Pretnja za Izrael i izraelske građane, koji su pola godine živeli u miru, upravo je porasla višestruko, napisao je ruski senator Aleksej Puškov na Telegramu.
Napomenuo je da je američki lider Donald Tramp izjavio da je operacija pokrenuta "radi otklanjanja neposredne pretnje iranskog režima".
"U stvarnosti, Iran ne predstavlja nikakvu pretnju Sjedinjenim Državama, a kamoli neposrednu", istakao je ruski senator, dodavši da, u tom smislu, Tramp ponavlja irački scenario Džordža Buša Mlađeg – agresija se preduzima bez ikakve pretnje po SAD.
Naglasio je da, kao što Irak nije imao oružje za masovno uništenje koje mu je pripisivano, tako ni Iran nema ni nuklearno oružje niti rakete sposobne da dosegnu teritoriju SAD.
Ruski senator je podvukao da, kao i u slučaju Iraka, predsednik SAD govori o navodno opasnom raketnom potencijalu Irana i, kao i tada, to je postalo izgovor za početak novog rata na Bliskom istoku.
"Pouzdan znak njegovog približavanja bila je neuobičajena tišina Izraela. Tamo su znali i čekali. Dočekali su", primetio je Puškov.
Ranije je podsetio da, kada su pred Novu godinu američkog lidera Donalda Trampa pitali šta želi u 2026. godini, odgovorio je "mir u svetu".
Zapravo, napomenuo je ruski senator, njegovo obećanje da će okončati "beskrajne ratove", u koje su Sjedinjene Države uvukli prethodni predsednici, bilo je, možda, ključno obećanje cele njegove predizborne kampanje.
"Ako bi Tramp započeo rat protiv Irana, ne samo da ne bi ispunio to obećanje, već bi izdao celu Ameriku koja je glasala za njega. I gotovo je izvesno da bi takav rat postao presuda njegovom predsednikovanju", ukazao je Puškov.
Dodao je da je stvar u tome što je ogromna većina američkog javnog mnjenja protiv novih ratova uopšte, a posebno protiv rata sa Iranom.
Naime, kada je Džordž Buš Mlađi 2003. godine napao Irak, podržavalo ga je 72 odsto Amerikanaca. Danas vojnu akciju protiv Irana podržava svega 21 odsto, dok je 49 kategorično protiv (prema istraživanju sprovedenom od 5. do 9. februara, koje su sproveli Institut SSRS i Univerzitet Merilend).
"Ta raspoloženja su toliko rasprostranjena da bi se u slučaju rata od Trampa mogao okrenuti i značajan deo njegove republikanske baze. U desničarskom konzervativnom pokretu MAGA, koji je ranije bezrezervno podržavao Trampa, već pola godine raste razočaranje njime", naglasio je on.
Dosad se Tramp, nastavio je Puškov, znajući i razumejući sve to, uzdržavao od vojnih dejstava u inostranstvu.
Istakao je da je Venecuela šokirala mnoge, ali je to pre bila ciljana operacija otmice šefa države, koja nije dobila vojni nastavak.
"U slučaju Irana, venecuelanski scenario nije moguć. Upravo iz tog razloga Tramp, po svoj prilici, okleva i neprestano pomera datum početka vojne operacije. Jer za njega je mnogo toga na kocki – i u spoljnopolitičkom smislu i unutar same Amerike", podvukao je ruski senator.
Puškov se ranije osvrnuo na najavu televizijskog kanala "Foks njuz" o tome da bi rat protiv Irana mogao da počne "u narednim danima".
Kao poslednju nadu da se on izbegne, pomenuli su susret šefa diplomatije Omana – glavnog posrednika u indirektnim pregovorima između SAD i Irana – sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom.
"Prema rečima omanskog diplomate, u pregovorima o nuklearnim pitanjima postignut je 'značajan napredak'. Ali da li je zaista tako? I da li će takav napredak zadovoljiti Trampa, koji je vlastima Irana postavio maksimalističke zahteve? 'Oprezni optimizam' koji je izrazio šef omanske diplomatije zasada nij ublažio predratnu napetost ni u Izraelu, ni širom Bliskog istoka. Tramp je danas izjavio da ne voli da pribegava vojnoj sili, ali da se to 'ponekad mora'", istakao je ruski senator.