Prošlo je više od osam meseci otkako su ruske snage oslobodile Marijupolj od ukrajinskih snaga i neonacističkog puka "Azov".
Reč je o drugom najvećem gradu Donjecke Narodne Republike koji je postao jedan od simbola specijalne vojne operacije, a njegovo oslobađanje predstavlja jedan od najvećih trijumfa ruske vojske.
Fotoreporter Arsenij Kotov posetio je Marijupolj dva puta, u leto i u zimu 2022. godine, kada je zabeležio posledice teških borbi, ali i obnovu grada koja je još uvek u toku.
Leto
"Prvi put sam posetio Marijupolj u leto. Da bih stigao tamo, morao sam da stopiram. Vozač me je ostavio na bulevaru Ševčenko, jednoj od centralnih gradskih ulica, nazvanoj po legendarnom ukrajinskom pesniku", piše Kotov.
Kako bi imao bolji pogled na metalurški kombinat "Azovstalj", koji je služio kao poslednje skrovište notornih "Azovaca", fotograf se popeo na vrh obližnje urušene višespratnice.
"U zapadnom delu grada naišao sam na mlađi par koji luta oko srušene devetospratnice. Bili su lepo obučeni, ali su sakupljali smeće u ruševinama. Zamolili su me da ih ne fotografišem", navodi Kotov.
Fotograf se priseća kako je grad bio "pun grafita" nastalih nakon ruskog oslobođenja.
"Neki od natpisa su pokazivali odnos meštana prema kijevskim vlastima ili drugim sličnim pitanjima, dok su drugi bili direktno povezani sa preživljavanjem", ukazuje Kotov.
Dodaje da je jedan od najčešćih natpisa bio "Ovde žive ljudi" koji je trebalo da zaštiti živote stanovnika od granata.
Kotov ukazuje da je do juna većina ulica bila očišćena, ali da su se i dalje mogli videti "izgoreli automobili naslagani u dvorištima, a tragova nekadašnjih bitaka bilo je po celom gradu."
Dok se priseća posete glavnog gradskog trga, fotograf piše da se on "nekada zvao Lenjinov trg, a na sredini je imao spomenik osnivaču Sovjetskog Saveza. Nakon državnog udara 2014. godine u Ukrajini, spomenik je srušen, a trg je postao Trg slobode. U junu 2022. prvobitno ime je vraćeno, ali spomenik još nije zamenjen."
"Dok su trajale bitke, neonacistički puk Azov je obećao da će 'evakuisati' lokalne stanovnike u ovo pozorište", piše Kotov.
"Zgrada je takođe korišćena kao sklonište za bombe, a 16. marta, puna ljudi, dignuta je u vazduh, navodno od strane ukrajinskih nacionalista. Tačan broj žrtava do danas je nepoznat", dodaje on.
Fotograf se priseća kako je svakodnevni radni život "jednog od najvećih lučkih gradova na Azovskom moru" tekao normalnijim tokom na periferiji grada.
"13. aprila prošle godine, zajedničke snage Rusije i Donjecke Narodne Republike oslobodile su morsku luku Marijupolj. Svi taoci, kako u objektu tako i na brodovima, oslobođeni su. Sama luka nije ozbiljno oštećena i trenutno se koristi za transport tereta".
Kotov piše da su se na ovoj železničkoj stanici poslednjih osam godina nalazili napušteni električni vozovi koji su nekada povezivali Marijupolj sa regionalnim centrom Donjeckom.
Vagoni su uništeni tokom intenzivnih borbi 2022. godine.
"Prošlog juna grad je i dalje izgledao napušteno, ali su ljudi već počeli da se okupljaju na plažama", piše fotograf.
"Mine su i dalje eksplodirale na plaži leve obale, ali to nije sprečilo meštane da uživaju pored mora".
"Tramvajski depo br. 2 na ulazu u Marijupolj uništen je tokom borbi", ukazuje Kotov i dodaje da je početkom marta prošle godine prestao sa radom.
"Trenutno se razgovara o rekonstrukciji nekih gradskih trasa", navodi on.
"Kao i većina okruga na Levoj obali, Okrug pobede je bio ozbiljno oštećen usled borbi. Leti je ovaj deo grada izgledao gotovo beživotno", priseća se Kotov.
"Što sam se više približavao 'Azovstalju', šteta je bila veća. Ova zgrada samo je nekoliko blokova udaljena od fabrike. Zgrade su ovde oštećene, ali se još uvek mogu popraviti. Zgrade na severu su već srušene", piše fotograf.
"Čitav deo ove zgrade se srušio usled granatiranja, a mali preostali panel na vrhu formirao je neku vrstu luka koji je bio skinut do novembra", priseća se Kotov.
"Ova fotografija, snimljena u leto, prikazuje štetu na levoj obali u blizini fabrike 'Azovstalj'. Do jeseni, kada sam se vratio ovamo, većina zgrada je bila porušena. Na tom mestu biće izgrađen novi stambeni kvart", ukazuje on.
"U junu, eksplozije su se čule svuda. Borbe su prestale, ali fabrika, kao i mnogi drugi delovi grada, i dalje su minirani. Timovi za otklanjanje mina su radili po celom gradu", piše Kotov.
Ogromni metalurški kombinat 'Azovstalj' radio je od 1933. godine. Njegova lokacija se prostire na 11 kvadratnih kilometara. Fabrika ima 41 radnju, 80 velikih objekata i šest masivnih visokih peći.
Tokom opsade je teško oštećena. U proleće 2022. godine 'Azovstalj' su okupirale Oružane snage Ukrajine, uključujući azovske neonaciste. Bitka je trajala od 18. marta do 17. maja.
"Slična oštećenja mogu se naći širom oblasti", ukazuje Kotov. "Prema sadašnjem planu razvoja grada, postrojenje će biti srušeno, a na tom mestu biće izgrađen park. Međutim, proces rušenja još nije počeo", ukazuje on.
"Gradska zatvorena pijaca teško je oštećena tokom borbi. Kupola je pogođena sa nekoliko granata, a radni prostor izrešetan gelerima. Kada su leti prolazili kroz strukturu, ljudi su morali da oteraju ogroman čopor pasa lutalica. Nekada su ih trgovci hranili, sada su izgledali mršavo i gladno", priseća se fotograf.
"Tokom leta, veliki deo grada još uvek nije imao vodu, gas i struju. Lokalni stanovnici, koji su odlučili da ostanu, dobili su pomoć od ruskih oružanih snaga, volontera i humanitarnih organizacija", ukazuje fotograf.
Zima
"U decembru 2022. godine Marijupolj je ličio na ogromno gradilište. Građevinski radnici iz cele Rusije, pa čak i drugih bivših sovjetskih republika obnavljali su grad", navodi fotograf.
"Veliki deo bulevara Ševčenko ostao je netaknut. Upravo zbog toga, bulevar je sada najprometniji deo grada. Ovde pijaca cveta. Pošto su supermarketi i sve veće prodavnice opljačkane i uništene, meštani sada hrle tamo da kupuju sve vrste robe: od tehničkih uređaja do voća i povrća iz obližnjih sela", piše Kotov.
"Mnoge zgrade na daljem kraju Metalurškog naselja izbegle su velika oštećenja. Ono malo pogođenih popravljaju građevinski radnici iz Rusije", opisuje fotograf.
Arsenij Kotov ukazuje da su stručnjaci obišli sve zgrade u Marijupolju kako bi odlučili da li mogu da se rekonstruišu. Tamo gde je moguće, šteta je sanirana, a ostali objekti se ruše.
"Zgrade od cigle se lakše popravljaju od tzv. panelnih zgrada, sazdanih od betonskih blokova. Kada je panel oštećen, mora da se ukloni i zameni bilo ciglama, bilo novim panelom, ali u slučaju zgrada od cigle, rupe od granata mogu se brzo popuniti ciglama", objašnjava fotograf.
"Čak i potpuno netaknute zgrade biće predmet kapitalne popravke. Na većini će biti zamenjeni krovovi, cevi, radijatori, prozori. Troškove će pokriti ruska vlada", ukazuje Kotov.
Tokom borbi oštećene su skoro sve administrativne i stambene zgrade u centralnom okrugu, uključujući crkve i kapele.
"Većina radova na rušenju obavlja se bagerima i drugom građevinskom opremom. Panelne zgrade se brzo ruše – potrebno je oko nedelju dana da se sruši zgrada od devet spratova", navodi Kotov.
"Kotlarnica je puštena je u pogon jesenas, baš u vreme grejne sezone. Početkom decembra građevinski radnici su zamenili i krovove na obližnjim zgradama", piše fotograf.
"Ove zgrade u Marijupolju obnovljene su među prvima. Do decembra je urađen veliki deo unutrašnjih radova, zamenjeni su prozori, dok je obnova fasada skoro gotova", navodi Kotov.
Lanac pokretnih kafedžinica pod nazivom "Marijupolj je Rusija i tačka" čiji se naziv poigrava sa imenom ruskog lanca restorana brze hrane "Ukusno i tačka" pojavio se na ulicama grada prošle jeseni.
"Još nisam probao njihovu kafu, ali kafić je popularan među meštanima i radnicima", piše Kotov.