Rusija
Moskva: "Stabilizacione snage" u Ukrajini bile bi okupacija
To bi u suštini bile okupacione trupe koje bi predstavljale pretnju Ruskoj Federaciji, istakao je šef ruske diplomatije
Stabilizacione snage koje Zapad želi da rasporedi u Ukrajini biće u suštini okupacione snage koje predstavljaju pretnju Rusiji, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Oni planiraju da dovedu neku vrstu 'stabilizacionih snaga' na njegovu teritoriju (kijevskog režima). To će u suštini biti okupacione snage koje će predstavljati pretnju Ruskoj Federaciji", rekao je on na konferenciji za novinare nakon razgovora sa kenijskim glavnim ministrom i ministrom spoljnih poslova i dijaspore Musalijom Mudavadijem.
Kako je ministar napomenuo, Moskva je više puta isticala neprihvatljivost raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini.
Pored toga, on je istakao da kijevski režim nije spreman da reši sukob diplomatskim putem, Rusija teži ostvarivanju ciljeva svoje Specijalne vojne operacije na terenu.
Evropske zemlje nameravaju da sačuvaju nacistički režim u Kijevu u svakom slučaju, bez na teritorije koje ostane Ukrajini, ocenio je Lavrov.
Iz Pariza ništa novo
Predstavnik Francuske, koji je posetio Rusiju u okviru dijaloga o rešavanju ukrajinskog pitanja, nije doneo "ništa novo", izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
"Predstavnik Francuske je dolazio, to je tačno, ali nije doneo ništa novo… Ništa što već javno nije izrečeno u Parizu nismo čuli ni na tim zatvorenim kontaktima", izjavio je Lavrov na konferenciji za novinare.
On je takođe naveo da je Francuska tražila da se poseta njihovih predstavnika Rusiji zadrži u tajnosti, ali da su sami tu informaciju pustili u medije.
"Francuzi koji su tražili taj kontakt u svojoj molbi su naglasili da žele da on ostane poverljiv. Ali su na kraju, kao što vidite, sami pustili tu informaciju u javnost. Ne znam sa kojim ciljem – možda da pokažu kako Evropa pokušava, ali joj se ne dozvoljava da učestvuje u pregovorima", zaključio je šef ruske diplomatije.
Ranije je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da je predložio "nekoliko evropskih kolega" da obnove dijalog sa Rusijom, a njegov diplomatski savetnik Emanuel Bon navodno je u februaru posetio Moskvu.
Kako je napomenuo Lavrov, Evropa ranije ne samo da je bila deo pregovora, već je izigrala ulogu glavnog pregovarača, počev od 2014. godine kada su se tenzije na Majdanu uspele smiriti zahvaljujući sporazumu koji su sklopili tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič i opozicija.
"Garanti tog sporazuma u februaru 2014. godine bili su članovi Evropske unije – Francuska, Nemačka, Poljska. Kada je ujutru opozicija pregazila taj sporazum, zauzela zgradu Vlade i proglasila lov na predsednika Ukrajine, obratili smo se Evropljanima sa pozivom da urazume opoziciju i da je primoraju da se vrati na ispunjavanje sporazuma. Oni su tada slegnuli ramenima i tada već, isto kao što to danas rade, rekli da je to 'cena demokratije'", naglasio je Lavrov, dodavši da u EU i sada govore da su to demokratski procesi i da se ponekad dešava da oni poprime "krvavu formu".
Tada je EU bila glavni pregovorač i doživela je neuspeh, a drugi put je imala tu funkciju kada su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland u februaru 2015. godine sa šefom ruske države Vladimirom Putinom u ukrajinskom predsednikom Petrom Porošenkom potpisali Minske sporazume.
Šef ruske diplomatije je ukazao na to da su oni na sve moguće načine pokazivali to kao veliko dostignuće EU i na kraju su samo priznali da zapravo ništa nisu ni planirali da ispune, već su kupovali vreme za Kijev, iako je te sporazume odobrio Savet bezbednosti UN.
"Bilo im je potrebno vreme da naoružaju Ukrajinu do zuba", podsetio je Lavrov.
Dodao je da je i treći put moglo da dođe do sporazum u aprilu 2022. godine kada je proces regulisanja krize ometao britanski premijer Boris Džonson i drugi evropski činovnici.
Oni su tada, napomenuo je Lavrov, odgovorili Kijev od sporazuma koji je već bio parafiran i koji su sami Ukrajinci predložili.
Lavrov je takođe ocenio da se Evropska unija "potpuno diskreditovala" i da u njenom stavu nema ničeg konstruktivnog za napredak u pregovorima o Ukrajini.
"Nije da neko ne pušta Evropsku uniju za pregovarački sto. Evropska unija je sama sebe potpuno diskreditovala. Slušajući izjave istih tih Francuza, Nemaca i briselskih birokrata, ne vidim ništa što bi moglo konstruktivno da se prihvati sa ciljem pokretanja bilo kakvog pregovaračkog procesa", poručio je ruski ministar spoljnih poslova.
Napomenuo je da Pariz svojim "pomirljivim" stavom u vezi sa ukrajinskom krizom izdaje nasleđe prvog predsednika Pete francuske republike, generala Šarla de Gola.
"Francuska, naravno, izdaje zavete generala de Gola i, u suštini, zauzima istu onu pomirljivu poziciju kakvu je imala vlada u Višiju tokom Drugog svetskog rata. To je izuzetno ozbiljan problem", rekao je šef ruske diplomatije.
On je dodao da je Rusija posvećena pregovaračkom rešenju, ali da Kijev trenutno nije spreman za to.
"Mi smo nesumnjivo privrženi pregovorima, ali pošto kijevski režim za to nije spreman, ciljeve Specijalne vojne operacije ostvarićemo na terenu. To se upravo sada i dešava", rekao je Lavrov.
Live
