Iz arhive FSB: Kako su sovjetski obaveštajci doprineli odbrani Staljingrada

Poraz nacističkih nemačkih snaga kod Staljingrada bio bi nemoguć bez upornog rada sovjetskih obaveštajnih i kontraobaveštajnih oficira, sledi iz arhivskih dokumenata koje je objavila Federalna služba bezbednosti (FSB) Ruske Federacije.

Povodom godišnjice pobede pod Staljingradom, FSB je objavila Obaveštajni izveštaj broj sedam Četvrte uprave NKVD SSSR-a, "O situaciji u neprijateljski okupiranim područjima Staljingradske i Rostovske oblasti, Severnog Kavkaza i Kalmičke ASSR", datiran 18. novembra 1942. godine.

Poznavanje morala i političkog stanja neprijateljske vojske oduvek je bilo od značajnog interesa za planiranje odbrambenih i ofanzivnih operacija, pa je stoga obaveštajna služba stalno posvećivala pažnju dobijanju ove vrste informacija.

Tokom odbrane Staljingrada, oficiri Direkcije NKVD-a za Staljingradsku oblast prikupljali su informacije o raspoređivanju, snazi i naoružanju neprijateljskih jedinica i formacija, kao i o političkim i ekonomskim aktivnostima nemačke komande i okupacione administracije.

Dana 2. avgusta 1942. godine, u okviru Direkcije NKVD-a za Staljingradsku oblast, formirano je 4. odeljenje, zaduženo za vođenje partizanskih odreda i uspostavljanje pouzdane komunikacije sa vojnom obaveštajnom službom.

Dana 18. novembra 1942. godine, uoči kontraofanzive Crvene armije kod Staljingrada, načelnik 4. direkcije NKVD-a, stariji major Pavel Sudoplatov, podneo je zameniku narodnog komesara unutrašnjih poslova SSSR-a, komesaru državne bezbednosti 2. ranga Vsevolodu Merkulovu, obaveštajni izveštaj "O situaciji u okupiranim područjima Staljingradske i Rostovske oblasti, Severnog Kavkaza i Kalmičke ASSR". U izveštaju je navedeno da su okupatori uspostavili "strogi režim" u oblasti Staljingrada, zabranjujući kretanje po ulicama:

"Prisustvo Nemaca na okupiranoj teritoriji prati teror i zlostavljanje civilnog stanovništva [...] Odnos lokalnog stanovništva prema Nemcima je neprijateljski. Čak i neki stanovnici farmi i sela, ranije dobronamerni prema Nemcima, sada im ne veruju i često otvoreno izražavaju svoje neprijateljstvo prema okupatorima", navodi se u izveštaju.

Od posebnog interesa u obaveštajnom izveštaju je poslednji deo, "Raspoloženje neprijateljskih vojnika na jugu", koji opisuje i psihološko stanje nemačke vojske i njenih saveznika u predelu Staljingrada. U dokumentu se navodi:

"Antiratno raspoloženje i dezerterstvo primećuju se među nemačkim i italijanskim vojnicima na Staljingradskom frontu [...] Nemački dezerter je u razgovoru sa izvorom rekao: [...] Ako Rusi napreduju, nemački vojnici će dići ruke".

Uoči Dana pobede: FSB skinuo oznaku tajnosti sa dokumenata o zločinima nacističke Nemačke na Krimu

Takođe se navodi da je najoštrije antiratno raspoloženje bilo među italijanskim vojnicima, koji su se u razgovorima sa lokalnim stanovnicima žalili da nisu bili kod kuće nekoliko godina.

Jedan italijanski kaplar je dozvolio vlasnicima stana u kojem je boravio da koriste svoj radio. Slušajući moskovske vesti, govorio je:

"Hitler mnogo laže. Sovjeti govore istinu. Što se nas tiče, mi nismo želeli da se borimo. Osim toga, sada smo videli da je ruski narod dobar... Vojnici ne žele da idu na front".

Kako se dodaje, slična osećanja su bila prisutna i u rumunskoj vojsci.

Iz razgovora sa vojnicima rumunske, italijanske i austrijske nacionalnosti, bilo je jasno da im Nemci ne veruju, već raspoređuju borbene formacije na prvoj liniji fronta kako bi posmatrali svoje "saveznike". Nemački mitraljesci uvek su stajali iza Rumuna i Italijana, kako bi ih upozorili da je povlačenje nemoguće, navodi se u dokumentu.

Nedugo posle ovog izveštaja, Crvena armija pokreće "Operaciju Uran" napadom na italijanske i rumunske jedinice na krilima nemačkog fronta. Već 22. novembra se u sovjetskom okruženju nalazi oko 290.000 pripadnika 6. armije Vermahta.

Njihovom kapitulacijom 2. februara 1943. godine završena je bitka za Staljingrad.