Sve više zemalja smatra da samo posedovanje nuklearnog oružja može pružiti pouzdanu bezbednost, što nosi ozbiljne rizike od širenja oružja, izjavio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u video-obraćanju učesnicima Moskovske konferencije o neširenju oružja.
"Sudbina režima neširenja nuklearnog oružja je izaziva ozbiljnu zabrinutost. Tokom oružane agresije koju su Izrael i Sjedinjene Države pokrenuli 28. februara, mete nisu bile samo iransko političko i vojno rukovodstvo, već i civilna infrastruktura, škole i bolnice, što je rezultiralo brojnim žrtvama, uključujući decu. Na meti su bili i nuklearni objekti pod zaštitnim merama IAEA", istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, posebno je cinično to što se – kao i u junu 2025. – napad dogodio usred indirektnih pregovora Teherana i Vašingtona o rešavanju situacije oko iranskog nuklearnog programa.
"Kao rezultat, snažan udarac je zadat kredibilitetu Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, kao i kredibilitetu diplomatije kao sredstva za rešavanje neslaganja. Sada se sve više zemalja uverava da samo posedovanje nuklearnog oružja može pružiti pouzdanu garanciju zaštite od nezakonitih napada na njihovu bezbednost. A to samo po sebi nosi ozbiljne rizike od širenja oružja", naglasio je ruski ministar.
Dodao je da je sada zadatak očuvanja Ugovora kao važnog elementa u održavanju globalne strateške stabilnosti od velikog značaja.
Moskva smatra da je imperativ da sve države potpisnice Ugovora, i one koje nemaju nuklearno oružje, a posebno one sa nuklearnim oružjem, ispune svoje obaveze prema njemu.
"Stvari nisu jednostavne u oblasti kontrole naoružanja", istakao je ministar.
Još uvek nema izgleda da će Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba stupiti na snagu, dodao je Lavrov. Osim toga, inicijativa koju je izneo predsednik Rusije Vladimir Putin o daljem dobrovoljnom poštovanju centralnih kvantitativnih ograničenja Novog START-a ostala je bez odgovora američke strane.
"U oktobru 2025. godine, predsednik SAD je izdao javno uputstvo ministru rata u vezi sa nastavkom nuklearnih ispitivanja. Do danas, SAD još uvek nisu pružile jasno objašnjenje šta to znači ili da li se odnosi na predstojeće odustajanje Vašingtona od moratorijuma na nuklearne testove u punom obimu", navodi Lavrov.
Osim toga, prema njegovim rečima, ekstremna politizacija Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) ostaje ozbiljan izazov za režim neširenja hemijskog oružja.
"Mora se priznati da je ovo nekada autoritativno i nezavisno tehničko telo postalo sredstvo za služenje interesima male grupe zapadnih država, koje su potpuno privatizovale Sekretarijat i podredile ga svojim sebičnim interesima", ocenio je on.
Što se tiče bioloških pretnji, navodi da je poznato da brojne zemlje nastavljaju istraživanja stvaranja veštačkih mikroorganizama sa specifičnim karakteristikama, poboljšavajući svojstva postojećih patogena ili im dajući takozvana "nekarakteristična" svojstva.
"Time se povećava verovatnoća pojave nove generacije bioloških agenasa koji se ne mogu identifikovati tradicionalnim metodama. Ovo samo potvrđuje relevantnost onoga na šta Rusija poziva već dugi niz godina: u okviru Konvencije o zabrani biološkog i toksičnog oružja, neophodno je razviti pravno obavezujući protokol sa efikasnim mehanizmom provere", podvukao je Lavrov.
Ministar ističe da pomenuti izazovi predstavljaju, "možda najopasnije, pa čak i sudbonosne pretnje postojećim režimima neširenja oružja za masovno uništenje".
"Uprkos trenutnim teškoćama, Rusija je uvek bila i ostaje uverena da se međunarodni mir i bezbednost mogu osigurati samo zajedničkim naporima, zasnovanim na principima Povelje UN u njihovoj celini i međusobnoj povezanosti. Spremni smo da se uključimo u suštinski dijalog o ovom pitanju sa svim zainteresovanim državama", poručuje.