Rusija
Zaharova pozvala SAD da prestanu sa isporukom oružja Ukrajini
Ako neko iskreno namerava da bude posrednik u regulisanju, trebalo bi da prestane sa vojnim snabdevanjem jedne od strana u konfliktu, poručila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova
Stav Sjedinjenih Država zaista je jedinstven. S jedne strane, tim američkog lidera Donalda Trampa je kao "nasledstvo" od Bajdenove administracije dobio ukrajinski konflikt, koji i dalje dobija američku podršku u vidu isporuka naoružanja Oružanim snagama Ukrajine. S druge strane, sadašnje rukovodstvo SAD, kako vidimo, ulaže napore za pronalaženje opcija za izlazak iz ukrajinske krize, koju je sam Vašington inspirisao pre više od deset godina, izjavila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako su podsetili u ruskom spoljnopolitičkom resoru, dana 15. februara, na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, a zatim 16. februara u Budimpešti, državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je da Sjedinjene Države deluju kao svojevrstan posrednik i da se "nalaze u jedinstvenoj poziciji, kao jedina država na svetu koja je uspela da za pregovarački sto dovede predstavnike Rusije i Ukrajine". Istovremeno, Rubio je naglasio da SAD nastavljaju da isporučuju oružje Kijevu i zadržavaju sankcije protiv Rusije.
"Što se tiče naših kontakata sa Kijevom, ovde treba biti objektivan: svoju pomoć u organizovanju takvih susreta ponudile su mnoge zemlje. Nekoliko rundi pregovora održano je u februaru i martu 2022. godine na teritoriji Gomeljske i Brestske oblasti Belorusije, gde su pripremljeni prvi elementi budućih dogovora o rešavanju konflikta", ukazala je ruska zvaničnica.
Napomenula je da su kontakti nastavljeni putem video-veze, a potom i na teritoriji Turske, a tokom naredne runde rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu, 29. marta 2022. godine, šefovi delegacija dveju zemalja došli su do zajedničkog razumevanja o nacrtu Sporazuma o regulisanju ukrajinske krize.
"Zahvalni smo našim beloruskim i turskim kolegama na pomoći u organizaciji tih susreta", poručila je Zaharova i dodala da je dalji tok pregovaračkog procesa svima dobro poznat.
Naglasila je da je perspektiva prekida borbenih dejstava i mirnog rešenja konflikta bila u suprotnosti sa planovima anglosaksonskih gospodara Ukrajine.
"Zbog toga je u Kijev hitno upućen tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je zabranio režimu Zelenskog da nastavi dijalog sa Moskvom i zahtevao da nastavi da se bori sa našom zemljom 'do poslednjeg Ukrajinca'", podsetila je Zaharova.
Ipak, nastavila je, polazeći od prednosti političko-diplomatskog puta u ostvarivanju ciljeva SVO, na inicijativu predsednika Rusije Vladimira Putina uspeli su da u maju 2025. godine u Istanbulu obnove direktne pregovore sa Kijevom, prekinute na podsticaj zapadnih sila.
Tri runde pregovora održane su 16. maja, 2. juna i 23. jula prošle godine.
"One su omogućile postizanje važnih dogovora o razmeni ratnih zarobljenika, zadržanih civilnih lica i repatrijaciji tela poginulih vojnika. Pored toga, ukrajinskoj strani smo predali memorandum sa našim predlozima za rešenje sukoba, inicirali stvaranje bilateralnog centra za monitoring i kontrolu režima prekida vatre, kao i radnih grupa za vojna, politička i humanitarna pitanja. Bili smo spremni da u konstruktivnom duhu razmotrimo i ideju Kijeva o podizanju nivoa delegacija", podvukla je Zaharova.
Nažalost, napomenula je, svi ti predlozi ostali su bez odgovora, a u novembru 2025. godine Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo je o prekidu pregovora, navodno zbog nedostatka "opipljivog napretka".
Zaharova je ukazala da je, u tom kontekstu, tvrdnja da su samo SAD uspele da "posade Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto" u najmanju ruku nekorektna, a i sama takva terminologija jedva da je primerena sa stanovišta diplomatije.
"Istovremeno, zahvalni smo američkoj strani na iskrenoj želji da doprinese pronalaženju mirnog rešenja konflikta. Od stupanja na dužnost sadašnjeg domaćina Bele kuće, između naših zemalja održano je nekoliko telefonskih kontakata na najvišem nivou. U Rusiji je više puta boravio specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof, koga je uvek primao predsednik Rusije Vladimir Putin. Kao rezultat toga, u Vašingtonu su počeli ne samo da nas čuju, već i bolje da razumeju naš stav", napomenula je zvaničnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako je dodala, sve to je omogućilo održavanje susreta lidera Rusije i SAD 15. avgusta 2025. godine na Aljasci, a tokom tog susreta postignuto je međusobno razumevanje o ključnim principima regulisanja krize, u čijem okviru Rusija nastoji da gradi dalji proces.
"Važno je da se i u Vašingtonu u celini drže istog pristupa", poručila je Zaharova.
Po rezultatima telefonskih razgovora predsednika Putina i Trampa od 28. i 29. decembra 2025. godine, Rusija je podržala američku ideju o formiranju radne grupe za bezbednosna pitanja uz učešće predstavnika Rusije, SAD i Ukrajine. Do danas su održana tri njena sastanka – u Abu Dabiju 23–24. januara i 4–5. februara, kao i u Ženevi 17–18. februara.
"O efikasnosti američkog posredovanja sudićemo, kako se kaže, po delima", istakla je Zaharova.
Skrenula je pažnju na to da će, ako tim Donalda Trampa uspe da kijevski režim, koji trpi poraze na bojnom polju, "vrati s neba na zemlju" i ubedi ga da se ozbiljno posveti rešavanju krize putem pregovora, a ne ratoborne propagande, Rusija to moći samo pozdraviti.
"Slažemo se da dualnost američkog stava, koju ste primetili, zaista izaziva pitanja. Ako neko iskreno namerava da bude posrednik u regulisanju, trebalo bi da prestane sa vojnim snabdevanjem jedne od strana u konfliktu. Tada će se otvoriti mogućnosti za istinsku i delotvornu diplomatiju, za koju se Ministarstvo spoljnih poslova Rusije dosledno zalaže", poručila je Zaharova.
Live
