Ruske lekove, poput veoma traženog imunomodulatora "imunofan" za onkološke pacijente, Srbi godinama sami donose iz Ruske Federacije "u koferima" zbog ograničenja zakonodavstva koje je potrebno menjati, izjavila je za RIA Novosti bivša ministarka zdravlja Srbije, doktor neurohirurgije Danica Grujičić.
"U Ruskoj Federaciji se danas proizvodi mnogo lekova koji su se ranije izrađivali isključivo na Zapadu. Da bi se uvozili i koristili kod nas, moraju biti registrovani kod Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), u skladu sa našim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima. Trenutno nam nije omogućen uvoz lekova ne samo iz Rusije, već ni iz drugih zemalja – Kine, Indije, Australije, Kanade i tako dalje. Praktično se lekovi mogu nabavljati gotovo isključivo iz Zapadne Evrope i SAD. A mi bismo nesumnjivo mogli da dobijamo neophodne lekove iz Rusije po povoljnijim cenama nego što ih nabavljamo sa Zapada", istakla je dr Grujičić.
Srbi godinama sami donose ili mole poznanike da im iz Rusije donesu imunomodulator "imunofan" i druge preparate za pacijente sa teškim oboljenjima.
Kako je naglasila neurohirurg-onkolog, transport u prtljagu ili ručnom koferu, u rashladnim torbama, predstavlja ozbiljan problem za lekove koji zahtevaju strogo kontrolisan temperaturni režim.
"Pokušavali smo da dobijemo dozvolu za uvoz i primenu 'imunofana', ali je sve zaustavljeno u ALIMS-u. Jedan naš državljanin pokušao je da izgradi fabriku i organizuje proizvodnju tog preparata, ali ni to nije uspelo. Naša farmaceutska inspekcija posetila je proizvodnju 'imunofana' u Rusiji i dala pozitivnu ocenu, ali registracija u Srbiji ipak nije realizovana. Kratko sam bila ministarka (2022–2024), bilo je to pred kraj mog mandata i nisam stigla da utvrdim u čemu je konkretno bila primedba. Međutim, problem snabdevanja postoji, on je realan i zahteva izmene zakonodavstva", podvukla je bivša ministarka zdravlja Srbije.
Dr Grujičić je podsetila da je proizvodnja vakcine "sputnjik" protiv kovida 19 u Srbiji iz ruske supstance realizovana zahvaljujući uvođenju vanrednog stanja, kada je pitanje rešeno na nivou međudržavnog sporazuma i saradnje konkretnih medicinskih institucija u Rusiji i Srbiji.
"Između Instituta 'Gamaleja' i Instituta za virusologiju, vakcine i serume 'Torlak' tokom pandemije potpisan je ugovor o saradnji. Na primer, kada je reč o budućoj vakcini protiv raka iz Rusije, to je individualizovan preparat. U tom slučaju nije potrebna klasična registracija leka, već se licencira i registruje samo proizvodni proces. Takva vakcina neće se proizvoditi u količinama većim od onih koje su potrebne za svakog pojedinačnog pacijenta", ukazala je.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru 2025. godine izjavio je očekivanje da bi vakcina protiv onkoloških oboljenja, koju su razvili ruski stručnjaci na bazi savremenih mRNK tehnologija, mogla biti dostupna građanima Srbije do kraja 2026. godine.
Prema njegovim rečima, Beograd je spreman da je u početku puni iz ruske supstance, a kasnije i da pokrene sopstvenu proizvodnju.