Dana 16. marta 2014. godine, na Krimu je održan referendum, nakon kog se poluostrvo ponovo ujedinilo sa Rusijom. Sa izlaznošću od 84,17 odsto, na referendumu je 96,57 odsto stanovnika Krima i Sevastopolja glasalo za ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom.
Ovaj istorijski dan postao je prekretnica u modernoj istoriji Rusije.
Prema podacima Državnog biračkog registra, zaključno sa 28. februarom 2014. godine, pravo glasa na Krimu je imalo 1.534.815 ljudi, a u Sevastopolju 309.774, prenela je agencija TASS.
Na poluostrvu je formirano dvadeset sedam teritorijalnih izbornih komisija za sprovođenje svekrimskog referenduma. Na Krimu je otvoreno ukupno 1.239 biračkih mesta, uključujući 192 u Sevastopolju.
Odštampano je ukupno 1.550.000 glasačkih listića.
Na referendumu su postavljena sledeća pitanja:
- Da li podržavate ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom u svojstvu subjekta Ruske Federacije?
- Da li podržavate vraćanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?
Glasački listići sadržali su verzije pitanja na tri jezika: ruskom, ukrajinskom i krimskotatarskom.
Kako je došlo do referenduma
Dana 22. februara 2014. godine u Ukrajini se odigrao državni udar. Vrhovna rada je svrgnula predsednika Viktora Janukoviča, koji je bio primoran da pobegne iz Ukrajine, strahujući za svoj život.
Predsednik parlamenta Aleksandar Turčinov imenovan je za vršioca dužnosti predsednika. Rada je takođe izmenila ustav i zakazala nove predsedničke izbore, na kojima je potom pobedio Petro Porošenko.
Kao odgovor na puč i dolazak na vlast antiruskih opozicionara, došlo je do okupljanja u gradovima širom južne i jugoistočne Ukrajine u odbranu ruskog stanovništva. Na Krimu i u Sevastopolju, skupovi su prerasli u snažan proruski pokret, podseća agencija RIA Novosti Krim.
Zatim su danima trajali protesti, putem kojih je stanovništvo zahtevalo referendum na kojem bi moglo da izabere put daljeg razvoja regiona: u njegovom sadašnjem statusu autonomne republike u okviru Ukrajine, kao nezavisne države ili kao dela Rusije.
Vrhovni savet Autonomne Republike Krim (ARK) je 27. februara 2014. godine najavio nacionalni referendum o statusu autonomne oblasti i proširenju njenih ovlašćenja.
Šezdeset jedan od 64 registrovanih poslanika glasao je za ovu rezoluciju. Referendum je zakazan za 25. maj 2014. godine. Na njemu je trebalo da se postavi pitanje: ARK uživa državnu nezavisnost i deo je Ukrajine na osnovu ugovora i sporazuma ("za" i "protiv").
Dana 1. marta, Sergej Aksjonov, imenovan za predsednika Saveta ministara Krima 27. februara, najavio je da će se referendum pomeriti za 30. mart zbog eskalacije situacije na Krimu.
Dana 6. marta, Vrhovni savet Autonomne Republike Krim usvojio je rezoluciju kojom se od ruskog predsednika Vladimira Putina traži da republiku uključi u Rusku Federaciju kao sastavni entitet Ruske Federacije i zakazao nacionalni referendum za 16. mart.
Dokument je podržalo 78 od 91 poslanika. Na sednici su odobreni privremeni propisi za republički (lokalni) referendum. Istog dana, Gradsko veće Sevastopolja usvojilo je rezoluciju "O učešću na svekrimskom referendumu", a 7. marta odobrilo je privremeni propis za referendum u Sevastopolju.
Prisajedinjenje Krima
Vrhovni savet Krima je 17. marta, na osnovu rezultata referenduma, usvojio rezoluciju o nezavisnosti od Ukrajine. Parlament je takođe predložio prijem Krima u Rusku Federaciju u svojstvu subjekta.
Vrhovni savet Krima je odlučio da zameni reči "Autonomna Republika Krim" u zvaničnim nazivima upravnih tela i drugih organa Republike Krim. Sevastopoljski parlament je podržao Vrhovni savet Krima jednoglasno je usvojio rezoluciju o prisajedinjenju Sevastopolja Rusiji kao posebnog sastavnog subjekta Federacije – grada federalnog značaja.
Dana 18. marta 2014. godine, ruski predsednik Vladimir Putin, predsednik Saveta ministara Krima Sergej Aksjonov, predsednik Državnog saveta Krima Vladimir Konstantinov i gradonačelnik Sevastopolja Aleksej Čali potpisali su sporazum između Ruske Federacije i Republike Krim o prijemu Republike Krim u Rusku Federaciju i formiranju novih sastavnih entiteta u okviru Ruske Federacije. Sporazum su potom odobrili Državna duma i Savet Federacije.
Prema sporazumu, Republika Krim se smatra delom Ruske Federacije od datuma njegovog potpisivanja – 18. marta.