MSP Rusije: Kako se u Ukrajini i na Zapadu veliča nacizam

Ministarstvo spoljnih poslova je uoči Međunarodnog dana sećanja na holokaust objavilo materijale koji sadrže činjenice o manifestacijama neonacizma i rusofobije u Ukrajini i zapadnim zemljama.

Dosije sadrži nekoliko posebnih tekstova u kojima se mogu naći reakcije Rusije na projavljivanje neonacizma, antisemitizma i rusofobije, primeri izjava ukrajinskih zvaničnika u podršku nacistima, primeri veličanja nacizma i rušenja sovjetskih spomenika u Ukrajini. Može se naći hronologija uništavanja sovjetskog memorijalnog nasleđa u Evropi kao i primeri izjava zapadnih političara u kojima je Rusija izjednačena sa nacističkom Nemačkom.

Ministarsvo je priložilo i primere rusofobičnih izjava predstavnika zapadnog političkog establišmenta i manifestacije rusofobije u digitalnom okruženju kao i sertifikate ruskih državljana koji žive u inostranstvu koji svedoče o postojanju rusofobije.

Reakcija Rusije

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je priložilo deo iz izveštaja ruskog Ministarstva spoljnih poslova "O situaciji sa veličanjem nacizma, širenjem neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije", koji je objavljen 30. Avgusta. 2022. godine.

"U baltičkim zemljama i Ukrajini, kolaboracionisti koji su sarađivali sa nacistima sebe progalšavaju pripadnicima nacionalno-oslobodilačkih pokreta koji su se borili za 'nezavisnost' svojih država", navodi se u dokumentu.

"Obrazovni programi i kulturni projekti veličaju "podvig" dobrovoljnih pripadnika nacionalnih legija SS koji su se borili za nacističku Nemačku i učestvovali u brojnim pokoljima civila. Pod pokroviteljstvom vlasti, odvijaju se aktivnosti pristalica radikalnog nacizma i desničarskih ekstremista, koji često postaju glavni izvršioci ciničnog 'rata' sa spomenicima sovjetskim vojnicima-oslobodiocima. Za borbu protiv 'ruskog sveta' i sovjetskog memorijalnog nasleđa, nacionalisti dobijaju privilegiju da čitavom društvu diktiraju koncept 'ispravnog patriotizma'. U većini slučajeva, nacionalne vlasti ne preduzimaju nikakve mere da zaustave ovu vakhanaliju. Na proteste ruskih diplomatskih predstavništava praktično nema reakcije", navodi se u izveštaju.

Drugi prilog koji je Ministarsvo podelilo je iz njihove brošure "Istina o događajima u Ukrajini i Donbasu (2014-2022)".

Prema dokumentu, ideologija kijevskog režima bizarno kombinuje dve komponente.

"Jedna od njih, rusofobska, uključuje progon ruskog govornog područja, stvaranje atmosfere mržnje prema ruskoj kulturi i Rusima, veličanje nacističkih kolaboracionista, uključujući i one koji su kao takvi prepoznati na suđenjima u Nirnbergu. U savremenoj Ukrajini su poznati kao heroji, njihove biografije se proučavaju u školama i na univerzitetima", navodi se u brošuri.

A druga ideološka komponenta, kako Ministarstvo navodi, podrazumeva jasnu orijentaciju ka Evropi i evroatlantstvu, odgovarajući pravac je sadržan u preambuli Ustava zemlje).

"Ova ideologija se sprovodi nasilnim sredstvima, uključujući ubistva i mučenja stanovnika Donbasa, opozicionih političara i novinara, koje vrše brojni ukrajinski 'eskadroni smrti', cenzuru uvedenu u zemlji i masovno kršenje slobode govora, zabranu opozicije, medija, hapšenja novinara, progon Ukrajinske pravoslavne crkve. Obim i učestalost neonacističkih akcija u Ukrajini rastu, postaju sve agresivniji. Sledbenici fašističke ideologije osećaju se potpuno nekažnjeno i uživaju podršku vlasti", navodi se u dokumentu.

Nacističke izjave ukrajinskih zvaničnika

Među izjavama koje je ministarstvo izdvojilo nalazi se ona bivše tadašnje narodne poslanice Ukrajine Lesije Orobets nakon spaljivanja ljudi u Domu sindikata u Odesi 2014. godine koja je rekla: "Ovaj dan je otišao u istoriju. Agregacije u Koloradu su likvidirane".

Ministarstvo podseća i na izjave ministra socijalne politike Ukrajine Andrije Reva iz 2019. godine kada je rekao da nema apsolutno nikakvog sažaljenja za stanovnike Donbasa koji govore ruski i da jedino žali vojnike i oficire sa porodicama koji su tamo stradali zbog "tog ološa".

"Ja sam za to da se potpuno zaboravi reč 'Rusi' u oblasti Harkov. I da se u Lugansku i Donjecku zaboravi reč 'Rusi'", rekao je savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak, maja 2022. godine.

A poglavar Pravoslavne Crkve Ukrajine Kijevske patrijaršije Filaret je 2016. godine rekao da ne treba misliti da stanovništvo Donbasa nije krivo za svoje patnje, i da oni svoju krivicu moraju iskupiti patnjom i krvlju.

"Ruski jezik mora zauvek da nestane kao element neprijateljske propagande i ispiranja mozga našem stanovništvu", rekao je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine Aleksij Danilov 22. oktobra 2022. godine, a navedene su i reči bivšeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka iz oktobra 2014. godine.

"Za nas će biti posla, za njih ne. Mi ćemo imati penzije – oni neće. Imaćemo podršku za decu i penzionere, a oni neće. Naša deca će ići u škole i vrtiće - njihova deca će sedeti u podrumima. Tako ćemo dobiti ovaj rat", rekao je on.

Uništavanje sovjetskog memorijalnog nasleđa u Evropi 

Ministarstvo podseća da se u Poljskoj ciljano sprovodi kampanja uništavanja stotina ruskih spomen obeležja. Kako se navodi u saopštenju, sve ovo se radi uprkos Sporazumu između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Poljske o sahranama i mestima sećanja na žrtve ratova i represija iz 1994. godine, koji je predviđao obaveze obeju strana da održavaju mesta sećanja, nadgrobne spomenike, spomenike i druge memorijalne objekate.

Ministarstvo je kao primer kršenja ovog dogovora navelo slučajeve kada su spomenici sovjetskim vojnicima-oslobodiocima uklonjeni iz javnog prostora jer "simbolizuju komunizam" ili "propagiraju taj sistem".

I u Estoniji se poslednjih godina, prema rečima Ministarstva, sve češće beleže slučajevi ispoljavanja antisemitizma i skrnavljenja spomenika sovjetskim vojnicima koji su pali na estonskoj teritoriji u borbama sa nacističkim osvajačima.

"Za jedan od glavnih pravaca svoje politike i Letonija je odabrala borbu protiv spomenika vojnicima-oslobodiocima", navodi se u saopštenju.

I Republika Litvanija je, u naletu istorijskog revizionizma, 2022. godine zauzela politiku rušenja spomenika sovjetskim vojnicima koji se nalaze na mestima sahranjivanja vojnika Crvene armije širom zemlje, dodaje Ministarstvo.

Izjave zapadnih političara, u kojima se Rusija izjednačava sa nacističkom Nemačkom

Jedan od primera koji se može naći u dokumnetu je iz marta 2014. godine za "Tajm"kada je na dobrotvornoj akciji u Kaliforniji, bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton uporedila Putinove akcije sa nacistima koje je predvodio Hitler. Klintonova je rekla da je distribucija ruskih pasoša na Krimu slična onome kako je Nemačka nudila zaštitu etničkim Nemcima koji žive u drugim zemljama.

"To je upravo ono što je Hitler radio 30-ih godina. Hitler je insistirao da se prema etničkim Nemcima postupa nepravedno", rekla je tada. Međutim, već sledećeg dana, govoreći na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, Hilari Klinton je demantovala da je poredila Rusiju i Nemačku.

"Definitivno ne pravim poređenja. Ali preporučujem - možda možemo izvući pouku iz ove taktike koja je ranije korišćena", rekla je.

Ministarstvo je podsetilo i kada je bivši savetnik američkog predsednika Zbignjev Bžezinski dao je intervju za "Špigl" o sličnostima između ruskog predsednika Vladimira Putina i Adolfa Hitlera. Među opasnim osobinama ruskog lidera politikolog je naveo interesovanje za bogatstvo.

"Mislim da između njih dvojice postoje neke sličnosti, ali postoje i određene razlike. Hitler nikada nije bio posebno zainteresovan da lično bogatsvo, dok Putin ima sekundarni interes da se obogati", rekao je Bžezinski.