Ruski predsednik sa Savetom za ljudska prava: Donbas je teritorija Rusije i to je istorijska činjenica

Kroz istoriju, Donbas je uvek bio deo ruske teritorije, a svi ciljevi Specijalne vojne operacije će zasigurno biti ostvareni, izjavio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin na sastanku sa Savetom za ljudska prava.

"Nesumnjivo ćemo dovesti stvar do logičnog završetka, do ostvarenja ciljeva Specijalne vojne operacije", poručio je predsednik.

Putin odlikovao učesnike SVO: U čemu je snaga Rusije

Donbas je deo Rusije i to je istorijska činjenica, a država je stvarana tako da uključuje upravo ove teritorije, podseća predsednik. Zato je važno vratiti kontrolu nad ovim teritorijama, objasnio je on.

Tokom stvaranja SSSR-a, Donbas je u početku bio deo Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, ali je Vladimir Lenjin odlučio da ponovo donese odluku, naglasio je ruski lider.

"To je jednostavno poznata stvar, istorijska činjenica. Čak i tokom formiranja, osnivanja Sovjetskog Saveza, postojao je spor, kao što sam već pomenuo. Donbas je postao deo RSFSR-a, a onda je Vladimir Iljič odlučio, kako je rekao – ovo je direktno iz dokumenta – 'da se predomisli'. I on se 'predomislio', i to je to – Donbas je dat Ukrajini. Tako se sve dogodilo", primetio je.

Prema njegovim rečima, Rusija pokušava da okonča "rat koji je Kijev pokrenuo protiv sopstvenog naroda 2014. godine", a prinuđena je da to učini oružanim putem.

Putin je predložio da članovi Saveta razmotre mere za podršku učesnicima SVO, koji brane interese države. On je naveo da formalnosti ne treba da utiču na odluke koje se donose u korist ruskih boraca koji brane interese države, ističe Putin. 

"Borbena dejstva se ne razlikuju u zoni Specijalne vojne operacije i zoni operacije borbe protiv terorizma. Treba poći od toga. Treba polaziti od realne situacije u borbenim dejstvima", istakao je Putin.

Darčijev: Ne sme se zaboraviti ko je služio nacistima

On je takođe pozvao na oslobađanje od nepotrebne birokratije i u pitanju pomoći beskućnicima i istakao da je spreman da podrži rad nevladinih organizacija na ovom pitanju.

"Glas Saveta za ljudska prava zvuči ubedljivo i snažno na međunarodnoj sceni", naglasio je ruski predsednik.

Istakao je i značaj Saveta za ljudska prava u odbrani prava građana u inostranstvu i njegovu netoleranciju prema rusofobiji.

"Takođe bih želeo da istaknem beskompromisni stav Saveta u odbrani interesa naših sunarodnika u inostranstvu i njegovu netoleranciju prema rusofobiji kao manifestaciji nacionalizma i rasizma", naglasio je predsednik.

Predsednik takođe računa na učešće Saveta za ljudska prava u praćenju ostvarivanja prava ruskih građana na izborima za Državnu dumu 2026. godine. On je naglasio da se po preporukama Saveta preduzimaju mnoge praktične mere, na primer, za borbu protiv telefonskih i internet prevara.

Praćenje realizacije nacionalnih projekata i socio-ekonomsku politiku države nazvao je jednim od ključnih zadataka Saveta za ljudska prava.

"Sastajemo se uoči Dana ljudskih prava. Ovaj datum je nesumnjivo značajan ne samo za naš Savet već za celo rusko društvo. I, naravno, za one koji se posvećuju ovom suštinskom i neophodnom poslu", rekao je Putin.

Putin: Rusija pokrenula 19 nacionalnih projekata

Šef države je učestvovao na sastanku putem video-veze iz Kremlja. Pridružili su mu se predsednik Saveta za ljudska prava Valerij Fadejev, prvi zamenik šefa kabineta predsedničke administracije Sergej Kirijenko i ruska komesarka za ljudska prava Tatjana Moskaljkova.

Ovo je prvi put da se predsednik sastao sa novim savetom, koji je ustanovljen predsedničkim dekretom dan ranije.

Sastanci Saveta za ljudska prava tradicionalno se održavaju uoči Međunarodnog dana ljudskih prava, koji se obeležava 10. decembra.