Odluka Nemačke da odbije isplatu naknada svim preživelim učesnicima opsade Lenjingrada bez diskriminacije je šokantna, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, prenosi TASS.
"Odbijanje Nemačke da isplate proširi na sve koji su preživeli blokadu, bez diskriminacije po nacionalnoj osnovi, šokantno je u svetlu činjenice da ta ista država već decenijama isplaćuje socijalne beneficije bivšim pripadnicima Trećeg rajha koji su služili u SS jedinicama i drugim paravojnim formacijama priznatim kao zločinačke, kao i stranim kolaboracionistima Hitlerovog režima, koji su bili neposredno umešani u blokadu Lenjingrada", istakla je ona.
Prema rečima Zaharove, "pitanje nije u principu, već u tome što je reč o povratku onoj paklenoj temi segregacije ljudi, toj zločinačkoj logici koja je svet dovela do Drugog svetskog rata i postala njegova pokretačka snaga".
Ruska zvaničnica je podsetila da nemačka strana, pod izmišljenim izgovorima, isplaćuje naknade isključivo preživelima jedne nacionalnosti – Jevrejima.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je više puta skretalo pažnju javnosti na postupke Nemačke. Upućeni su apeli rukovodstvima jevrejskih nevladinih neprofitnih organizacija sa pozivom da javno osude stav Savezne Republike Nemačke, a pružena je i podrška u pripremi i širenju otvorenog pisma nemačkoj vladi u ime onih koji su preživeli blokadu, sa zahtevom da se naknade isplaćuju svima.
Datum potpunog oslobođenja Lenjingrada od opsade, 27. januar 1944. godine, mora zauvek ostati u sećanju i na savesti čovečanstva, poručila je Zaharova.
Ona je istakla da je 872 dana blokade bilo među najstrašnijim stranicama svetske istorije.
"To je najvažnija istorijska stranica našeg života, koja nikada ne sme biti okrenuta i zaboravljena. Na toj stranici uvek mora biti obeleživač", ukazala je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako je podvukla, taj isti svet je već bio prosvećen.
"Ljudi koji su počinili ovo zlo već su, na ovaj ili onaj način, znali šta su humanitarno i međunarodno pravo, ljudska prava, sporazumi, obaveze, odgovornost", pojasnila je Zaharova.
"Moramo se uvek sećati, proživljavati te strašne minute, sate, dane, mesece, godine tako da to ostane u sećanju, uključujući i prenošenje ove istorije budućim generacijama. Ne kao relikt prošlosti ili arhivsku građu, već kao živo sećanje", smatra portparol ruskog spoljnopolitičkog resora.
Zaharova je blokadu Lenjingrada nazvala i "jednom od najtragičnijih i najtežih stranica u istoriji zemlje" i podsetila da se u Rusiji svake godine 27. januara obeležava Dan vojne slave Rusije – Dan potpunog oslobođenja Lenjingrada od fašističke blokade.
Blokada Lenjingrada trajala je 872 dana – od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. godine. Na početku blokade, Lenjingrad je imao 2.887.000 stanovnika. Istoričari ističu da je nemoguće utvrditi tačan broj žrtava blokade, ali savremena istraživanja pokazuju da on znatno premašuje ranije prihvaćenu cifru od 1.093.000 ljudi.
Uprkos izuzetno teškim uslovima opsade, u gradu su nastavila da rade industrijska preduzeća, škole, bolnice i ustanove kulture. Od jeseni 1941. godine preduzeto je pet pokušaja da se probije obruč opsade, a tek šesti – operacija "Iskra" u januaru 1943. godine – bio je uspešan i omogućio je obnavljanje kopnene veze sa ostatkom zemlje. Potpuno oslobođenje Lenjingrada od blokade usledilo je tačno godinu dana kasnije, 27. januara 1944. godine.