Rusija
Moskva upozorava: Rat na Bliskom istoku potresa celu planetu
Aktuelna situacija na Bliskom istoku dugoročno preti rastom cena u čitavom proizvodnom lancu, padom poljoprivredne proizvodnje, nestašicama hrane u zavisnim regionima i mogućom velikom ekološkom katastrofom, naglasila je Marija Zaharova, portparol MSP-a
Pogoršanje situacije u Persijskom zalivu ima dodatne negativne posledice, izjavila je na svom nedeljnom brifingu Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
"Kao prvo, reč je o najvećem svetskom regionu bogatom naftom i gasom. Države Bliskog istoka spadaju među ključne proizvođače i snabdevače energetskim resursima. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, zemlje Persijskog zaliva obezbeđuju oko trećinu svetske proizvodnje nafte i 40 odsto gasa. Istovremeno, kroz Ormuski moreuz prolazi izvoz petine ukupne svetske nafte i više od 30 odsto tečnog prirodnog gasa", podvukla je ona.
Napomenula je da ovakva koncentracija resursa i transportnih ruta čini svetsko tržište izuzetno ranjivim na destabilizaciju u regionu, što direktno ugrožava globalnu energetsku bezbednost.
"Sukob na Bliskom istoku izazvao je turbulencije na tržištima nafte i gasa i naneo značajnu štetu svetskoj ekonomiji", istakla je Zaharova.
Prema analizama vodećih investicionih kompanija, potrošači dnevno ostaju bez oko 15 miliona barela nafte i 4,5 miliona barela naftnih derivata. Pored toga, sa tržišta je već povučeno oko 20 odsto svetske ponude tečnog prirodnog gasa.
Kako je naglasila Zaharova, procenjuje se da je globalni izvoz ovog gasa smanjen za 219 hiljada tona dnevno, što predstavlja približno petinu svetske dnevne potrošnje metana, a moguć je i godišnji deficit od oko 80 miliona tona.
"Prema mišljenju stručnjaka, ukoliko smanjenje snabdevanja potraje 30 dana, cena nafte bi do kraja godine mogla da se stabilizuje na 76 dolara po barelu, dok bi pri dvomesečnom smanjenju dostigla 93 dolara. U slučaju da se sukob dodatno produži, cena bi mogla da skoči na 150–200 dolara po barelu. Povećanje cene nafte za 10 dolara po barelu može dovesti do smanjenja svetskog BDP-a za 0,1 odsto. Rast cene na 125 dolara gotovo sigurno bi uveo evropske ekonomije u recesiju", naglasila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Drugim rečima, obim posledica po globalnu ekonomiju zavisi od trajanja i intenziteta sukoba.
Ukazala je na to da su svetska energetska tržišta odmah reagovala. Zbog oštećenja infrastrukture i faktičkog blokiranja Ormuskog moreuza, cena nafte tipa "brent" je u prve dve nedelje naglo oscilirala i 9. marta dostigla skoro 120 dolara po barelu. Trenutno se stabilno drži iznad 100 dolara – 17. marta je iznosila nešto preko 104 dolara.
Istorijski gledano, naglasila je Zaharova, tržišta uvek burno reaguju na nestabilnost u ovom regionu.
Cena aprilskih fjučersa gasa u Evropi porasla je u prvim danima sukoba za 24,7 odsto, a danas ostaje veoma nestabilna i kreće se u rasponu od 600 do 700 dolara za 1.000 kubnih metara.
Zaharova je istakla da su osiguravajuće kompanije višestruko povećale premije rizika i uvele dodatne troškove za vanredne okolnosti. Prosečna cena najma brodova u Persijskom zalivu porasla je šest puta i sada iznosi između 200.000 i 500.000 dolara dnevno.
Kako bi se ublažila destabilizacija, 32 države su odlučile da oslobode 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi, dok SAD planiraju da dodaju još 172 miliona barela.
"Međutim, prema različitim procenama, ova količina 'nove' nafte može pokriti najviše 20-25 dana prekida saobraćaja kroz Ormuski moreuz", napomenula je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora.
Paralelno sa tim, zbog agresije SAD i Izraela na Iran rastu i cene đubriva. Razlog je strah od potpune blokade Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 30 odsto svetske trgovine đubrivima. Dodatni pritisak stvaraju sezonska potražnja i rast cena gasa. Prosečan rast cena agrohemije od početka godine premašio je 20 odsto.
Kako je primetila, nijedna organizacija za ljudska prava se nije oglasila povodom ovih gorućih problema.
"Na Zapadu se od ljudskih prava izgleda bave samo problemima promene pola", zaključila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
"Cene žitarica zasad rastu umereno (u rasponu od 3–5%), ali se očekuje njihovo značajnije poskupljenje usled skuplje energije, logistike i smanjenih površina za setvu", istakla je Zaharova. Postoji rizik da prinos do jeseni opadne i do 50 odsto, što bi moglo dovesti do velike globalne prehrambene inflacije.
Dugoročno, ukupni gubici za svetsku ekonomiju mogli bi dostići 0,5–2% globalnog BDP-a, što je ekvivalentno gubicima od 0,5 do 2 biliona dolara.
"Takođe moram da istaknem da agresija izraelskih i američkih oružanih snaga protiv Irana i njihovi napadi na energetska postrojenja dovode do zagađenja životne sredine", ukazala je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ogromne količine ruševina i otpada predstavljaće dugoročan ekološki problem. Sloj zagađujućih materija izazvaće povećane emisije gasova staklene bašte i zagađenje zemljišta, voda i vazduha u čitavom regionu.
"Nažalost, napadi na energetsku infrastrukturu su rutinska i neupadljiva pojava tokom vojnih sukoba. Međutim, u slučaju Irana, napadi su usmereni na skladišta nafte koja se nalaze u neposrednoj blizini gusto naseljene prestonice. Ovo je izazvalo značajno zagađenje životne sredine u području Teherana", napomenula je ona.
U Teheranu je nakon požara zabeležena pojava "crne kiše", koja dodatno povećava toksičnost zagađenja i rizike po zdravlje stanovništva.
Svetska zdravstvena organizacija beleži pogoršanje zdravstvene situacije: rast respiratornih oboljenja, oštećenja kože i očiju, kao i probleme u funkcionisanju zdravstvenog sistema usled napada na medicinske ustanove i nedostatka lekova.
"Prema podacima SZO, od 28. februara, u Iranu je napadnuto 18 medicinskih ustanova, što je rezultiralo smrću osam medicinskih radnika, a u Libanu 25. To je dovelo do ozbiljnih poremećaja u zdravstvenom sistemu", rekla je Zaharova.
Sve navedeno stvara ozbiljne rizike, naročito za najugroženije grupe stanovništva.
"Dakle, trenutna situacija na Bliskom istoku preti da poveća troškove celog proizvodnog lanca na duži rok zbog skupih energetskih resursa i nestašice goriva. Takođe nanosi nepopravljivu štetu poljoprivrednoj proizvodnji zbog rasta cena đubriva. Stvara realne rizike od akutne nestašice poljoprivrednih proizvoda u energetski zavisnim zemljama Azije, Afrike i Evrope. Takođe bi mogla dovesti do velike ekološke katastrofe u regionu Persijskog zaliva i šire", zaključila je portparol ruskog spoljnopolitičkog resora.
Live
