Ako Danska napusti NATO, izgubiće svoj politički identitet, a za NATO bi to bio neprijatan korak, jer bi postavio presedan. Međutim, verovatnoća za to je mala, izjavio je Aleksej Puškov, senator Ruske Federacije.
On je podsetio da je danska vlada nagovestila da bi mogla da napusti NATO ako dođe do aneksije Grenlanda. Kao odgovor, Tramp je predložio Danskoj da što pre izađe.
"Drugim rečima, jasno je stavio do znanja da ga nije briga da li Danska ostaje u savezu ili ne", napisao je Puškov na Telegramu.
On smatra da pretnja Danske više liči na "pokušaj ucene uvređene zemlje sa poluzaboravljenim imperijalnim refleksima nego na stvarnu pretnju", kao i da Vašington očigledno to razume.
Ali, čak i ako Danska odluči da napravi takav korak, nastavio je Puškov, njeno članstvo u NATO-u je daleko manje važno za Trampa od uključivanja Grenlanda u Sjedinjene Države, sa njegovih 2,1 miliona kvadratnih kilometara teritorije i pristupom Arktiku.
"Što se tiče Danske, ona je trenutno jedna od najaktivnijih članica NATO-a, posebno u pomaganju Ukrajini i u politici sankcija protiv Rusije. Poslednjih godina, Kopenhagen upućuje najoštrije antiruske pozive", primetio je.
Osim toga, Danska je na prvom mestu u Evropi po pomoći Kijevu po glavi stanovnika, a Danci često zauzimaju visoke položaje u NATO-u. Kako dodaje, danske obaveštajne službe su u suštini ogranak američkih obaveštajnih službi.
Danska igra "nesrazmernu ulogu u savezu", a to je takođe čini uticajnijom unutar Evropske unije, ističe senator.
"Stoga bi u slučaju izlaska iz NATO-a, najviše izgubila sama Danska, za koju je članstvo odlučujući faktor u njenoj političkoj težini. Bio bi gubitak i za NATO – izgubio bi malog, ali aktivnog člana, i po prvi put od 1949. godine izgubio bi svoj integritet. Ali za Dansku, izlazak iz NATO-a bi značio gubitak svih snaga njenog političkog položaja – i nijedan plus", ocenio je.
To navodi na zaključak da je verovatnoća takvog razvoja događaja mala, poručio je on.
Tramp je više puta ponovio da Grenland treba da postane deo Sjedinjenih Država, jer im je navodno potreban zbog nacionalne bezbednosti.
Američki lider je odbio da se obaveže da neće koristiti vojnu silu za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom ili da definitivno odgovori na pitanje šta mu je važnije: ostrvo ili očuvanje NATO-a.