Šef MSP-a objasnio: U čemu je tajna ruske diplomatije i po čemu se razlikuje od američke

Za produktivne pregovore je, naravno, važno razumeti predmet, posebno kada se raspravlja o dubinskim problemima koji imaju decenijsku, pa i vekovnu istoriju, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za program "Setiti se svega" sa Leonidom Mlečinom.

Dačić: Sergej Lavrov je izuzetan diplomata i iskreni prijatelj Srbije

"Na Bliskom istoku pristup delovanja naprečac, u stilu: 'Evo, predložio sam – hajde prihvatite dok nije kasno', nikada neće upaliti", istakao je on.

Govoreći o umetnosti ruske diplomatije, Lavrov je naglasio da je ona zapisana u doktrinarnim dokumentima – Koncepciji spoljne politike Rusije.

Naime, tamo je postavljen zadatak da se, pre svega, radi na zaštiti ruskih nacionalnih interesa, uz poštovanje interesa drugih država koje su spremne da sarađuju na ravnopravnoj i uzajamno uvažavajućoj osnovi, i da se traži ravnoteža tih interesa, što "Zapadu kategorično nedostaje".

"Naročito sada, kada vidimo kako administracija predsednika SAD Donalda Trampa otvoreno izjavljuje da ne želi da zna ni za kakvo međunarodno pravo, da ima svoj moral i svoje instinkte, kojima će se rukovoditi", poručio je ministar spoljnih poslova Rusije.

Putin: Ruske diplomate su oslonac nacionalne bezbednosti u turbulentnom svetu

Objasnio je da su diplomatija nacionalni interesi, uzajamno poštovanje, razumevanje, težnja i sposobnost da se razumeju legitimni stavovi partnera, sagovornika, i, naravno, pragmatizam.

"Diplomatija je, kao i svaka politika – umetnost mogućeg", podvukao je Lavrov.

Kako je napomenuo, svaki pregovori su individualni i u velikoj meri, ako ne i presudno, zavise od ličnosti učesnika – od toga koliko su ti ljudi obrazovani i načitani, koliko poseduju kvalitete koji se posebno cene u ruskoj diplomatskoj službi: odlično poznavanje stranih jezika, istorije, regiona sveta i zemalja kojima se bave i o kojima se u datom trenutku razgovara.

"Kod američkih pregovarača ti kvaliteti, po pravilu, nisu obavezni. Kod nas su postojale studije o zemlji, kada se diplomata formirao kroz duboko izučavanje zemlje, njene istorije, kulture i regiona kojim će se baviti. Naš diplomata u inostranstvu u proseku radi oko pet godina. To omogućava da se čovek uklopi, uđe u suštinu problema i tokom dužeg perioda daje konkretne rezultate u vidu preporuka i ideja. Kod Amerikanaca je drugačije: dve do tri godine i čovek se menja. Može biti premešten iz Indonezije u Kongo, pa zatim u Gvatemalu i tako dalje. To je njihova tradicija, karakteristika diplomatske službe. Mi to poštujemo", poručio je Lavrov.