Šta će biti kada prestane sukob u Ukrajini? Pet pitanja koja muče Brisel

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih se Evropa tako uporno protivi planovima za rešavanje ukrajinske krize, i to nije samo želja da se nanese poraz Rusiji ili, u najmanju ruku, da joj se nametnu sopstveni uslovi, napisao je na svom Telegramu ruski senator Aleksej Puškov.

Nebenzja: Rusija će svakako ostvariti ciljeve SVO, vojnim ili diplomatskim putem

On je objasnio da je stvar u tome da je tokom ovih godina celokupna logika evropske politike izgrađena na ratnoj paradigmi i potpunom raskidu sa Rusijom.

"Na tome počiva i čitav sadašnji 'politički identitet' Evropske unije. Prekidanje konflikta podriva i tu logiku, i taj identitet, kao i stavove njenih nosilaca, odnosno sadašnjih lidera EU i Britanije", istakao je Puškov.

Ruski senator je zatim naveo samo nekoliko kritičnih pitanja koja će za njih neminovno iskrsnuti nakon postizanja dogovora.

"Prvo: čime će se moći opravdati raskid energetskih i ekonomskih veza sa Rusijom, koji guši privrede država EU, kao i odustajanje od ruskog tržišta, gasa i nafte? U Evropi ima dosta preduzetnika koji sada moraju da ćute, ali smatraju da posle krize treba brzo obnoviti poslovne odnose sa Rusijom i zalagati se za očuvanje i proširenje nabavki nafte i posebno gasa", naglasio je on.

Kalas: EU neće podsticati Ukrajinu da pravi ustupke u rešavanju sukoba

Kao drugi problem ukazao je prijem Ukrajine u EU. Kako je napomenuo, trenutno se obećanje o članstvu doživljava kao oblik političke podrške kijevskom režimu i njegovom rukovodstvu.

"Ali prestankom konflikta kontekst se menja. Postaviće se pitanje svrsishodnosti prijema države čiji budžet kritično zavisi od zapadne pomoći, a ekonomija joj je upola razorena. Pored toga, u više zemalja EU ne žele konkurenciju jeftinije ukrajinske poljoprivredne proizvodnje", podvukao je Puškov.

Napomenuo je da Kijevu mogu, i to naročito u konzervativnim krugovima u Poljskoj, ponovo zameriti i veličanje Bandere, kao i Organizacije ukrajinskih nacionalista Ukrajinske ustaničke armije, odgovornih za Volinski pokolj.

"Treće: kako će lideri EU i rusofobni krugovi održati sadašnji nivo medijskog i društvenog neprijateljstva prema Rusiji? Bez takvog naboja biće im mnogo teže da nastave putem militarizacije Evrope i izdvajanja sve više novca za vojne svrhe. Pod znakom pitanja bi se našla cela politika EU usmerena na pripreme za budući rat sa Rusijom", pojasnio je Puškov.

Što se tiče četvrtog problema, ruski senator je skrenuo pažnju na to da EU ne zna šta da radi sa ukrajinskim izbeglicama – što stvarnim, što izmišljenim – posebno jer je njihovo zbrinjavanje skupo i izaziva sve veće nezadovoljstvo u više država Unije.

EU radikalno menja kurs: Stroža migraciona politika postaje norma

"Dok traju borbena dejstva, protivljenje njihovom smeštaju smatra se političkim nekorektnim, ali posle rata, uzimajući u obzir finansijske probleme mnogih članica EU, situacija će se neminovni promeniti", naglasio je ruski senator.

Kao peti problem ukazao je na sprečavanje daljeg širenja unutrašnjih pukotina u EU, koje su već sada očigledne u pogledu stepena podrške Ukrajini, odnosa prema politici američkog lidera Donalda Trampa, tzv. "novim vrednostima", migracionoj politici, kao i odnosu prema dijalogu sa Rusijom.

"Ratna situacija pomaže liberalnom klanu koji upravlja EU da poziva na jedinstvo i održava bar njegovu prividnu verziju, iako i to (jedinstvo) već puca. Sa okončanjem rata, linije kraha će se produbiti, kako među članicama EU, tako i unutar njih. A rukovodstvo Unije će ostati samo sa sopstvenim unutrašnjim 'demonima'", upozorio je Puškov.