, zemlje u razvoju, cene.
On poručuje da se svet značajno menja, ali da su Evropa i Amerika navikle na tu svoju vladavinu i žele da zadrže moć i snagu po svaku cenu. Do kada će to tako moći, niko ne zna.