Šef ruske diplomatije: Multipolarnost je već realnost i ona neće nestati

Predsednik Francuske Emanuel Makron treba da se seća istorije i da ne zaboravi na Napoleona i Hitlera, koji su pokušali da osvoje Rusiju, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

On je podsetio na izjavu francuskog predsednika datu u novembru prošle godine, nakon sastanka sa Vladimirom Zelenskim, u kojoj je Makron rekao da je Rusija "sama izabrala put rata, da ništa nije opravdavalo taj rat, da nije bilo nijedne stvarne pretnje, već samo lažne", kao i da Rusija "ne može da se pomiri sa sopstvenom istorijom".

"Baš neko poput Francuza ne može a da se ne seća istorije Rusije. On ne može a da ne razume da se istorija ne svodi na ono što je Kaja Kalas govorila o devetnaest ratova koje je Rusija navodno pokrenula u poslednjih sto godina. Istorija je u tome da su, počev od Napoleona, a zatim i Hitlera, koji su gotovo celu Evropu mobilisali, pokušali da pobede i razore Rusiju. Tu istorija počinje i to je nešto od čega naš narod nikada neće odustati", poručio je Lavrov.

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov posavetovao je onima koji žele ozbiljan razgovor sa Rusijom da ne daju glasne javne izjave, već da "jednostavno pozovu".

"Onima koji žele s nama da razgovaraju ozbiljno, savetujem da o tome ne govore glasno i da potom samozadovoljno gledaju ka publici, već da, ako zaista postoji ozbiljan interes, jednostavno pozovu, onako kako je u diplomatiji uobičajeno, bez ikakvih optužbi", poručio je šef ruske diplomatije.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uporedio je situaciju koja se razvila oko Grenlanda sa Krimom, ističući da u Grenlandu nije bilo državnih prevrata.

Lavrov je posebno izdvojio neke izjave, među kojima i onu od predsednika Hrvatske, Zorana Milanovića, koji je pozvao lidera Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da ne stavlja svoje interese iznad prava naroda Grenlanda.

"Stavite na mesto naroda Grenlanda narod Krima i mnogo toga će vam, verovatno, postati jasnije. Pritom su ljudi na Krimu izašli na referendum nakon antiustavnog državnog prevrata, kada su pučisti koji su došli na vlast objavili rat ruskom jeziku i poslali borce da jurišaju na Vrhovni savet Krima, dok na Grenlandu niko nije organizovao nikakve prevrate", ukazao je ruski ministar spoljnih poslova.

Britaniju treba nazivati jednostavno Britanijom, jer je to jedina zemlja na svetu koja samu sebe naziva velikom, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

"Bez ikakve uvrede, smatram da Britaniju treba nazivati Britanijom, jer je Velika Britanija jedinstveni primer u kojem jedna zemlja samu sebe naziva velikom. Samu sebe. Jedini drugi takav primer bila je Libijska Džamahirija (Velika Socijalistička Narodna Libijska Arapska Džamahirija), ali nje više nema. Bez uvrede", rekao je Lavrov uoči pitanja novinara televizije "Skaj njuz".

Kada se tadašnji američki predsednik Džozef Bajden sastajao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, izjavio je da su SAD i Rusija dve velike države, ni bolje ni gore jedna od druge, već drugačije, istakao je Sergej Lavrov.

On je naglasio da je bivši američki lider čak priznao da ne može da zamisli da se Rusija ikada "raspadne".

Lavrov je napomenuo da je Bajden to izjavio još u ono vreme dok nije čitao sa papirića šta da kaže i kada nije koristio olovku sa automatskim potpisom. 

Ni Rusija ni Kina nemaju nekakav plan da uzmu Grenland i ne sumnjam da SAD to znaju, izjavio je Sergej Lavrov.

Naglasio je da Rusija nije uključena u pitanje Grenlanda, ali da posmatra situaciju, dodavši da čak i Zapad negira bilo kakvu pretnju Grenlandu od Rusije i Kine, jer za to nema nikakvih dokaza.

Između najvećih nuklearnih sila, kao što su Rusija i Sjedinjene Američke Države, ne može postojati stoprocentno podudaranje stavova na međunarodnoj sceni, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov.

"Mi nikada nismo računali na to da ćemo sa bilo kojom zemljom, uključujući i naše najbliže susede, imati podudaranje stavova u sto odsto slučajeva. Takvo podudaranje ne može postojati ni između dve najveće nuklearne sile – Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država", istakao je on.

Ruska strana, kako je dodao, uočava nedoslednost administracije američkog predsednika Donalda Trampa u pitanjima koja se tiču obezbeđivanja međunarodne bezbednosti.

Rusija ne može da dozvoli da primirje posluži Zapadu kao prilika da ponovo naoruža Kijev radi novog napada na Rusiju, poručio je Sergej Lavrov.

Šef ruske diplomatije je takođe naveo da će evropske zemlje na samitu u Davosu pokušati da promene stav Donalda Trampa o Ukrajini u destruktivnom pravcu, ali je izrazio nadu da će dogovori postignuti na samitu na Aljasci zadržati svoju snagu.

Lavrov je dodao i da Sjedinjene Američke Države još uvek nisu oslobodile dvojicu ruskih državljana iz posade zaplenjenog tankera "marinera", uprkos datim obećanjima.

Više o tome pročitajte na ovom linku.

Ukrajina se trenutno nalazi u veoma teškoj situaciji, kako na frontu, tako i na političkom planu, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov.

"Jasno je da se ukrajinska strana nalazi u izuzetno lošoj situaciji na liniji fronta. Ali ne samo na frontu – i u politici, u političkom životu Kijeva, korupcionaški skandali zasenili su mnoge druge procese", napomenuo je on.

Takođe, Lavrov je poručio da su bezbednosne garancije za Ukrajinu koje se trenutno razrađuju u Evropi, u suštini, namenjene isključivo sadašnjem kijevskom režimu i da su kao takve apsolutno neprihvatljive za Rusiju.

Evroatlantska koncepcija bezbednosti diskreditovala je samu sebe – na Zapadu se već vode razgovori o tome da li je vreme da se NATO kao savez "zatvori", izjavio je Sergej Lavrov.

Prema rečima šefa ruske diplomatije, multipolarnost je već realnost i ona neće nestati, te će svi pre ili kasnije morati da se dogovore. Lavrov je takođe istakao da Evropska unija ponovo pokušava da izgradi konstrukciju usmerenu protiv Rusije, trenutno razmatrajući bezbednosni sistem sa učešćem Ukrajine.