Nije nestala težnja država da brane sopstvene interese – to je normalno, to je deo konkurentske borbe – kao ni težnja jedne grupe zemalja, odnosno pojedinih država, da prisvoje resurse. I to se čini upravo mimo konkurencije, bez konkurencije, zanemarujući konkurenciju, pravo i zakone, izjavila je u intervjuu za RT Balkan Marija Zaharova portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Dodala je da se to sprovodi putem sada već neokolonijalnih, a ranije kolonijalnih i imperijalnih ciljeva, prilagođavajući tome odgovarajuće instrumente.
Tako je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora odgovorila na pitanje o tome koliko se promenio rad diplomata poslednjih godina.
"Nije se promenio, zato što, naravno, ta ista borba dobra i zla nigde nije nestala. Na njoj su se, nažalost, lomila koplja brojnih generacija. I, nažalost, to je i dalje deo sveta – kao što je bilo nekad, tako je i sada", ukazala je ona.
Zaharova je napomenula da Rusija, s jedne strane, za te neokolonijalne sile predstavlja ogromne, možda čak i neograničene mogućnosti za saradnju.
"A oni smatraju da su to neograničene mogućnosti za oduzimanje, zauzimanje i preraspodelu resursne baze. U tom pogledu, mnogo toga se, naravno, ponavlja. Ako se osvrnete na različite istorijske epohe, posebno na periode konflikata, ratova, svetskih ratova, videćete istu tu dubinsku logiku", poručila je.
Međutim, Zaharova je naglasila da postoje i razlike. Diplomatija se zaista izmenila i pojavila su se nova sredstva.
"Nastupila je faza posleratnog svetskog poretka koja je pokazala mogućnost vođenja odnosa na osnovu međunarodnog prava, rešavanja pitanja putem dijaloga, arbitraže, sudova, prave konkurencije u pozitivnom smislu te reči – konkurencije ideja, robe, ekonomske i svake druge. Otvorile su se nove mogućnosti jer su ljudi, zahvaljujući medijima i sredstvima masovne komunikacije upoznali svet. Počeli su da komuniciraju, da jedni drugima direktno postavljaju pitanja: šta se dešava, kako ste, snimi mi video, pošalji mi. Želim da znam ne samo glavne vesti, već i nešto više. Ljudi su dobili mogućnost da dolaze do informacija. I to se, naravno, odražava i na međunarodne odnose i menja rad diplomata, jer i taj aspekt savremenog života mora da se uzme u obzir", istakla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Dodala je da su, s jedne strane, mnogi problemi ostali isti, ali se, s druge strane, oblikuje "nova stvarnost sa novim faktorima moći, novim centrima moći, novim iskustvom, novim mogućnostima, novim zadacima i novim nadama".
Međunarodno pravo ili pravo jačeg
Govoreći o tome da danas vidimo kako diplomatija odlazi u drugi plan i kako se države manje međusobno poštuju, Zaharova je podsetila na to da pre procesa dekolonizacije i pre završetka Drugog svetskog rata mnogi uopšte nisu smatrali potrebnim da slušaju države i narode koji su govorili da su "nepravedno porobljeni, nezakonito okupirani, da ne mogu da steknu svoju državnost jer im to ne dozvoljavaju oni koji ih smatraju kolonijama, a sebe nazivaju metropolama".
"Prema mom mišljenju, danas već postoji iskustvo dijaloga zasnovanog na uzajamnom poštovanju. Postojala je kultura odnosa u kojoj su snažne, ekonomski moćne države, na vrhuncu svojih mogućnosti, komunicirale sa manje razvijenim, manje bogatim i manje uspešnim zemljama – ne sa pozicije sile ili agresije, već sa pozicije ravnopravnosti, odnosno jednakog odnosa prema zakonu", podvukla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako je napomenula, postojao je taj istorijski trenutak za koji su mnogi dali živote u Drugom svetskom ratu boreći se za ravnopravnost i istinsku slobodu, ali ne treba zaboraviti da je za njega moralo da se bori.
"I to je ono što se dešava i danas. Ponovo se borimo da budemo slobodni i da postoji jednak odnos svih prema zakonu, odnosno jednakost pred zakonom. U prethodnom istorijskom razvoju, u suštini, nije bilo ravnopravnog dijaloga među državama. Ko je bio jači, moćniji, ko je koga osvojio, porobio ili čak uništio – za tog se smatralo da je u pravu", istakla je Zaharova.
Ko je primenio čitav arsenal mogućnosti, pa i do uništenja, taj je mogao sebe nazvati gospodarom sveta, ukazala je ona.
Međutim, napomenula je da je dvadeseti vek doneo novu realnost. Svet je, barem u pokušaju, prešao sa "metode sile i intriga na model izgradnje međunarodnih odnosa zasnovanih na međunarodnom pravu".
"Mi pripadamo generaciji koja je iskusila te mogućnosti. One nisu bile panaceja, nisu bile čarobni štapić koji rešava sve svetske probleme, ali su te godine i decenije dali primer kako može i kako bi verovatno trebalo da se gradi međunarodni dijalog", naglasila je Zaharova.
Ipak, sada će jačati i druge tendencije: u pravu je onaj ko je jači, moćniji i koji može sebi više da dozvoli. Upravo zato, nastavila je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora, treba istovremeno braniti nacionalne interese i zalagati se za međunarodni pravni poredak međunarodnih odnosa.
Istakla je da bez sumnje prelazimo ka multipolarnom svetu, ali da on ne znači haos, već će to biti svet sa centrima moći koji će imati određene karakteristike – ekonomske, geopolitičke, logističke, civilizacijske.
Napomenula je da formiranje tih polova neće biti proces koji će trajati jedan dan, već će i za to biti potrebna borba.
"Postojaće i težnje određenih država da ponovo zaigraju igru sopstvene izuzetnosti i dominacije sa pozicije sile, možda čak i da obnove ideju unipolarnog sveta. Ali, kako prognozira naša zemlja, kako smatraju vodeći naučnici i analitičari, i kako svoju politiku gradi svetska većina – budućnost ipak pripada multipolarnom svetu", poručila je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora.
Reforma UN: efikasnost ili nove podele?
Odgovarajući na pitanje novinara o tome šta ruska diplomatija čini radi unapređenja reformi koje su Ujedinjenim nacijama sve potrebnije.
Portparol ruskog spoljnopolitičkog resora je istakla da je tema reformisanja UN i Saveta bezbednosti na agendi već godinama, napomenuvši da se, pre svega, UN reformišu sve ove decenije.
"Čim je organizacija osnovana, započelo je njeno prilagođavanje savremenim ciljevima i zadacima. Bez toga ona ne bi mogla da postoji", objasnila je Zaharova.
"Kada su nezavisnost i slobodu dobijale ne jedna, ne dve, već desetine država, bilo je neophodno stvoriti odgovarajući mehanizam. U okviru UN formirani su organi koji su se bavili upravo pitanjem dekolonizacije i godinama su radili na tom procesu", istakla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Dodala je da isto važi i za razne komitete, specijalne predstavnike i specijalne izvestioce UN, kao i za mandate koje dodeljuje generalni sekretar.
Kako je napomenula, pojedine teme dobijaju veću aktuelnost, druge gube na značaju – organizacija živi i stalno se prilagođava.
Međutim, Zaharova je skrenula pažnju na to da se postavlja pitanje kako treba da funkcioniše Savet bezbednosti UN sa pet stalnih članica.
"One su formirane na osnovu ishoda Drugog svetskog rata, odražavajući volju pobednika i realnost tog trenutka. Zemlje pobednice koje su posedovale nuklearno oružje postale su stalne članice. Danas, faktički, nuklearno oružje ima veći broj država. Danas su tri, odnosno tri stalne članice Saveta bezbednosti UN povezane vojno-političkim, komandno-administrativnim sistemom NATO-a, te, shodno tome, ne nastupaju sa sopstvenim, pojedinačnim glasovima, već deluju sa pozicija upravo tog komandno-administrativnog sistema – jedinstva koje se ne zasniva na donošenju odluka, već na potiskivanju volje i na jedinstvenom stavu koji se predstavlja kao nekakva solidarnost", podvukla je.
Pored toga, dodala je da su se pojavili novi centri moći i nove ekonomije koje ne samo da beleže razvoj i doprinose blagostanju svojih zemalja, već poseduju i značajnu vojno-političku snagu – armije i nove, najsavremenije vrste naoružanja.
"I nije reč samo o oružju za masovno uništenje, već i o sredstvima njegove isporuke, kao i, na primer, o oružju novog tipa koje može biti podjednako razorno, a pritom ne spada u kategorije koje se tradicionalno nazivaju oružjem za masovno uništenje i slično", napomenula je Zaharova dodavši da je sve to dovelo do dugogodišnjih rasprava o reformi Saveta bezbednosti.
Sa ruske tačke gledišta, ključno je da eventualna reforma dovede do stvarnih, efikasnih rezultata i povećanja delotvornosti rada.
"Reforma radi reforme, ili reforma koja bi dovela do toga da Savet bezbednosti radi manje efikasno, naravno, nikome nije potrebna. Već i sada, sa 15 država – od kojih je pet stalnih, a deset se bira na rotacionoj osnovi na dvogodišnji mandat – donošenje odluka nije jednostavno. To je, između ostalog, posledica procedura i činjenice da čitav niz zemalja pripada NATO bloku, pa samim tim ne unose sopstvenu individualnost, ali imaju mogućnost da se udružuju kako bi blokirale pojedine odluke. Zato je važno da reforma ne dovede do situacije u kojoj bi Savet bezbednosti bio proširen – bilo povećanjem broja članova, pa čak i stalnih – a da se odluke donose još teže, da se manje efikasno primenjuju u praksi i da uopšte ne budu sposobne za realizaciju", objasnila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Rusija aktivno učestvuje u ovim raspravama. Istovremeno, ukazala je na to da postoji i drugi aspekt – opasnost od, kako se navodi, "dekonstrukcije" UN, odnosno do slabljenja principa i smisla.
Kako je naglasila, organizacija je zamišljena kao zajednica ravnopravnih država, jednakih pred Poveljom UN, koje deluju ne toliko vođene lukavstvom i željom da jedna drugu nadmudre, već težnjom ka zajedničkom rezultatu – na opštu korist, za dobrobit svih i za dobrobit planete.
"Osnovni cilj je bio sprečavanje trećeg svetskog rata i izbegavanje novog globalnog sukoba", objasnila je Zaharova.
Međutim, ukazala je na to da se sada stiče utisak da se organizacija jednostavno koristi kao instrument, a u Sekretarijatu se funkcije popunjavaju predstavnicima uglavnom zemalja Severnoatlantskog bloka.
"Unutar Saveta bezbednosti formiraju se grupe i blokovi kako bi se sprečilo usvajanje određenih odluka ili lobiralo isključivo za uske sopstvene interese. Pozicije kao što su generalni sekretar UN, njegovi zamenici i odgovarajuća ovlašćena tela koriste se, kako se čini, pre svega za realizaciju sopstvenih političkih ciljeva", primetila je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora.
Skrenula je pažnju na kadrovski sastav rukovodstva Ujedinjenih nacija, napomenuvši da čak i kada deluje raznoliko i predstavlja različite zemlje, često se ispostavlja da ti ljudi imaju i druge, uglavnom anglosaksonske pasoše, pre svega Sjedinjenih Američkih Država.
"Čiju će politiku onda sprovoditi? Kao međunarodni službenici, oni bi trebalo da sprovode ne nacionalne politike svojih zemalja, već kolektivnu volju država, koja se izražava kroz odluke Saveta bezbednosti i Generalne skupštine UN", podvukla je Zaharova.
Zbog toga se, kako se ističe, pored razgovora o reformi, vodi i borba da se očuva izvorna uloga UN kao mehanizma kolektivnog odlučivanja i međunarodnog prava i spreči mutacija UN u neku vrstu alata ili "batine" u rukama jedne grupe država.
Dan diplomate: Tradicija i savremeni izazovi
Govoreći o značenju Dana diplomate i kako se on odražava na napore da se predstavi jasna i autentična slika ruske spoljne politike, ona je istakla da je on radni, iako je svečan i ima svoju simboliku.
"Naše odeljenje se bavi informativnim praćenjem tog praznika – organizuju se brojni intervjui, prilozi, dokumentarni filmovi, kao i aktivnosti u oblasti digitalne diplomatije", rekla je Zaharova.
S jedne strane, to je svečan i važan datum koji odražava savremeni doprinos ruske diplomatije u izgradnji multipolarnog sveta i rešavanju aktuelnih pitanja. S druge strane, on podseća na istoriju i predstavlja simbol kontinuiteta generacija diplomata i državnih službenika.
Kako je istakla, ti ljudi su patriote i iz pokolenja u pokolenje prenose taj plamen posvećenosti i ljubavi prema svojoj profesiji i, naravno, otadžbini.