Rusija
Od SVO do Aljaske: Kako je Rusija u 2025. promenila pravila igre
Koji su događaji najviše uticali na tok godine i kako su oblikovali unutrašnju i spoljnu politiku Rusije u 2025.
Godina iza nas u Rusiji protekla je u znaku krupnih političkih i vojnih događaja koji su značajno uticali na unutrašnju dinamiku zemlje i njenu poziciju na međunarodnoj sceni. Oslobođenje Kurske oblasti, početak pregovora između ruske i ukrajinske delegacije, razgovori Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci obeležili su političku agendu godine. Istovremeno, obeležavanje 80 godina Pobede u Velikom otadžbinskom ratu dalo je ovim događajima snažan istorijski i simbolički okvir.
Koji su događaji najviše uticali na tok godine i kako su oblikovali unutrašnju i spoljnu politiku Rusije?
Godina prekretnica: Kako je ova godina obeležila tok SVO
Specijalna vojna operacija tokom 2025. godine nastavila je da ima značajan uticaj na društveno-političke i ekonomske procese u Rusiji, ali je godina na izmaku obeležena i primetnim pomacima na terenu.
Prema zvaničnim podacima, ruska vojska je tokom godine ostvarila napredak na više pravaca, a jedan od ključnih događaja bilo je potpuno oslobođenje Kurske oblasti od jedinica Oružanih snaga Ukrajine. Severnokorejski vojnici su se "rame uz rame" sa ruskim snagama odvažno borili protiv ukrajinskih jedinica i pomogli u oslobađanju ove oblasti. Vladimir Putin je poručio da će ruski narod uvek poštovati korejske heroje koji su dali život za Rusiju i slobodu. Osim toga, ruska vojska oslobodila je i Volčansk, Kupjansk, a nedavno i Seversk.
Tokom 2025. godine Oružane snage Ruske Federacije oslobodile su više od 300 naselja, uključujući i veće gradske centre koje je protivnička strana pretvorila u utvrđene odbrambene čvorove sa razvijenim sistemom dugotrajnih fortifikacija.
Kako je u decembru na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane istakao predsednik Rusije Vladimir Putin, Rusija je tokom 2025. godine značajno ubrzala modernizaciju Oružanih snaga. Uspešno su testirani strateška raketa "burevesnik" i podvodni sistem "posejdon", koji će, kako je naglasio Putin, obezbediti strateški paritet i bezbednost Rusije decenijama unapred. Do kraja godine na borbeno dežurstvo biće uveden i hiperzvučni raketni kompleks "orešnik".
"Ciljevi SVO će, bez sumnje, biti ostvareni", poručio je Vladimir Putin.
On je istakao da bi Rusija radije to postigla diplomatskim putem, ali da je spremna da svoje istorijske zemlje oslobodi i vojnim putem, ukoliko Kijev odbije da razgovara o suštini.
Pregovori sa Ukrajinom
Kijev je, u svetlu uspeha ruskih snaga, već početkom godine pojačao granatiranje ruskih teritorija. Intenzitet napada povećan je nakon obnove direktnog rusko-ukrajinskog dijaloga o mirnom rešavanju konflikta.
Prvi direktni razgovori Rusije i Ukrajine od 2022. održani su 16. maja 2025. u Istanbulu i trajali su oko dva sata. Delegacije su se dogovorile o razmeni zarobljenika "hiljadu za hiljadu" i razmatranju mogućeg prekida vatre. Drugi krug pregovora održan je 2. juna, a treći 23. jula, oba u Istanbulu, sa dogovorom o dodatnim razmenama zarobljenika i tela poginulih vojnika.
Na kraju, Ukrajina je 12. novembra zvanično obustavila mirovne pregovore, dok Rusija ostaje spremna na dijalog i humanitarne inicijative, uz naglasak na poštovanje dogovora i realnih uslova na terenu.
Telefonska diplomatija i mirovni plan: kako SAD guraju pregovore o Ukrajini
Ove godine su se Sjedinjene Države aktivno uključene u pokušaje obnove rusko-ukrajinskih pregovora. Donald Tramp je po povratku u Belu kuću pokrenuo direktan dijalog sa Vladimirom Putinom, priznavši da je rešavanje ukrajinskog konflikta teže nego što je očekivao.
Od februara 2025. godine Vladimir Putin i Donald Tramp razgovarali su telefonom najmanje deset puta, čime je uspostavljen intenzivan i kontinuiran kanal komunikacije između Moskve i Vašingtona.
Prvi razgovor održan je 12. februara, kada je postignut dogovor o pokretanju pregovora o prekidu vatre. Nakon toga usledili su razgovori 18. marta, 19. maja, 4. i 14. juna, 3. jula, 18. avgusta i 16. oktobra. Američka strana je saopštila da je povratak teritorija Ukrajini malo verovatan, da ulazak u NATO nije realan i da bi Evropa trebalo da preuzme glavnu odgovornost za bezbednosne garancije Kijevu.
Kontakti Moskve i Vašingtona nastavljeni su kroz razgovore diplomata i specijalnih izaslanika, uključujući sastanke u Rijadu i Istanbulu, kao i direktne razgovore obaveštajnih službi. Konkretno, od početka godine, specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof je šest puta dolazio u Kremlj i sastajao se sa Vladimirom Putinom.
Pregovori Putina i Trampa na Aljasci
U avgustu je na vojnoj bazi Elmendorf–Ričardson u Enkoridžu na Aljasci održan tročasovni sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i lidera SAD Donalda Trampa. Razgovor je protekao u konstruktivnoj atmosferi, uz uzajamno poštovanje i otvoren dijalog. Obojica lidera su potvrdila da je ostvaren značajan napredak i da je otvoren put ka mirnom rešenju ukrajinskog sukoba.
Putin je istakao da Rusija teži okončanju krize uz otklanjanje njenih uzroka i osiguravanje bezbednosti Ukrajine, naglasivši spremnost Moskve da obnovi pragmatične i ekonomske odnose sa SAD.
Tramp je razgovor ocenio kao "izuzetno produktivan", poručivši da postoji realna šansa za postizanje sporazuma. On je najavio pripreme za šire razgovore uz moguće učešće Ukrajine, dok je ulogu Evrope sveo na sporednu.
SAD su tajno izradile mirovni plan
Administracija Donalda Trampa pripremila je mirovni plan za Ukrajinu koji predviđa smanjenje brojnosti ukrajinskih oružanih snaga i odustajanje od pojedinih vrsta naoružanja, uključujući dalekometne rakete. Broj tačaka u dokumentu smanjen je sa 28 na 19, pri čemu je izostavljena i odredba o zamrznutoj ruskoj imovini.
Ukrajina je plan prihvatila uz rezerve, uz napomenu da pojedine tačke zahtevaju dodatnu razradu. Kijev nudi "kompromis": Rusija da se povuče iz više regiona, dok bi u Donbasu i Novorusiji sve ostalo na sadašnjoj liniji fronta. Ako ni taj model ne prođe, kao rezervna opcija pominje se slobodna ekonomska zona – ali isključivo nakon referenduma. Istovremeno, u "mirnodopskim uslovima", brojnost ukrajinskih oružanih snaga predviđena je do 800.000 vojnika.
Sa svoje strane, Vladimir Putin je izjavio da Trampov plan može poslužiti kao osnova za postizanje mira, naglasivši spremnost Rusije za pregovore. Kao osnovu za dalje razgovore Moskva koristi rezultate susreta održanih u Enkoridžu.
Rusija obeležila 80 godina Pobede u Drugom svetskom ratu
Dana 9. maja u Moskvi na Crvenom trgu održana je jubilarna vojna parada povodom 80. godišnjice Pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Svečanosti su prisustvovali veterani, počasni gosti i šefovi država više od 20 zemalja, među kojima lideri Kine, Belorusije i Kazahstana. U stroju je bilo preko 1.500 vojnika, uključujući i učesnike Specijalne vojne operacije u Ukrajini, kao i formacije iz 13 stranih zemalja.
Nakon parade, Putin je sa visokim zvanicama položio cveće na Spomenik neznanom vojniku, a cveće su položili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u društvu slovačkog premijera Roberta Fica, tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i tadašnja predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović. U Kremlju je organizovan zatvoreni prijem, a Putin je zahvalio stranim državnicima i započeo niz bilateralnih sastanaka.
Vučić se sastao sa Putinom, koji je naglasio: "Drago nam je što ste ovde, iako su vas odvraćali od puta u Moskvu na Dan pobede" i istakao da Rusija ceni suvereni i nezavisni kurs Srbije.
Putin u Kini: ŠOS, parada i susreti sa svetskim liderima
Uprkos čestim tvrdnjama zapadnih lidera o "izolaciji" Rusije, 2025. godina pokazala je suprotno – međunarodni kontakti ruskog predsednika Vladimira Putina bili su brojni i značajni. On je posetio Kinu gde je učestvovao na najvećem samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u istoriji, održanom u Tjencinu, kao i na svečanosti povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu na Trgu Tjenanmen u Pekingu.
Tokom posete, Putin je održao niz bilateralnih sastanaka sa liderima kao što su Kim Džong Un, Si Đinping, Redžep Tajip Erdogan, Narendra Modi i drugi. Na samitu je usvojena Tjencinska deklaracija, u kojoj se naglašava poštovanje međunarodnog prava, odbacivanje jednostranih prinudnih mera i zajednička borba protiv terorizma, separatizma i ekstremizma. Usvojen je i sporazum o formiranju Univerzalnog centra za suprotstavljanje bezbednosnim pretnjama.
Parada u Pekingu predstavila je naprednu vojnu tehniku, uključujući dronove, hipersonične rakete, borbene avione i novo naoružanje kao što su podvodni dronovi i protivbrodske rakete. Putin je tokom posete razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, istaknuvši da poštuje nezavisni spoljnopolitički kurs Srbije.
Uprkos 19. paketu sankcija, ruska ekonomija u plusu
Evropska unija sa zavidnom upornošću nastavlja da traži nove mehanizme ograničenja. Zasad je poslednji usvojeni 19. paket sankcija, mada evropske vlasti najavljuju i nove "crne liste". Istovremeno, u Moskvi ukazuju da sankcioni pritisak nije zaustavio ekonomsku dinamiku.
"BDP Rusije je u poslednje dve godine rastao tempom većim od četiri odsto godišnje, što je iznad svetskog proseka", izjavio je predsednik Vladimir Putin na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, naglasivši da je stopa nezaposlenosti pala na istorijski minimum od oko 2,3 odsto, dok se nenaftno-gasni sektor sve više nameće kao nosilac rasta.
Live
