Glavna prepreka za rešavanje sukoba u Ukrajini je režim koji je 2014. godine izvršio državni udar i preuzeo vlast u Kijevu i raskinuo sporazume postignute uz posredovanje Francuske, Nemačke i Poljske, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za televizijski kanal "Al Arabija".
"Umesto da se pripremaju za izbore (svi su se saglasili, a Evropska unija je garantovala), oni su već sutradan zauzeli zgrade vlade i započeli poteru za tadašnjim predsednikom Janukovičem s namerom da ga likvidiraju. Potom su stanovnike Krima i Donbasa, koji su odbili da prihvate taj državni udar, proglasili teroristima i protiv njih pokrenuli rat, koristeći vojsku", podsetio je Lavrov.
Kako kaže, to je gotovo bilo moguće zaustaviti Minskim sporazumima za koje se zalagala Evropska unija, na čelu sa Nemačkom i Francuskom, a koji su jednoglasno odobreni u Savetu bezbednosti UN. Ipak, kako je podsetio, kasnije su bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel i nekadašnji predsednik Francuske Fransoa Oland priznali da nisu ni nameravali da ih sprovedu - "bilo im je potrebno da dobiju na vremenu".
"Sada, nakon još jedne Minhenske konferencije, svi Evropljani, izuzev premijera Mađarske i Slovačke, govorili su da Ukrajina mora da 'pobedi', da ona ostaje 'glavna bezbednosna garancija Evropske unije', te da će 'Rusija, ako osvoji Ukrajinu, potom krenuti na Poljsku, baltičke zemlje i druge države'", istakao je šef ruske diplomatije.
O militarističkim planovima EU
"Znamo za veoma konkretne planove: Prvo, da se ukrajinske oružane snage održe na nivou potrebnom za vođenje rata. Drugo, da se ukrajinska vojna mašinerija integriše u vojne strukture Evropske unije. Poznato nam je i to da se intenzivira obuka vojnika, kao i mnogo toga drugog", istakao je Lavrov.
Evropa je, kako je naveo, "u histeriji" i insistira da bude učesnik mirovnih pregovora o rešenju ukrajinskog sukoba.
"Ali o čemu razgovarati sa Evropljanima kada oni nedvosmisleno ističu da Ukrajina brani evropske vrednosti? Niko u Evropi neće mrdnuti prstom da natera Kijev da ukine zakone kojima se zabranjuju ruski jezik u svim sferama i kanonska pravoslavna crkva", podvukao je Lavrov.
Takvog nečeg, ističe, nema nigde u svetu: "U arapskim zemljama, kao i u Palestini hebrejski nije zabranjen, u Izraelu se koristi arapski jezik."
"Ono što Evropa trenutno razmatra i promoviše kao prioritet ukrajinskog rešenja jesu bezbednosne garancije samo za Ukrajinu, pritom formulisane konkretno protiv Rusije. Odnosno, Evropa želi da garantuje bezbednost dokle god kijevski režim bude neprijatelj Ruske Federacije i nastavlja sukob sa nama koji želi Evropska unija", smatra ruski ministar spoljnih poslova.
Lavrov ističe da Rusija na pregovorima u Ženevi sa Amerikancima nastavlja razmatranje onoga što je dogovoreno na Aljasci, a što se zasniva na priznavanju osnovnih uzroka konflikta i potrebi da se oni otklone.
"Nikakvo članstvo (Ukrajine) u NATO-u i nikakvi pokušaji da se poništi odluka naroda Donbasa, koji je, u uslovima potpune diskriminacije, u uslovima gde je kijevski režim na nivou zakona počeo da istrebljuje celokupno rusko i kanonsko pravoslavlje, izrazio želju da se vrati u sastav Ruske Federacije", poručio je šef ruske diplomatije.
Ipak, kako kaže, lider kijevskog režima, Vladimir Zelenski nastavlja da izjavljuje da neće odustati od Donbasa.
"Samog Zelenskog je 2021. godine, mnogo pre početka SVO, jedan zapadni novinar pitao šta misli o ljudima koji žive u Donbasu. Zelenski je odgovorio da postoje ljudi i da postoje 'stvorenja'. U drugom intervjuu je dodao da 'ako živiš u Ukrajini i osećaš da si deo ruske kulture, onda se zbog budućnosti svoje dece i unučadi gubi u Rusiju'", podsetio je Lavrov na reči Zelenskog.
O dijalogu sa Evropom i SAD
"Predsednik Rusije Vladimir Putin više puta je potvrdio da će Rusija jednog dana verovatno razgovarati sa Evropom. Ali to će se desiti kada se oni urazume", podsetio je Lavrov.
Kako kaže, francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je spremnost za razgovor i poslao svog predstavnika u Rusiju, ali bez suštinski novih predloga.
"Ali tamo postoje zdravorazumni glasovi. Ko želi da sa nama komunicira — izvolite. U Moskvi smo primili i premijera Mađarske Orbana i premijera Slovačke Fica. To su razumni, pragmatični ljudi koji misle o interesima svojih zemalja i naroda", poručio je šef ruske diplomatije.
Kako kaže, iz istog razloga Rusija ceni poziciju administracije Donalda Trampa, kao i poziciju samog američkog predsednika.
"Pažljivo pratimo kako Evropa pokušava da pomeri sadašnju administraciju u Vašingtonu sa njenog principijelnog kursa, koji je razmatran i usaglašen na Aljasci, u Enkoridžu. Mi smo u potpunosti posvećeni tim dogovorima. Nimalo ne sumnjam da ćemo to potvrditi tokom još jedne runde pregovora u Ženevi", poručio je Lavrov koji je intervju dao pre početka mirovnih pregovora u Švajcarskoj.
Kako kaže, odnosi sa SAD su pragmatični, te je podsetio na reči američkog predsednika, čija je, kako kaže, suština u tome da neslaganja uvek postoje, ali da ona ne smeju dovesti do konfrontacije.
"Sa nekim ih ima više, sa nekim manje, dok sa nekim postoje jako ozbiljne nesuglasice. Ali to ne znači da treba prestati sa razgovorom. Mi razgovaramo. Priznajemo nacionalne interese Sjedinjenih Država. Ali i oni priznaju nacionalne interese Rusije", naveo je šef ruske diplomatije.
Lavrov ističe da tamo gde se ti interesi poklapaju, treba izvlačiti korist i realizovati projekte, dok tamo gde se interesi ne poklapaju, ne treba dozvoliti da oni degradiraju do konfrontacije.
Ipak, on se osvrnuo i na to da je činjenica da su SAD potpuno neočekivano, ubrzo nakon samita na Aljasci, prvo objavile sankcije "Lukoilu" i "Rosnjeftu", potom je objavljeno da SAD zahtevaju od Indije da prestane da kupuje rusku naftu, a zatim se desila i situacija sa naftnom industrijom Venecuele, kada joj je OFAK izdao dozvolu za obnovu rada, ali uz zabranu saradnje sa Rusijom, Kinom, Iranom i Severnom Korejom.
"Dogovorili smo se sa američkim kolegama da, pored pregovora o vojno-političkim pitanjima koji se odvijaju u Ženevi u proširenom sastavu, napravimo bilateralnu ekonomsku radnu grupu, u okviru koje ćemo razmatrati sva ta pitanja", zaključio je ministar spoljnih poslova Rusije.