Ukrajina je napadom dronova na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina pucala sebi u nogu, ruska odmazda biće snažna a uslovi Moskve za okončanje sukoba još oštriji, procenjuje urednik RT Balkan Andrej Mlakar.
Govoreći u emisiji Jutro na RT, Mlakar je podsetio da je napad na lidera metodologija Zapada, od udara "tomahavcima" na rezidenciju Slobodana Miloševića 1999. do gađanja palate Sadama Huseina u Iraku četiri godine kasnije.
"Samo što Ukrajinci nisu dobili ono što su hteli i planirali", jer im američki predsednik Donald Tramp nije dao 'tomahavke'", rekao je Mlakar.
Umesto krstarećih raketa ili dronova na mlazni pogon, navodi on, Kijev je koristio prerađene avione, ultralake letelice kojima je povećan domet i opremljene su eksplozivom.
Pokušaj likvidacije Putina je čisti teroristički napad, "to je ono što se zove dupla puna crvena linija", podsetio je Mlakar.
"To nije bio vojni cilj, nije bio legitimni vojni cilj. Tog trenutka ste vi rekli da ste vi spremni da idete do kraja. I ovo je na nagovor nekoga", dodao je. Jedino nije jasno da li je u pitanju Brisel ili London, kojima ne odgovara ni napredak u pregovorima ni realnost na terenu.
"Kijev sada može da strepi i očekuje", rekao je Mlakar i podsetio da je Ukrajina ostala bez 70 odsto elektroenergetskih kapaciteta u oktobru 2022, kada je vojna obaveštajna služba GUR pod rukovodstvom Kirila Budanova prvi put napala i oštetila Krimski most.
Moskva kaže da je oružje odmazde spremno, a vreme i ciljevi određeni, podsetio je Mlakar, a Zapad najviše brine kakvo će to oružje da bude. Ove godine je Moskva u svoj arsenal uvela taktičku balističku raketu "orešnik", novu verziju taktičke rakete "iskander-M" povećanog dometa, nove tipove krstarećih raketa, kao i "burevesnik".
Značajno je da se Rusija ne povlači iz pregovaračkog procesa, ali će preispitati svoj pristup. Ovo je i prvi put da je Amerika osudila ukrajinski napad, podsetio je Mlakar. Jasno je da Tramp ima dobru volju da se sukob reši i da je Rusija to prihvatila, ali očigledno neko u Evropi to ne želi.
Kijev se, izgleda, nada da bi Evropa mogla da zameni Ameriku kao glavni sponzor Ukrajine. Problem je, kaže Mlakar, da Brisel nema čime da parira Moskvi.
"Na papiru i medijski da, praktično ne", podsetio je urednik televizije RT Balkan.
Mlakar je podsetio da je Adolf Hitler u junu 1941. pokrenuo 3,5 miliona vojnika i 6.000 tenkova na Sovjetski savez, a današnja Evropa "nema te kapacitete. Ni tehničke, logističke još manje".
Evropljani žive u konformizmu, potrošačkom i tehnološkom društvu, gde niko nije spreman za rat, odricanja ili žrtvovanja. Međutim, Brisel huška Kijev na rat jer rukovodstvo EU smatra da je jedino to izlaz iz ekonomske i društvene krize, kaže Mlakar.
Po njemu, ni Amerika nema kapacitet da parira ruskoj vojnoj industriji, a EU pogotovo. Otud tolika zainteresovanost za našu vojnu industriju.
"Srbija ima ogromnu namensku industriju i NATO pakt je zainteresovan da po svaku cenu ovlada (tim) naučnim i tehnološkim kapacitetima", podsetio je Mlakar. Vojne fabrike se ne prave preko noći, potrebne su decenije iskustva i tehnički kadar.
Dronovi su drastično promenili način ratovanja, pa je najavljena fabrika za njihovu proizvodnju od velikog značaja za Srbiju, dodaje Mlakar, jer to bi značilo vojnu samostalnost i nezavisnost od uvoza. Treba samo biti na oprezu, jer je u namensku industriju u Srbiji nedavno ušao češki kapital, s namerom da njene kapacitete preusmeri u NATO i Ukrajinu.