Ponovljene greške EU i njen previše pojednostavljen pogled na energetsku tranziciju krivi su za energetsku krizu koja trenutno pogađa blok, rekao je šef ruske državne nuklearne korporacije "Rosatom" za RT internešenel.
Potrošači u EU suočavaju se sa višim troškovima goriva i energenata, kao i sa širim povećanjem troškova života usred posledica američko-izraelskih napada na Iran. Rat je rezultirao poremećajima saobraćaja kroz ključni energetski brodski put Ormuskog moreuza i udarima na naftnu i gasnu infrastrukturu širom regiona.
Prema rečima Lihačova, sukob je razotkrio dublje nedostatke u kreiranju energetske politike EU.
"Energetska kriza u Evropi nije se oblikovala tokom samo nekoliko godina, već tokom decenija", rekao je, okrivljujući za to "niz stalnih grešaka, ponekad grubo i pojednostavljeno shvatanje energetske tranzicije i ekološki prihvatljive energije".
Tvrdio je da su "neopravdano odbacivanje" gasa i ograničenja nuklearne energije doveli do trenutne krize.
EU je od 2022. godine preduzela mere za smanjenje zavisnosti od ruskog prirodnog gasa, postepeno ukidajući isporuke i odlučujući da smanji sav uvoz do 2027. Umesto toga, ubrzala je prelazak na alternativne izvore energije i sve više se okrenula drugim dobavljačima, uključujući tečni prirodni gas sa globalnih tržišta.
Nekoliko zemalja EU je uvelo ograničenja na nuklearnu energiju. Ona je decenijama zabranjena u Austriji i Danskoj, dok je Nemačka, najveća ekonomija bloka, potpuno ukinula nuklearnu energiju u aprilu 2023. Belgija i Španija su uvele politike postepenog ukidanja ili ograničenja životnog veka reaktora.
Istovremeno, druge države EU, poput Francuske, Slovačke, Mađarske, Bugarske i Finske, nastavljaju da se u velikoj meri oslanjaju na nuklearnu energiju za proizvodnju električne energije.
"Rosatom" trenutno sarađuje sa Mađarskom na projektima nuklearne energije.
Rešenje krize je povratak nuklearnoj energiji, insistira šef "Rosatoma".