Rusija
Moskva o bezbednosnim garancijama: Naši stavovi su apsolutno nepromenjivi
Ministar spoljnih poslova Rusije je skrenuo pažnju na to da Evropa i Kijev pokušavaju da "zbune" američke pregovarače kako bi ih odvratili od dogovora postignutih na Aljasci, napomenuo je šef ruske diplomatije
Pod takozvanim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu danas se ne podrazumeva opšta evropska bezbednost, već nastavak sukoba protiv Rusije, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov, prenose RIA Novosti.
On je podsetio na to da su tokom pregovora sa ukrajinskom stranom u Istanbulu u aprilu 2022. godine upravo bezbednosne garancije zauzimale centralno mesto.
"I tamo je reč bila o Ukrajini, ali se predlagalo da garanti budu stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući Rusiju i Kinu, uz moguće učešće Nemačke i Turske. Otprilike tako je to bilo opisano. Suština garancija se svodila na to da se, ukoliko bi došlo do bilo čega što nije u skladu sa dogovorima, svi garanti okupe i jednoglasno, konsenzusom, donesu nekakvu odluku", istakao je Lavrov u intervjuu za televiziju "NTV".
Moskva je bila zadovoljna takvim pristupom, jer je on zaista podrazumevao kolektivni format u oblasti bezbednosnih garancija.
"Danas je sve to poništeno. Sada se bezbednosne garancije za Ukrajinu ne razmatraju u kontekstu opšteevropske bezbednosti, već kao sredstvo da ona nastavi neprijateljske akcije protiv Ruske Federacije", naglasio je on.
Šef ruske diplomatije je dodao da ne gaji sumnje da i američki posrednici to odlično razumeju.
"Predsednik Rusije Vladimir Putin je o tome sa njima lično više puta razgovarao. Postoje i drugi kanali preko kojih im saopštavamo naše aktuelne stavove. Videćemo u kojoj meri će Sjedinjene Države imati spremnost i volju da nateraju druge da prihvate ove apsolutno nepromenljive stavove", podvukao je on.
Evropa i Kijev bi da zbune pregovarače SAD
Ministar spoljnih poslova Rusije je skrenuo pažnju na to da Evropa i Kijev pokušavaju da zbune američke pregovarače kako bi ih odvratili od dogovora postignutih na Aljasci.
"Na Aljasci smo se veoma približili dogovoru i računali smo na to da, s obzirom na to da je ruski lider na kraju prihvatio predlog američkog lidera, to može jednostavno biti objavljeno i da bi se mnoga pitanja rešavala znatno brže. Ali, nažalost, vreme prolazi. Za to vreme Evropa i Vladimir Zelenski pokušavaju da 'zbune' pregovarače Sjedinjenih Država, a u tome koriste i opoziciju unutar samih SAD", ukazao je on.
Lavrov je pojasnio da u Sjedinjenim Američkim Državama ima dosta rusofoba koji smatraju da Ukrajinu ne treba napustiti, već je na sve moguće načine huškati protiv Rusije i snabdevati oružjem.
Takođe, napomenuo je da se Rusija slaže sa stavom da ne sme da se dozvoli da nepodudaranje nacionalnih interesa Moskve i Vašingtona preraste u otvorenu konfrontaciju.
"Već sam citirao državnog sekretara SAD Marka Rubija, koji je tokom našeg prvog susreta u februaru 2025. godine u Saudijskoj Arabiji rekao da, kada se nacionalni interesi Sjedinjenih Država i Rusije poklapaju, to treba iskoristiti i realizovati obostrano korisne projekte. Ali da će se oni češće razilaziti i da bi u takvim slučajevima bilo zločin dozvoliti da to nepodudaranje preraste u žestoku konfrontaciju, pa čak i u bilo kakav oblik konfrontacije. Mi se sa tim slažemo", naglasio je Lavrov.
Ukazao je na to da je Evropska unija donekle ublažila svoju težnju da diktira sopstvene pristupe u Evroaziji, u kontekstu politike administracije predsednika SAD Donalda Trampa, koja bezbednosne interese Evrope ne stavlja u prvi plan.
"Evropa i dalje pokušava da diktira svoje pristupe na evroazijskom kontinentu… Međutim, sada je taj žar pomalo splasnuo, pre svega u kontekstu politike koju vodi administracija predsednika SAD Donalda Trampa, a koja osiguranje bezbednosnih interesa Evrope ne smatra prioritetom", napomenuo je Lavrov.
On je precizirao da EU pokušava da ometa procese saradnje Rusije sa zemljama Centralne Azije i Zakavkazja, da se "probija" u crnomorski region, ignorišući Organizaciju crnomorske ekonomske saradnje, kao i da pokazuje interesovanje za Arktik.
Kako je naglasio, evropski političari i dalje "nemaju mira" sa zahtevima da se Rusiji "nanese poraz", ali su se sada donekle stišali.
"Sada su se, naravno, malo stišali sa svojim zahtevima za 'nanošenje poraza', ali i dalje 'nemaju mira'. Razni Merci, Pistorijusi su zvanično objavili da do 2029–2030. godine treba biti spreman za rat protiv Rusije. Istovremeno, još jednom naglašavam, oni zlorado predstavljaju situaciju na frontu tako kao da je nama sve teže, da slabimo i da nam ekonomija posustaje", napomenuo je Lavrov.
Podsetio je na to da su pre izvesnog vremena neki evropski lideri dolazili u Moskvu, uključujući predsednika Francuske Emanuela Makrona, kao i da je bilo kontakata sa tadašnjim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
"Sve što su u poverljivim kontaktima govorili predsedniku Rusije Vladimiru Putinu uklapalo se u njihove javne, gromoglasne izjave – da je Rusija napala, u zahteve da Rusija mora da prekine rat, da oni moraju da brane Ukrajinu do poslednjeg, do 'nanošenja poraza'. Iznoseći takve poruke tokom kontakata, pokušavali su da na sebe preuzmu ulogu jednog od posrednika", istakao je šef ruske diplomatije.
Lavrov je zaključio da bi, pre nego što bez ikakve logičke veze ili utemeljenja govore o tome da se treba pripremati za rat sa Rusijom zato što će ona "napasti" za tri godine, Evropljani trebalo da razjasne sopstvene argumente.
Tramp priznao ono što niko na Zapadu nije
Dodao je da je Evropska unija pri tome do nedavno smatrala da ima pravo da se meša u integracione procese i da pretenduje na vodeću ulogu.
Šef ruske diplomatije je naglasila da je predsednik SAD Donald Tramp jedini zapadni lider koji je javno priznao interes Rusije da se NATO ne širi, što predstavlja ogroman korak.
"Već smo to više puta rekli, predsednik SAD Donald Tramp je javno priznao naše interese u pitanju neširenja NATO-a. To je ogroman korak. Niko drugi od zapadnih političara to nije izgovorio, a on je to više puta potvrđivao", ukazao je on.
Kako je naveo Lavrov, osnovni uzroci ukrajinskog sukoba neće nestati ukoliko Rusija u bilo kom mirovnom sporazumu ne obezbedi njihovo otklanjanje. Istovremeno je naglasio da SAD odlično poznaju stav Moskve i da su na to spremne.
"Drugi neophodan zadatak jeste zaštita Rusa i ruskojezičnog stanovništva u republikama Donbasa, koje je kijevski režim proglasio teroristima i pozivao da se 'isele u Rusiju'", dodao je, napomenuvši da je bez rešavanja ova dva pitanja nemoguće bilo šta postići.
Ideja o momentalnom prekidu vatre u Ukrajini, koju promoviše Evropa, neće rešiti osnovne uzroke sukoba niti doprineti njegovom rešavanju.
"Ništa se ne može rešiti na osnovu lukave linije koju Evropa sada gura, a kojoj Vladimir Zelenski aktivno pomaže. Navodno, najvažnije je zaustaviti stradanje ljudi, da se ne proliva krv, odmah prekinuti vatru i dati bezbednosne garancije Ukrajini, a posle ćemo videti", rekao je Lavrov.
Prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova, u tom slučaju bi sukob bio zamrznut duž linije kontakta, dok je sam Zelenski više puta izjavljivao da kijevski režim neće ništa priznavati niti ići na pravne ustupke.
Napomenuo je da bi u praksi, pod parolom "bezbednosnih garancija Ukrajini", zapadni saveznici za vreme primirja snabdevali Kijev znatno većom vojnom pomoći.
"Što se tiče suštine tog režima – režima koji je zabranio sve rusko u obrazovanju, medijima, kulturi, svakodnevnom životu, zabranio kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, zakonski podstiče ideologiju i praksu nacizma, uključujući ritualne bakljade i druge satanističke obrede – on će ostati. Da li oni zaista žele da daju bezbednosne garancije upravo takvom režimu", upitao je Lavrov.
O isteku Novog START-a: Moskva ne namerava prva da preduzima korake ka eskalaciji
Osim toga, poručio je da će Rusija pažljivo pratiti ponašanje SAD nakon isteka važenja bilateralnog sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, ali Moskva ne namerava prva da preduzima korake ka eskalaciji.
"Vrlo pažljivo ćemo pratiti kako će se sada, nakon formalnog nestanka bilo kakvih ograničenja, ponašati američka strana. Istovremeno ćemo se odgovorno odnositi prema situaciji i ne nameravamo prvi da preduzimamo korake koji bi vodili eskalaciji", istakao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije je poručio da Rusija ne zna šta je tačno mislio predsednik SAD Donald Tramp kada je govorio da je ruska strana navodno kršila START.
"Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da je taj ugovor 'loš', kao i da je navodno kršen. Koja je to kršenja uočio sa ruske strane? Ja ne znam. Mi smo imali ozbiljna pitanja u vezi sa strogošću poštovanja zahteva Ugovora, na koja nam Amerikanci nisu odgovorili. Ali sa naše strane toga nije bilo, bar dok je Ugovor za nas u potpunosti važio", objasnio je on.
Lavrov je podsetio da je Rusija u februaru 2023. godine u potpunosti suspendovala primenu ugovora zbog stava koji je zauzimala administracija bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena.
"Međutim, predsednik Rusije Vladimir Putin je, kao gest dobre volje, izjavio da smo spremni da se, u periodu koji je ostao do isteka važenja ugovora, pridržavamo njegovih ključnih kvantitativnih pokazatelja. Takav dogovor je postojao i Amerikanci su ga poštovali. Sada je suspendovani ugovor konačno izgubio snagu 5. februara ove godine. On jednostavno više ne postoji", istakao je Lavrov.
On je objasnio da vodeće pozicije Rusije na svetskom tržištu nuklearne energetike predstavljaju izazov za Sjedinjene Američke Države.
"U zemljama u kojima već imamo projekte i iskustvo u radu, uključujući i naše susede, kao i niz evropskih zemalja, Amerikanci rade na tome da njihovu energetiku prekvalifikuju na sopstvene standarde. To ni ne kriju", rekao je ruski ministar spoljnih poslova.
Kako je napomenuo, SAD, koristeći sankcije, podižu carine do neba za zemlje koje ne slušaju Ameriku kada je reč o saradnji sa Rusijom.
Moskva, međutim, ne prihvata metode trgovinskog i ekonomskog pritiska, kao ni valutne ratove, poručio je Lavrov.
"Zloupotreba dolara nastavlja se u neviđenim razmerama. Najvažnije je to što se Amerikanci toga uopšte ne stide. Ministar finansija SAD Skot Besent veoma je aktivan kada treba nekoga osuditi ili 'sprovoditi' neke sankcije", istakao je on.
Želja SAD da u eventualne buduće pregovore o novom sporazumu uključe Kinu može imati za cilj da se skrene pažnja sa suštine problema.
"Predsednik SAD Donald Tramp je ponovo rekao da sada treba 'praviti dogovor' sa Kinezima. Kina je svoj stav više puta izlagala i mi ga poštujemo. Ali ako se akcenat prebaci na ovakvo 'utrostručavanje' procesa, to može biti pokušaj da se skrene pažnja sa suštine pitanja", rekao je Lavrov, napominjući da SAD pritom uopšte ne pominju moguće uključivanje Velike Britanije i Francuske.
Iako one, nastavio je šef ruske diplomatije, za razliku od odnosa Rusije sa Kinom, imaju pravno obavezujuće savezničke odnose sa Sjedinjenim Državama.
"Teško je zamisliti dugoročan multilateralni sporazum bez uvažavanja njihovih potencijala", dodao je ruski ministar spoljnih poslova.
Poručio je da protivnici Rusije znaju da će dobiti za njih neprihvatljiv odgovor ukoliko preduzmu agresivne akcije protiv nje.
"Bez obzira na to kakvi međunarodni sporazumi postoje u oblasti strateške stabilnosti, ograničenja naoružanja ili bezbednosti, i sa kim su oni potpisani, naši glavni saveznici ostaju vojska, mornarica i sada vazdušno-kosmičke snage", naglasio je Lavov.
Dodao je da će se zemlja na to oslanjati i da je mirna kada je reč o stanju svojih sistema.
"Sigurni smo da oni apsolutno pouzdano garantuju našu bezbednost. Naši protivnici znaju da će, u slučaju pokušaja agresije ili podrivanja našeg suvereniteta, dobiti za njih potpuno neprihvatljiv odgovor. To su osnove nuklearnog odvraćanja koje su oduvek postojale", poručio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, trenutno postoje pokušaji evropskih suseda da različitim kanalima uspostave kontakte u vezi sa Ukrajinom, ali Moskva ne dobija ništa novo u odnosu na ono što evropske zemlje javno izjavljuju.
Pitanja uklanjanja osnovnih uzroka sukoba i priznanja teritorija razmatraju se na trilateralnim pregovorima Rusije, SAD i Ukrajine, a detalji koje razmatraju vojni predstavnici su složeni i značajni.
"Priznanje teritorija direktno proizilazi iz osnovnih uzroka sukoba, jer su te teritorije došle pod rusku kontrolu usled pokušaja da se na njima stvori pretnja Rusiji i istrebi stanovništvo koje je tamo živelo vekovima. Ta pitanja se razmatraju. Detalji o kojima razgovaraju vojske su brojni i višeslojni", naglasio je Lavrov.
Kada i ako bude postignuto rešenje u Ukrajini, biće neophodno da vojni krugovi detaljno usaglase mehanizme kontrole njegovog sprovođenja.
"Sve mora biti razrađeno do najsitnijih detalja, jer kada – i nadam se da je to 'kada', a ne 'ako' – bude postignuto rešenje, i kada SAD primoraju svoju 'klijentelu' i u Ukrajini i u Evropi da se ponaša pristojno, mehanizmi kontrole sprovođenja dogovora zahtevaće temeljnu koordinaciju, pre svega na vojnom nivou", podvukao je Lavrov.
Naglasio je da se Zapad očajnički suprotstavlja jačanju integracionih struktura Kine, Indije, Brazila, kao i integracijama u Evroaziji i na postsovjetskom prostoru.
"Kina, Indija, Brazil, zemlje okupljene u integracione strukture poput Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva, brojna subregionalna udruženja u Evroaziji – ASEAN, kao i naše postsovjetske konfiguracije: ZND, ODKB, EAES i Savez Rusije i Belorusije – sve one postaju sve uticajniji akteri na međunarodnoj sceni. Zapad se tome očajnički opire", ocenio je šef ruske diplomatije.
Live
