Lavrov: Posle Enkoridža, EU i NATO odvratili Kijev od dogovora

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su Evropska unija i NATO odigrali ključnu ulogu u ometanju dogovora o Ukrajini, pokušavajući da odvrate Sjedinjene Američke Države od već postignutih razumevanja sa Moskvom.

"Svi naredni pregovori nakon Enkoridža bili su otežani time što su EU i rukovodstvo NATO-a, pre svega Ursula fon der Lajen i Mark Rute, nastojali da podriju ta razumevanja i skrenu američku administraciju sa dogovora", rekao je Lavrov u intervjuu za francusku televiziju Frans TV.

Dodao je da Moskva vidi da Vašington ulaže napore kako bi obezbedio saglasnost Kijeva.

Tramp: Rusija i Ukrajina imaju šansu za sporazum, SAD naporno rade na tome

"Vidimo da američka strana nastoji da učini sve kako bi postigla saglasnost Kijeva sa onim razumevanjima koja su predsednici Rusije i SAD postigli na Aljasci", dodao je.

Prema njegovim rečima, upravo takva politika značajno je doprinela odugovlačenju konflikta u Ukrajini.

Lavrov je naveo da je nakon sastanaka u Enkoridžu bilo više rundi pregovora između Moskve i Vašingtona, ali da je proces u međuvremenu usporen.

Šef ruske diplomatije dodao je da je Moskva ima informacije o kontaktima između Sjedinjenih Država i Kijeva u vezi sa mogućim rešenjem sukoba u Ukrajini.

"Znamo za kontakte koje su Amerikanci imali sa Ukrajincima. O tome smo obavešteni", rekao je on.

Međutim, mnogo su važnije akcije Evrope.

"Evropa, a ne Zapad u celini, želi da sačuva nacistički režim u Ukrajini direktno na našim granicama."

On je podsetio na stav Vladimira Zelenskog, koji otvoreno govori da kijevske vlasti ne nameravaju ništa da "predaju", već predlažu prekid vatre duž linije fronta. Takođe, Zelenski, kako je naveo Lavrov, ne krije da ne planira da prizna rezultate referenduma u Donbasu i Novorusiji.

Prema njegovim rečima, sve to je daleko od razumevanja postignutih na Aljasci.

Lavrov je dodao da takve stavove Kijeva podržavaju i vodeći evropski lideri.

"Kada generalni sekretar NATO-a Mark Rute kaže da će Ukrajina biti u Severnoatlantskom savezu, kako to da razumemo? Kao izraz zdravog razuma? I kada na te izjave Marka Rute ne reaguju ni predsednik Francuske Emanuel Makron, ni kancelar Nemačke Fridrih Merc, šta onda da mislimo?", upitao je Lavrov.

Lavrov je takođe istakao da je Rusija više puta signalizirala Vašingtonu potrebu za širim dijalogom o bezbednosnim pitanjima, uključujući situaciju u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku, gde su tenzije dodatno porasle nakon vojnih udara SAD i Izraela na Iran i uzvratnih napada Teherana.

Dmitrijev: Evropska unija i Velika Britanija će moliti za rusku naftu

Komentarišući izjave predsednika SAD Donalda Trampa o međunarodnom pravu, Lavrov je ocenio da stav da se spoljna politika vodi isključivo na osnovu sopstvenih principa "ne može izazvati odobravanje".

Objasnio je i koja je razlika između rata u Iranu i Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

"Razlika je u tome što Islamska Republika Iran nije prekršila nijednu međunarodnu obavezu, uključujući i one u vezi sa iranskim nuklearnim programom... Ukrajina je prekršila sve što se moglo prekršiti, zajedno sa svojim zapadnim pokroviteljima", rekao je on u intervjuu za televiziju Frans TV.

Ministar je naveo da je nuklearni sporazum sa Iranom srušila američka strana, a ne Teheran.

U slučaju Ukrajine, Rusija je, kako je istakao, upozoravala da Francuska, Nemačka i druge zapadne zemlje vode situaciju ka krizi, kao i da je u decembru 2021. godine predlagala SAD i NATO-u zaključivanje sporazuma o bezbednosnim garancijama.

"Rečeno nam je da to nije naša stvar i da će Ukrajina ući u NATO."

Govoreći o Iranu, Lavrov je naveo da Rusija ima sporazum o vojno-tehničkoj saradnji sa tom zemljom i da je isporučivala određenu vojnu opremu, ali je odbacio optužbe da Moskva Teheranu pruža obaveštajnu podršku.

"Stvarno ne možemo prihvatiti optužbe da im obezbeđujemo obaveštajnu podršku", zaključio je Lavrov.