Rusija
Zaharova o odluci Varšave: Plaše se da ruska lica na događaju ne razbude nemačku i poljsku savest
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova reagovala na odluku Varšave da ne pozove ruskog ambasadora u Poljskoj na događaje povodom obeležavanja 78. godišnjice oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na odluku Varšave da ne pozove ruskog ambasadora u Poljskoj Sergeja Andrejeva na događaje povodom obeležavanja 78. godišnjice oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau u Aušvicu, napominjući da koliko god se Zapad trudio da prekroji istoriju na nov način ne može se izbrisati sećanje na strahote nacizma i sovjetskih heroja-oslobodilaca.
"Ove godine diplomatski predstavnici države naslednice SSSR-a, čiji su vojnici spasili svet od fašističke kuge, uopšte nisu bili pozvani na godišnjicu oslobođenja logora. Plaše se da ruska lica na događaju ne razbude nemačku i poljsku 'savest'", napisala je Zaharova na Telegram kanalu.
Ona je napomenula da problemi oko Aušvica nisu počeli 2022. godine, u kontekstu aktuelne krize, već 2004. godine, kada je direkcija bila nezadovoljna materijalima koje su ruski stručnjaci pripremili za 60. godišnjicu oslobođenja logora.
"U stvarnosti problemi oko Aušvica nisu počeli 2022. godine, a ni 2014., već u dalekoj 2004. godini, kada je direkcija 'bila nezadovoljna' materijalima koje su ruski stručnjaci pripremili za 60. godišnjicu oslobođenja logora. Otvaranje obnovljene ekspozicije moralo je biti odloženo do 2013. godine. Izgovor je bio da nije odgovaralo da se ljudi sa teritorija koje su ušle u sastav naše zemlje 1939-1941., u ekspozeu pominju kao građani SSSR-a", podsetila je.
Ona je naglasila da uprkos svim pokušajima "evropskih nepartnera" da prepišu istoriju na nov način, sećanje na zločine nacizma i podvig sovjetskog naroda ne može biti izbrisano.
Zaharova je podsetila da je u maju 2022. godine, bez upozorenja ruske strane, zatvorena stalna postavka Centralnog muzeja Velikog otadžbinskog rata pod izgovorom isteka sporazuma između poljskog i ruskog muzeja. Međutim, nakon zatvaranja izložbe, Muzej pobede je pokrenuo onlajn projekat "Aušvic. Istina".
Pored toga, prema Zaharovoj, o resursima Ruskog vojno-istorijskog društva, Ruskog istorijskog društva, muzeja i ministarstva, kao i o resursima ruskih inostranih misija redovno se objavljuju istorijski materijali i istina o oslobađanju koncentracionih logora od strane Crvene armije "u onim zemljama koje danas tako revnosno i nesebično podržavaju neonaciste u Ukrajini".
Podsetimo, predstavnici Rusije nisu pozvani na obeležavanje 78. godišnjice oslobađanja nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau od strane Crvene armije, objavio je ruski ambasador u Poljskoj Sergej Andrejev.
"Nismo dobili nikakve pozivnice, ovo će biti druga godina za redom da ambasadori Rusije i Izraela nisu pozvani na komemoraciju", rekao je on ruskim medijima.
"Ipak, naš konzul u Krakovu će posetiti muzej i položiti vence na spomenik poginulim zatvorenicima, kao i na gradskom groblju u Aušvicu, gde su sahranjeni naši vojnici koji su poginuli u oslobađanju logora", izjavio je Andrejev.
Pored toga što ruski predstavnici nisu pozvani na ceremoniju, muzej Aušvica je ukinuo i rusku postavku navodeći da, usled sankcija, Muzej pobede u Moskvi nije mogao da prebaci potreban novac za njeno održavanje, rekao je ambasador. On je dodao da su rešenja za taj problem postojala, ali da poljska strana za njih nije bila zainteresovana.
Aušvic-Birkenau je bio najveći i najdugovečniji nacistički logor za istrebljenje, i stoga je postao jedan od glavnih simbola Holokausta. Oko 1,4 miliona ljudi, od čega oko 1,1 milion Jevreja, umrlo je u Aušvicu 1941-1945., da bi 1947. stvoren muzej na mestu nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora. Na Uneskovu listu svetske baštine uvršten je 1979.
