Rusija
Senka prošlosti i "pobuna mumija": Nacističko nasleđe prati nemačku diplomatiju
Zaključci nemačkih istoričara u knjizi "Nemačko ministarstvo spoljnih poslova i njegova prošlost" su bili šokantni. Naime, izveštaj je opovrgao legendu o tome da su diplomate Trećeg rajha bile apolitični profesionalci koji su samo izvršavali naređenja, naglasila je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora
U poslednje vreme visoke diplomate Nemačke više puta su se isticale otvoreno rusofobičnim izjavama i ratobornom retorikom prema Rusiji. Međutim, imajući u vidu prilično specifične "tradicije" nemačkog spoljnopolitičkog resora, to nas ne iznenađuje, izjavila je na svom nedeljnom brifingu Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako je napomenula, praktično na svakom brifingu govori o nacistima i neonacistima, ali danas bi želela da se osvrne na jednu zanimljivu priču.
"Godine 2003. u službenom biltenu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke objavljen je pohvalni nekrolog preminulom diplomati Francu Nislajnu. Naizgled ništa sporno – ali se u tekstu prećutalo da je tokom Drugog svetskog rata Nislajn služio kao tužilac u okupiranom Pragu, da je bio član Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije i da je doprineo izricanju gotovo hiljadu smrtnih presuda", podsetila je Zaharova.
Dodala je da je ovaj skandalozan slučaj izazvao ogorčenje ne samo u nemačkom društvu, već i u samom ministarstvu.
Suočen sa rastućim talasom negativnih reakcija u zemlji i inostranstvu, tadašnji šef resora Joška Fišer zabranio je objavljivanje nekrologa bivšim nacistima.
"Ipak, ta odluka izazvala je proteste među veteranima diplomatske službe", ukazala je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Naglasila je da, kada je 2004. godine preminuo još jedan bivši visoki funkcioner MSP Nemačke, Franc Krapf – nekadašnji unteršturmfirer SS-a i član Nacističke partije od 1936. godine – prema odluci ministra, njegova smrt nije objavljena u Službenom glasniku.
Kao odgovor, više od stotinu penzionisanih diplomata objavilo je sopstveni nekrolog u listu "Frankfurter algemajne cajtung", optuživši Fišera za beščašće.
"Pod uticajem ovog skandala, poznatog kao 'pobuna mumija', Fišer je 2005. godine bio primoran da osnuje nezavisnu komisiju istoričara na čelu sa Ekartom Konceom. Komisija je radila punih pet godina i objavila istraživanje obima skoro 900 stranica. Predstavljanje izveštaja 28. oktobra 2010. izazvalo je snažnu reakciju javnosti u Nemačkoj. Knjiga 'Nemačko ministarstvo spoljnih poslova i njegova prošlost' postala je bestseler, sa ukupnim tiražom od 80.000 primeraka", istakla je Zaharova.
Podvukla je da su zaključci nemačkih istoričara bili šokantni. Naime, izveštaj je opovrgao legendu o tome da su diplomate Trećeg rajha bile apolitični profesionalci koji su samo izvršavali naređenja.
"Istraživanje je pokazalo da su bili aktivni i inicijativni saučesnici u nacističkim zločinima, posebno u Holokaustu. Istoričari su pronašli neosporne dokaze da su službenici nemačkog MSP-a pomagali u organizovanju deportacije i uništavanja Jevreja širom Evrope. Najupečatljiviji primer je izveštaj diplomate Franca Rademahera o službenom putu u Beograd 1941. godine, u kome je kao cilj navedeno: 'likvidacija Jevreja u Beogradu'", ukazala je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora.
Međutim, to nije bila cela istina, a posleratna istorija nemačkog spoljnopolitičkog resora pokazala se podjednako "specifičnom".
Zaharova je istakla je da su se prilikom osnivanja MSP Nemačke 1951. godine, hiljade bivših nacističkih funkcionera vratile na službu. Prema proračunima komisije, u prve dve godine postojanja ministarstva, 42 odsto visokih diplomata Nemačke ranije je pripadalo Nacističkoj partiji, što je čak veći procenat nego u vreme Adolfa Hitlera i Joahima fon Ribentropa.
Takođe je utvrđeno da Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke nije samo zapošljavalo bivše naciste, već im je aktivno pomagalo da izbegnu pravdu.
"Diplomate su upozoravale tražene ratne zločince na naloge za hapšenje i savetovale im u koje zemlje ne treba da putuju. Štaviše, ministarstvo je pomagalo bivšim nacistima da pobegnu u arapske zemlje i Latinsku Ameriku, izdajući im falsifikovane pasoše", podvukla je Zaharova.
Takođe, izveštaj Koncea bacio je svetlo i na biografije mnogih poznatih ličnosti.
Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova je istakla da je tako Ernst fon Vajczeker, otac budućeg predsednika Nemačke Riharda fon Vajczekera, ranije smatran "tehnokratom" koji nije delio nacističke ideje, u stvarnosti je 1938. godine javno govorio o "prekomernom broju Jevreja" i učestvovao u lišavanju državljanstva pisca Tomasa Mana".
"Samo razmislite o ovim činjenicama. Da li posle svega treba da čudi ekstreman nivo rusofobije koji nameću političke 'elite' Nemačke, čija je još jedna demonstracija bilo ponašanje nemačkih sportista prema ruskim skijašima na Paraolimpijskim igrama u Italiji? Istine radi, treba napomenuti da je takva demonstrativna mržnja izazvala nerazumevanje i u samoj Nemačkoj. Ko ih huška? Ko im takvo nešto ubacuje u glave? Spoljnopolitički ekspert nemačke stranke 'Savez Sare Vagenkneht – Za razum i pravdu' okarakterisala je te postupke kao 'dno' nemačkog sporta, najsramniji događaj od 1945. godine", podvukla je ona.
Tadašnji šef nemačke diplomatije Gido Vestervele, govoreći na predstavljanju knjige "Nemačko ministarstvo spoljnih poslova i njegova prošlost", izjavio je da oseća "dubok stid" i obećao da će ona postati jedna od najčešće upotrebljivanih knjiga za svakog budućeg diplomatu.
"Da li je iko u MSP Nemačke video tu knjigu na stolu? Sudeći po onome što danas vidimo, ta knjiga nije ni na stolu, ni pod stolom, ni na polici. Možda u nekoj biblioteci skuplja prašinu ili leži u koritu za pranje Mogu da posavetujem nemačkim kolegama da ponovo odštampaju ovaj izveštaj i konačno ga podele svakom državnom službeniku. Za to ćemo se mi pobrinuti, kao i da se taj izveštaj objavi na internetu. I, molim vas, ne zaboravite da pošaljete primerak i bivšoj ministarki spoljnih poslova Analeni Berbok. Mi ćemo to sami u suprotnom učiniti. Ona se ipak toliko ponosi na svog dedu", poručila je Zaharova.
Live
