Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski će nastojati da se što duže zadrži na "prestolu", a faktički je upravo on danas jedna od glavnih prepreka za postizanje mirovnih sporazuma, izjavio je za RIA Novosti potpredsednik Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov.
"Ozbiljno raspravljati o tome koliko će se još tačno Zelenski zadržati na vlasti, prema mom mišljenju, lišeno je svakog smisla. Izvor vlasti u Ukrajini danas nije narod, već spoljne sile koje su u ustavu te zemlje određene kao nacionalni ciljevi – EU i NATO. Kako tamo odluče, tako će i biti. Nije naročito važno na koji način – putem izbora, puča ili drugih, još oštrijih scenarija", istakao je ruski senator.
Kako je ocenio Kosačov, sasvim je moguće da je upravo Zelenski, po zamisli tutora te zemlje, taj koji treba da donese nepopularne odluke i potom ode.
"Međutim, već je jasno da će se on za 'presto' držati što je moguće duže, a to znači da je direktno zainteresovan za nastavak sukoba. Faktički je upravo on danas jedna od glavnih prepreka za postizanje mirovnih sporazuma, za šta i dalje ima mandat Brisela i Londona", naglasio je Kosačov.
On je istakao da na taj mandat uopšte ne utiče narod Ukrajine, koji, uz to, živi u atmosferi militarističke euforije i žeđi za osvetom, koja se predstavlja kao zahtev za pravdom.
"To u potpunosti odgovara aktuelnoj vlasti u zemlji. Pitanje je samo kada će se njeni inostrani gospodari naigrati", rekao je Kosačov.
On je naglasio da je izuzetno važno da Ukrajina ima legitimno rukovodstvo koje bi imalo pravo da potpisuje najvažnije međunarodne dokumente, te da su izbori neophodni.
"Krajnje je važno da u Kijevu postoji legitimno rukovodstvo ovlašćeno da potpisuje najvažnije međunarodne dokumente. Za to su objektivno zainteresovane sve strane, i zato su izbori neophodni, o čemu je više puta govorio i predsednik Rusije", izjavio je Kosačov.
Istovremeno, on ne računa na ozbiljne promene na najvišem nivou kao rezultat izbora, ukoliko "to ne bude potrebno stvarnim kontrolorima političkih procesa u Ukrajini".
"Ako izbori budu organizovani pod nadzorom Evropljana, koji iza sebe imaju sramne izborne 'specijalne operacije' u Rumuniji i Moldaviji, ako ne bude istinske slobode rasprave i dozvole za rad političkih partija i opozicionih medija, onda u Kijevu neće doći ni do kakvih promena, čak i ako se formalno promene dekoracije", objasnio je on.
Prema mišljenju ruskog senatora, istinski demokratski proces u Ukrajini mogao bi da počisti sadašnje rukovodstvo, ali ako do toga ne dođe, "po završetku borbenih dejstava atmosfera u zemlji može se dodatno zaoštriti i dovesti do ozbiljnih unutrašnjih sukoba".
"Na to treba da budu spremni svi koji su danas na bilo koji način povezani sa ukrajinskim događajima", dodao je Kosačov.
On je takođe naglasio da je Ukrajina danas zavisna i nesamostalna država, te da uspeh mirovnog regulisanja ne zavisi od nje.
"Problem sadašnjeg ili budućeg rukovodstva jeste kako da realizuje bilo kakve dogovore u zemlji kojoj su godinama obećavani 'rajski vrtovi'. Kada postane jasno da se ništa od toga neće ostvariti, tada ne bih zavideo nijednom ukrajinskom lideru, ma kako se zvao", poručio je Kosačov.
Evropska unija glavna kočnica rešavanja ukrajinske krize
Prema njegovim rečima, napori Evropljana danas su usmereni na sabotiranje mirovnih pregovora o Ukrajini, a glavna kočnica u rešavanju krize postaje upravo Evropska unija.
"Svi napori Evrope danas usmereni su na to da se mirovni pregovori osujete i da se nastavi konfrontacija. Potpuni gubitak vekovnog evropskog aduta, diplomatije, jedna je od najrazočaravajućih pojava našeg vremena. Sve te glasne izjave, 'odlučni signali Moskvi', parlamentarne rezolucije i drugi resursi 'megafonske diplomatije' nemaju ni smisla, ni efekta, niti bilo kakve veze sa stvarnom diplomatijom", podvukao je ruski senator.
On smatra da su agresivni lideri EU, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, faktički "nadzornici" koji vode računa da ne dođe ni do najmanjeg poboljšanja ili diplomatskog proboja u odnosima sa Rusijom.
Kosačov je dodao da se pravi "očevi" konflikta danas predstavljaju kao pravednici i negoduju zbog navodne "neisprovocirane, neopravdane i neosnovane agresije Rusije".
"U stvarnosti, neisprovocirana, neopravdana i neosnovana agresija bile su upravo akcije same Evrope, koja je uvela ekonomske represije Rusiji i uključila se u lokalni sukob koji je uopšte nije doticao i nije joj predstavljao nikakvu pretnju. Štaviše, sve je moglo biti rešeno u roku od mesec dana, ali je upravo Evropa odigrala kobnu ulogu u tome što krvoproliće traje i danas", naglasio je on.
Prema rečima Kosačova, obnavljanje odnosa Rusije sa EU nije svrha po sebi, već povratak u normalno stanje.
"Obnavljanje odnosa sa EU za Rusiju nije samo po sebi svrha. To je jednostavno povratak u normalu, a ne, kako se često kaže, kondicio sine kva non – neophodan uslov bez kojeg Rusija ne može da živi. Dijalog je potreban radi smanjenja pretnji, a ne zato što bez njega nemamo gde da se razvijamo", rekao je Kosačov.
On je ocenio da je Evropa danas izvor problema, a ne nada i planova za budućnost.
"Nama bi bilo dovoljno da nam ne smetaju, a sa krugom prijatelja ćemo se sami snaći", dodao je ruski senator.
Istovremeno je naveo da u Evropi postoje snage sposobne za normalan dijalog sa Rusijom, koje su trenutno u manjini, ali ne i bez uticaja. Tome, kako kaže, doprinosi i podrška "sa druge strane okeana", gde takođe shvataju da kurs aktuelnih evropskih elita nema perspektivu.
"Ozdravljenje je moguće nakon smene sadašnje generacije evropskih političara i vraćanja opšte klime u Evropi iz alarmizma i kliničke rusofobije u neke prihvatljive okvire. To se neće dogoditi odmah, ali, prema mom mišljenju, drugog puta Evropa nema ako želi da opstane – i kao međunacionalni projekat u interesu sopstvenih građana i kao važan globalni akter", zaključio je Kosačov.
Odnosi Rusije i EU neće se obnavljati od nule, već sa minusom od stotina milijardi
On je takođe izjavio da Evropska unija ozbiljno duguje Rusiji, što znači da će se odnosi jednog dana obnavljati ne od nule, već "sa minusom od stotina milijardi evra".
"Posle reči 'Rusija mora…' ovde više niko ne čita dalje. Ako već govorimo o dugovima – EU duguje nama, i to znači da će se odnosi jednom obnavljati ne od nule, već sa minusom od stotina milijardi evra", istakao je Kosačov.
On je naglasio da su odnosi Rusije i Evrope danas, možda, gori nego u vreme "hladnog" ili čak Drugog svetskog rata, i da podsećaju na period intervencije zapadnih zemalja protiv Sovjetske Rusije, oslabljene teškim građanskim ratom, s ciljem njenog rasparčavanja i pljačke.
"Problem je u tome što Evropskom unijom i glavnim evropskim državama danas upravljaju ljudi koji u principu ne smatraju mogućim ni celishodnim ravnopravan dijalog sa Rusijom", zaključio je Kosačov.