Rusija
Lavrov: Evropa želi samo privremeni prekid vatre, a Rusija i SAD traže dugoročni mir
Rusija je od samog početka ukrajinske krize, još od 2014. godine, činila sve što je moguće da dođe do njenog rešenja, poručio je šef ruske diplomatije
Inicijative američkog lidera Donalda Trampa zaista su usmerene na otklanjanje uzroka ukrajinskog konflikta, dok ih u Evropi čak i ne pominju, istakao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na ambasadorskom okruglom stolu o situaciji oko Ukrajine.
"Pregovori Rusije i SAD o Ukrajini imaju za cilj uspostavljanje dugoročnog mira", naglasio je Lavrov.
Poručio je da Rusija insistira na paketu dogovora o čvrstom i održivom miru u Ukrajini, sa bezbednosnim garancijama za sve strane.
"Insistiramo na tome da se postigne paket dogovora o trajnom, održivom i dugoročnom miru, uz bezbednosne garancije za sve uključene zemlje. Naši razgovori sa predsednikom SAD i njegovim timom posvećeni su upravo tome – traženju dugoročnog rešenja koje bi otklonilo osnovne prvobitne uzroke ove krize", napomenuo je Lavrov.
Evropski predlog kao "pauza", a ne mir
Dodao je da u Evropi žele prekid vatre u Ukrajini kako bi se "odmorili" i dobili na vremenu da bar "malčice" podrže kijevski režim oružjem i novcem, a potom ponovo započeli konflikt.
"Očigledno je da ima mnogo spekulacija, raznih destruktivnih podmetanja i falsifikata. Stoga vidimo osnovnu svrhu takvih aktivnosti, koje pokreću naši zapadni partneri, u nastojanju da zakomplikuju traženje pregovaračkog rešenja i produže konflikt, uključujući i time što deluju protiv inicijativa Sjedinjenih Država i predsednika Donalda Trampa, koje su zaista usmerene na pronalaženje rešenja koja će doprineti uklanjanju primarnih uzroka ukrajinske krize", istakao je Lavrov.
Ministar spoljnih poslova Rusije je ukazao na to da se iscrpljuju finansijski, vojni, materijalni i tehnički resursi zapadnih zemalja, koji su bili namenjeni vođenju "proksi rata" protiv Rusije.
Kako je napomenuo, Rusija je od samog početka ukrajinske krize, još od 2014. godine, činila sve što je moguće da dođe do njenog rešenja.
Naglasio je da predsednik SAD Donald Tramp iskreno nastoji da reši ukrajinski konflikt političko-diplomatskim putem.
"Treba odati priznanje sadašnjem američkom lideru, nakon povratka u Belu kuću zaista se prihvatio ovog pitanja. Prema našoj oceni, iskreno nastoji da doprinese prevazilaženju ukrajinskog konflikta političko-diplomatskim metodama", ocenio je ministar spoljnih poslova Rusije.
Gubici ukrajinske vojske i transformacija režima
Osim toga, Lavrov je skrenuo pažnju na to da su ljudski gubici Oružanih snaga Ukrajine tokom konflikta odavno premašili milion ljudi i nastavljaju da rastu, a kijevski režim se od ideološki nabijenog borbenog odreda pretvorio u organizovanu kriminalnu grupu.
"Ljudski gubici oružanih snaga Ukrajine, prema mnogobrojnim nezavisnim procenama, odavno su premašili milion ljudi i nastavljaju da rastu. Kijevski režim se od ideološki nabijenog borbenog odreda, koji se hranio nacističkom ideologijom, bataljoni 'Azov' i druge neonacističke strukture, i, naravno, podržavao se i određenim zabranjenim supstancama u svakodnevnom životu, pretvorio u organizovanu kriminalnu grupu, utonuo u korupciju koja sa sobom na dno povlači i njegove sponzore", ukazao je ministar spoljnih poslova Rusije.
Rusija je predala Ukrajini više od 11 hiljada tela vojnika Oružanih snaga Ukrajine, dok je Ukrajina u odgovoru predala 201 telo ruskih vojnika.
Propali blickrig, konsolidacija Rusije i skretanje pažnje sa Palestine
Lavrov je istakao da je plan Zapada o antiruskom blickrigu uz korišćenje Ukrajine propao.
"Želeli su da nam nanesu strateški poraz, nakon čega bi nam diktirali svoje zapadne uslove po pitanjima koja su interesovala evropske prestonice. Ali plan antiruskog blickriga uz korišćenje Ukrajine je, kao što znate, propao", naglasio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, rusko društvo je pokazalo unutrašnju konsolidaciju, a ekonomski i politički sistem stabilnost i ogromne rezerve snage.
Šef ruske diplomatije je skrenuo pažnju na to da zapadne zemlje pokušavaju da iskoriste temu ukrajinskog konflikta kako bi skrenule pažnju svetske zajednice sa palestinskog problema.
"Zahvalni smo za takav živi interes koji pokazujete za naš stav o ukrajinskom problemu i međunarodnim poslovima u celini, ali ovaj okrugli sto tradicionalno posvećujemo upravo krizi koju je Zapad stvorio oko Ukrajine, pretvarajući je u anti-Rusiju, naoružavajući je radi pokretanja rata protiv naše zemlje. I, naravno, ovo je jedno od najoštrijih pitanja na međunarodnoj agendi, iako, otvoreno ću reći, vidimo pokušaje da se oštrina ove polemike oko Ukrajine, uključujući i na međunarodnim forumima, iskoristi da bi se odvratila pažnja od drugih, ne manje, a možda i više sudbonosnih problema svetske zajednice, mislim, između ostalog, i na palestinski problem", istakao je Lavrov.
Zelenski i borba za opstanak
Šef ruske diplomatije je naglasio da je produžavanje konflikta postalo za Zelenskog pitanje političkog, a možda i fizičkog opstanka.
"U Ukrajini je izbio korupcionaški skandal, i u svetlu toga, izgleda da je produžavanje konflikta za Zelenskog postalo pitanje političkog, a možda i fizičkog opstanka", primetio je šef ruske diplomatije.
Dogovori sa SAD i status Ukrajine
Lavrov je napomenuo da postignuta razumevanja Rusije i SAD na Aljasci u vezi s Ukrajinom odnose se, između ostalog, i na neutralan, vanblokovski i beznuklearni status Kijeva.
"Tamo (u Enkoridžu) dostignuta su uzajamna razumevanja koja za nas ostaju aktuelna i mogu poslužiti kao polazna tačka u regulisanju. Evo nedavno, kada je ovde kod nas bio specijalni izaslanik predsednika Trampa, Stiven Vitkof, nakon njegovog susreta sa predsednikom Putinom, obe strane, i ruska i američka, potvrdile su uzajamna razumevanja postignuta na Aljasci... Smisao tih razumevanja je u tome da Ukrajina treba da se vrati vanblokovskim, neutralnim, beznuklearnim osnovama svoje državnosti", podsetio je on.
U pregovorima sa SAD o Ukrajini sva moguća nerazumevanja i nesporazumi su otklonjeni.
"Sada lično smatram da su u našim razgovorima sa Amerikancima o ukrajinskom pitanju nerazumevanja i nesporazumi otklonjeni", istakao je Lavrov.
Rusija je predala Sjedinjenim Američkim Državama dodatne predloge koji se tiču kolektivnih bezbednosnih garancija.
"Predali smo našim američkim kolegama dodatne predloge koji su se ticali kolektivnih bezbednosnih garancija. Mi razumemo da, kada se razmatraju bezbednosne garancije, nije moguće ograničiti se samo na Ukrajinu", rekao je Lavrov.
Teritorijalno pitanje: ruski ustav i neotuđive teritorije
Govoreći o teritorijalnom pitanju ukrajinskog konflikta, šef ruske diplomatije je izjavio da su, u skladu sa Ustavom Rusije, Krim, Donjecka Narodna Republika, Luganska Narodna Republika, Zaporoška i Hersonska oblast neotuđivi delovi i subjekti Rusije.
"Još jednom želim da kažem: mi takođe imamo ustav, i u skladu s tim ustavom Krim, Donjecka i Luganska Narodna Republika, Hersonska i Zaporoška oblast jesu neotuđivi, ravnopravni delovi, subjekti Ruske Federacije. I još jednom želim da naglasim ono što sam mnogo puta govorio. Nama nisu potrebne teritorije. Važnija nam je sudbina ljudi čiji su preci vekovima kultivisali ove zemlje, gradili gradove, puteve, luke… Ali upravo je prava tih ljudi danas poništio kijevski režim", istakao je Lavrov.
On je poručio da, ukoliko Evropa odluči da ratuje, Rusija je za to spremna odmah.
Napomenuo je da Rusija ne gaji nikakve agresivne planove protiv zemalja NATO-a i EU i da je spremna da takve garancije formalizuje u pismenom obliku na kolektivnoj i uzajamnoj osnovi.
Evropa, mirovnjaci, istorijski teret i nova ratobornost
Lavrov izjavio je da se Evropa ponovo uznemirila i da brine da su na nju zaboravili.
Prema rečima ministra spoljnih poslova Rusije, Evropa još jednom dokazuje da nije uzalud tokom svoje duge istorije postala praktično glavni organizator svih nevolja, uključujući kolonijalizam, robovlasništvo, Prvi i Drugi svetski rat.
"Evropa sada opet nešto nema mira: te brine što su na nju zaboravili, te da je, usled objektivnih tendencija u svetskom ekonomskom i političkom razvoju, završila na margini glavnih procesa i događaja – ne znam", podvukao je on.
Ministar spoljnih poslova Rusije je istakao da se ratoborni instinkti Evrope i njena težnja da ostane "na površini" putem agresivnih delovanja ponovo ispoljavaju.
Osim toga, napomenuo je da Rusija čeka informacije o tome čime će se završiti pregovori između Vladimira Zelenskog, Evropljana i administracije predsednika SAD Donalda Trampa.
Lavrov je upozorio da će evropski mirovnjaci, ukoliko budu poslati u Ukrajinu, postaće za Rusiju legitimna vojna meta.
"Za nas će ti takozvani mirovnjaci odmah postati legitimne mete, to svi moraju da razumeju", poručio je Lavrov.
Oko stotinu britanskih vojnika učestvuje u borbenim dejstvima protiv Rusije u zoni Specijalne vojne operacije, a nakon pogibije jednog od njih, vlada Velike Britanije više ne može to da prikriva.
"Sada su već bili primorani da priznaju činjenice direktnog učešća britanskih vojnika, pripadnika specijalnih jedinica, u ratu protiv Rusije. Nakon što je jedan od njih poginuo, britanska vlada nije mogla da sakrije te okolnosti. Saopšteno je da se najmanje 100 britanskih podanika nalazi u redovima onih koji ratuju protiv Ruske Federacije", napomenuo je Lavrov.
Dodao je da će Moskva iz svega toga izvući sve neophodne zaključke kao "još jednog ispoljavanja istinske suštine britanskog režima".
Spremnost na dijalog sa SAD i besplodnost evropskih predloga
Rusija je spremna da nastavi zajednički rad sa Sjedinjenim Američkim Državama na rešavanju ukrajinskog konflikta, iz razloga što upravo SAD pokazuju ozbiljnu nameru da postignu rezultat.
"Lično predsednik stalno, želim to još jednom da naglasim, govori o spremnosti da se nastavi sadržajni dijalog (o rešavanju ukrajinskog konflikta). Pre svega sa američkom stranom, jer upravo ona pokazuje ozbiljnu nameru da se dođe do rezultata. I mi zaista želimo da okončamo konflikt. Naš principijelni stav ostaje nepromenjen", poručio je šef ruske diplomatije.
Skrenuo je pažnju na to da Evropljani pokušavaju da se na sve načine izbore za mesto za pregovaračkim stolom po pitanju Ukrajine, ali da njihovi predlozi neće biti od koristi.
"Evropa na sve načine pokušava da se ugura za sto za regulisanje, ali ideje koje Evropa iznosi neće biti korisne za pregovore. Oni ipak treba da pogledaju na sebe sa strane i da pristupe pitanju ozbiljno, a ne da nastavljaju sa propagandom i agitacijom", naglasio je ministar spoljnih poslova Rusije.
Dodao je da evropska podrška Zelenskom izaziva sumnje u razumnost evropskih lidera i njihovu korisnost u pregovorima.
"Odnos Evrope prema Zelenskom i njegovom režimu kao prema bezgrešnima i onima koji zaslužuju podršku pod svim okolnostima takođe sugeriše da i uračunljivost evropskih lidera izaziva sumnje u njihovu korisnost u pregovorima o postizanju trajnog, održivog i pravednog rešenja zasnovanog na principima Povelje UN i međunarodnog prava", rekao je Lavrov.
Ruski predlozi za bezbednosne garancije, predstavljeni u decembru 2021. i podeljeni sa NATO-om i Sjedinjenim Državama, ostaju relevantni i mogli bi poslužiti kao polazna tačka za rad u ovom pravcu.
"Smatramo da predlozi koje sam pomenuo, a koje smo podneli SAD i NATO-u još u decembru 2021. godine, ostaju u potpunosti relevantni i da bi mogli poslužiti kao polazna tačka, ili jedna od polaznih tačaka, za takve diskusije", napomenuo je šef ruske diplomatije.
Boris Džonson i sabotaža mirovnih pregovora 2022. godine
Ruski ministar spoljnih poslova ironično je nazvao bivšeg premijera Velike Britanije Borisa Džonsona "neočešljanim političkim funkcionerom".
Tokom istorijskog osvrta na početke konflikta u Ukrajini za vreme ambasadorskog okruglog stola o ukrajinskom regulisanju, Lavrov je podsetio na ulogu Džonsona u sabotiranju mirnog rešavanja sukoba. On je naglasio da je Moskva nakon početka Specijalne operacije prihvatila kontakt sa kijevskim vlastima u Belorusiji.
"Ni taj dijalog nije prekinut našom krivicom. Tu je destruktivnu, ne znam kako drugačije da je nazovem, veoma nepovoljnu ulogu odigralo rukovodstvo Britanije i lično tadašnji premijer Boris Džonson, koji je u aprilu 2022. godine naredio Zelenskom da odbije predlog koji je sam Kijev predložio i već parafirani plan regulisanja sukoba, i rekao da Ukrajinci moraju da ratuju do poslednjeg. Sve to u iluzornoj nadi da će se dočekati kolaps ruske ekonomije. Upravo takav je bio proračun te neočešljane političke figure", rekao je Lavrov.
Tema ukrajinske dece: politizacija i provereni spiskovi
Nijedan humanitarni problem nije sekundarne prirode – važno je i da se zarobljenici vrate u svoje porodice, i da poginuli budu dostojno sahranjeni, a i da se na sve načine likvidiraju svi rizici koji se u tim situacijama stvaraju za decu.
"Tema o deci je prekomerno politizovana. Svakog dana se mogu čuti tvrdnje iz Kijeva da su ruski vojnici ukrali desetine hiljada ukrajinske dece, da ih muče. Od prvog dana kada je počela da se vrti ovaj problem mi smo pitali, tada smo imali kontakte u okviru Istanbula, da nam u interesu rešenja ovog problema članovi ukrajinske pregovoračke delegacije predaju spisak te desetine hiljade dece. Posle mnogobrojnih podsećanja, Ukrajinci su uspeli da teškom mokom skupe 339 prezimena koje smo odmah počeli da proveravamo", objasnio je šef ruske diplomatije.
Međutim, veliki deo "dece" sa tog spiska uopšte nisu više bila deca i nisu bila na teritoriji Rusije, već Evrope.
"To je pomoglo da potvrdimo sumnju koju smo gajili, a to je kakav su biznis u vezi sa trgovinom dece napravili neki ukrajinski funkcioneri sa njihovim evropskim pomogačima", napomenuo je Lavrov.
Live
