Rusija
Da li je Dejton ugrožen? Ruska ocena stanja na Zapadnom Balkanu
Vojno-politička aktivnost NATO-a u regionu Zapadnog Balkana i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost i očigledno podriva Dejtonski sporazum, istakla je Ždanova
Opšti krizni karakter unutrašnje političke situacije i dalje određuje destabilizujuća uloga zapadnih zemalja, koje se mešaju u poslove suverene BiH i time veštački podstiču međuetničke tenzije, navodi se u izlaganju rukovodioca Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču o pitanjima vojne bezbednosti i kontrole naoružanja Julije Ždanove na 1130. plenarnom zasedanju Foruma OEBS-a za saradnju u oblasti bezbednosti u Beču 11. marta.
Kako je istakla, Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma i učesnik Kontakt grupe, polazi od značaja sprovođenja Firentinskog sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja, zaključenog u razvoju odredaba člana IV Dejtonskog sporazuma.
"Strane Dejtonskog sporazuma – Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Savezna Republika Jugoslavija i dva bosanska entiteta (Muslimansko-hrvatska Federacija i Republika Srpska) – preuzele su obaveze da uspostave uravnotežene i stabilne odbrambene 'plafone' naoružanja na najnižem mogućem nivou u skladu sa svojim bezbednosnim potrebama. Ruska strana, kao jedan od garanata ovih mirovnih sporazuma, podržala je delegiranje ovlašćenja stranama Sporazuma u oblasti subregionalne kontrole naoružanja, ocenjujući to kao važan korak ka prenosu odgovornosti za stanje razoružanja na same balkanske države", napomenula je Ždanova.
Ona je poručula da Rusija nastavlja da ovaj ugovorno-pravni akt posmatra kao efikasan instrument za održavanje stabilnosti i bezbednosti, kao i za jačanje poverenja u regionu Zapadnog Balkana.
"Ističemo značaj kontinuiranog rada mehanizama monitoringa ovog sporazuma, uključujući inspekcijske posete predstavnika nacionalnih verifikacionih centara odbrambenih resora država učesnica i zemalja članica Kontakt grupe, uključujući i rusku stranu", podvukla je rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču.
Dodala je da Rusija, kao jedna od država koje su potvrdile potpisivanje Opšteg okvirnog sporazuma o miru u BiH 1995. godine, odobrenog rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1031 (1995), napominje da, sa stanovišta mandata Saveta bezbednosti UN (pretnja miru i bezbednosti), situacija u BiH ne izaziva neposrednu zabrinutost.
"Ipak, primorani smo da konstatujemo da opšti krizni karakter unutrašnje političke situacije i dalje određuje destabilizujuća uloga zapadnih zemalja, koje se mešaju u poslove suverene BiH i time veštački podstiču međuetničke tenzije. Beležimo težnju zapadnih krugova ka rušenju dejtonskog, uravnoteženog sistema uvažavanja ravnopravnih interesa tri konstitutivna naroda i dva entiteta Bosne i Hercegovine sa širokim ustavnim ovlašćenjima. Očigledno je da izvor bosanskih problema leži u nastojanju zapadnih zemalja da preoblikuju BiH po sopstvenim modelima, suprotno zakonitim interesima naroda te zemlje", naglasila je Ždanova.
Napomenula je da odgovornost za destabilizaciju situacije u BiH, pre svega, leži na samoproglašenom "visokom predstavniku" Kristijanu Šmitu.
Kako je naglasila, ovaj penzionisani nemački političar je 2021. godine "imenovan" na tu funkciju kršenjem procedura i međunarodne prakse, zaobilazeći Savet bezbednosti UN.
"Sigurni smo u potrebu što skorijeg i bezuslovnog ukidanja instituta spoljnog protektorata u BiH", poručila je Ždanova.
Skrenula je pažnju na to da zabrinjava i značajan raskol među učesnicima međunarodne zajednice u vezi sa bosanskim pitanjem.
"Naporima zapadnih zemalja narušena je saradnja sa Rusijom u okviru Upravnog odbora Saveta za sprovođenje Mirovnog sporazuma. Takva praksa je očigledno neprihvatljiva sa stanovišta pravila multilateralne saradnje u pogledu situacije koja se nalazi pod nadzorom Saveta bezbednosti UN. Istovremeno, ostajemo spremni za konstruktivnu saradnju u cilju vraćanja procesa bosanskog rešavanja na pozitivan put, na osnovu dejtonskih principa ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i dva entiteta sa širokim ustavnim ovlašćenjima, podsticanja dijaloga i postizanja kompromisa i konsenzusa među njima", podvukla je.
Dodala je da u tome Rusija vidi zalog sveobuhvatnog razvoja multinacionalne Bosne i Hercegovine.
"Sa posebnom pažnjom pratimo tok operacije snaga EU 'Altea' u BiH. Podsećamo da je njen mandat strogo definisan od strane Saveta bezbednosti UN. Upozoravamo na opasnost uvlačenja međunarodnog kontingenta u unutrašnjepolitičke procese. Smatramo neosnovanim povećanje brojnosti tih snaga", istakla je Ždanova.
Istovremeno je naglasila da vojno-politička aktivnost NATO-a u regionu Zapadnog Balkana i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost, kao i da ona očigledno podriva Dejtonski sporazum, uključujući i njegov član IV o razoružanju.
"Tendencija militarizacije u potpunosti je zahvatila zemlje regiona koje su članice alijanse. One povećavaju vojne rashode do 5 odsto BDP-a do 2035. godine, jačaju proizvodnju i nabavku naoružanja i vojne tehnike, aktivno učestvuju u sve češćim i većim vojnim vežbama NATO-a, tokom kojih se uvežbavaju ne samo odbrambene, već i ofanzivne operacije. Izdvajaju se kontingenti za multinacionalne borbene grupe raspoređene radi 'odvraćanja' Rusije na 'istočnom krilu', uključujući i Balkan. Za potrebe vojne mobilnosti razvija se infrastruktura i razrađuju logistički modeli za prebacivanje trupa. U okviru alijanse se ne krije da Balkan, a posebno njegov zapadni deo, treba da postane važna strateška platforma u kontekstu priprema NATO-a za mogući direktan vojni sukob sa našom zemljom u narednih 3–5 godina, za šta se Brisel punom parom priprema", naglasila je rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču.
Pored toga, nastavila je, uz podršku NATO instruktora nastavlja se aktivno jačanje borbenih sposobnosti "Kosovskih bezbednosnih snaga".
Naime, one se transformišu u punopravnu vojsku, suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja predviđa demilitarizaciju svih oružanih formacija u pokrajini. U septembru 2025. godine Priština je najavila četvorogodišnji program "jačanja" ovih snaga, uključujući finansiranje veće od milijardu evra. U toku je obuka rezervista i izgradnja vojne infrastrukture. Brojnost "oružanih snaga" tzv. Kosova se povećava: 5.000 ljudi do kraja 2026. godine, 8.500 do 2028.
"Uprkos navedenoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN, zapadne zemlje sistematski snabdevaju te snage naoružanjem. Od 2021. godine više od 500 miliona dolara potrošeno je na kupovinu zapadnog oružja i vojne tehnike, uključujući oklopna vozila M1117, 'vuran', protivtenkovske sisteme FGM-148 'džavelin' i bespilotne letelice 'bajraktar' TB2. Najavljena je i nabavka helikoptera 'blek hok'. U završnoj je fazi izgradnja fabrike municije kompanije 'MKE', čiji se početak rada očekuje krajem 2026. godine, a u planu je i proizvodnja borbenih dronova", ukazala je Ždanova.
Posebno je skrenula pažnju na problematiku subregionalnih vojnih saveza, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
"U proleće 2025. godine Zagreb, Tirana i Priština zaključili su sporazum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. U okviru njegove realizacije najavljene su zajedničke nabavke naoružanja, kao i namera Kosova da formira zajedničku vojnu jedinicu sa albanskim oružanim snagama. Plan predviđa uspostavljanje razmene obaveštajnih podataka, integraciju sistema za obradu i prenos vojnih informacija, sinhronizaciju analitičkih centara i koordinaciju sajber jedinica oružanih snaga. Ovi koraci su u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja potvrđuje teritorijalni integritet Srbije u odnosu na Kosovo i ne dozvoljava postojanje u tom kraju oružanih formacija, osim međunarodnih snaga pod vođstvom NATO-a", istakla je rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču.
Pored toga, u jesen 2025. godine zaključen je i sporazum o vojnoj saradnji između Hrvatske i Slovenije, koji podrazumeva produbljivanje vojno-tehničke saradnje i zajednički razvoj naoružanja.
"Učesnici ovakvih militarizovanih subregionalnih formata, kao gorenavedeni, govore o težnji za očuvanje mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, ali u praksi provociraju dalji rast napetosti i trku u naoružanju na Balkanu", primetila je Ždanova.
Posebno je istakla da Hrvatska, kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, ima posebnu odgovornost za očuvanje bezbednosti u postkonfliktnoj zoni. Njeni potezi, međutim, protivreče tim obavezama, uključujući odredbe Aneksa 1-B i člana IV.
"Takođe ukazujemo na pojačan pritisak na zemlje koje nisu članice NATO-a – Srbiju, Republiku Srpsku i posebno BiH. Primećujemo nastojanja bloka da se Srbija usmeri ka evroatlantskom putu i da joj se nametne izbor između Zapada i saradnje sa drugim partnerima, pre svega Rusijom i Kinom", ukazala je rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču, dodavši da se od BiH otvoreno očekuju koraci ka članstvu u NATO-u, uprkos odsustvu unutrašnjeg konsenzusa.
Napomenula je da je posebno uočljiva uloga Nemačke u tom procesu, čiji uticaj u regionu raste.
"Svi ovi faktori doprinose pogoršanju vojno-političke situacije na Zapadnom Balkanu i u Evropi i ne idu u prilog osnovnim ciljevima Dejtonskog sporazuma – regionalne stabilnosti, razoružanju i miru", napomenula je.
Rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču je upozorila zapadne zemlje na opasnost podsticanja nepoverenja među balkanskim državama i pretvaranja regiona u arenu geopolitičkog nadmetanja.
"Sigurni smo da Dejtonski sporazum ostaje bezalternativna osnova za rešavanje pitanja na Zapadnom Balkanu. Rusija, kao jedan od garanata Mirovnog sporazuma iz 1995. godine, ostaje spremna za konstruktivnu saradnju radi postizanja stvarnog postkonfliktnog uređenja u regionu", poručila je Ždanova.
Live
