Rusija
Ultimatum ili šansa sa rokom trajanja: Poslednji voz Vladimira Zelenskog
Zelenskom sada ostala jedina šansa: da prihvati ponudu, povuče vojsku iz Donbasa, okonča sukob i spreči dalje žrtve – ali ona ima rok trajanja
Oslobađanje Luganske Narodne Republike od strane ruske vojske može se protumačiti kao simbolični kraj jedne etape Specijalne vojne operacije.
Posle višemesečnih borbi i postepenog napredovanja ruskih snaga oslobođena je LNR, a ono što neminovno predstoji je – potpuno oslobađanje i Donjecke Narodne Republike.
Ove dve republike proglasile su nezavisnost 2014. posle puča u Kijevu, a posle referenduma u jesen 2022. postale su novi subjekti Ruske Federacije. U njima žive stanovnici pretežno ruske nacionalnosti.
Lideru kijevskog režima Vladimiru Zelenskom uloge nisu strane. Najbolje nosi lik prosjaka na vratima evropskih prestonica, ali sada bi, dok su još na snazi aktuelni uslovi pregovora, stvarno mogao da uradi nešto konkretno za svoj narod.
Ukrajinski mediji nedavno su preneli da je Zelenski rekao da je Rusija navodno postavila ultimatum Ukrajini – da Kijev povuče svoje Oružane snage iz Donbasa u roku od dva meseca.
"Ako Ukrajina do tada ne povuče svoje trupe, uslovi (mirovnog sporazuma) će biti drugačiji", rekao je Zelenski.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio mu je da je trebalo još juče da povuče trupe iz Donbasa.
"Što se tiče dva meseca – ne radi se o dva meseca. Zelenski mora već danas da donese odluku da se Oružane snage Ukrajine povuku sa teritorije Donbasa i izađu izvan administrativne granice DNR. O tome se već dugo raspravlja i trebalo je još juče da donese takvu odluku", objasnio je Peskov.
Trebalo je da "preuzme odgovornost" i donese tu odluku koja nije laka, dodao je portparol Kremlja.
Takva odluka bi, prema rečima Jurija Ušakova, pomoćnika ruskog predsednika Vladimira Putina, otvorila perspektive za rešavanje ukrajinskog sukoba.
"Kada bi on doneo odluku o povlačenju trupa, a mi potom proverili da su zaista povučene, otvorile bi se, naravno, perspektive za rešavanje mnogih pitanja, uključujući i pitanje prekida borbenih dejstava", poručio je Ušakov.
Sad ili nikad: Zelenskom ističe vreme
Situacija na frontu, ali i za pregovaračkim stolom, pokazuje da šefu kijevskog režima ističe vreme.
Ima šansu da uhvati poslednji voz koji vodi ka miru – u suprotnom, sledeći put, uslovi će stvarno biti drugačiji.
Moskva je više puta isticala želju za okončanjem sukoba, ali je ista namera sa druge strane izostala. Najviše zbog podrške Zapada koji je na sve načine, preko ukrajinskih leđa, pokušavao da se uključi u rat.
Sada, čini se, takva podrška bledi. Najveći razlog tome je rat na Bliskom istoku kojem su Sjedinjene Američke Države potpuno posvećene.
Predsednik Donald Tramp više puta je optuživao Zelenskog da, nakon svake posete Vašingtonu, izlazi sa milijardama dolara u džepu.
"Preko ovog glupog predsednika (Džozefa Bajdena) dobili ste vojnu opremu u vrednosti od 350 milijardi dolara. Da niste imali našu vojnu opremu, rat bi bio gotov za dve nedelje", rekao je Tramp tokom jednog od sastanaka sa Zelenskim u Beloj kući.
Istovremeno je dovodio u pitanje gde je deo sredstava završio, pojačavajući pritisak na Kijev i opravdavajući moguće smanjenje podrške.
Zemlje EU su prethodnih meseci počele da osećaju bojazan da bi američka slavina istinski mogla da bude zavrnuta.
Potvrda je stigla otvaranjem novog Trampovog "rata", ovog puta protiv NATO-a, zbog izostanka reakcije saveznika oko zatvaranja Ormuskog moreuza. Zaključak je jasan – nema oružja za Ukrajinu ako se ne pridružite "koaliciji voljnih" za deblokadu Ormuskog moreuza.
Zapadni mediji tvrde da bi SAD mogle da preusmere oružje namenjeno Ukrajini na Bliski istok, a glavni urednik ruske agencije "ANNA njuz", pukovnik Anatolij Matvijučuk, ne isključuje da bi Kijev mogao da ostane bez zapadne pomoći, jer su sredstva koja je još Bajden izdvojio – iscrpljena.
Prema njegovim rečima, Amerikanci su prestali da isporučuju oružje čak i prema postojećim sporazumima.
Zemlje poput Švajcarske dobijaju manje raketa "patriot" i aviona F-35, Evropa i Poljska praktično ostaju bez podrške jer SAD ne šalju ni tehniku, ni oružje, ni novac. Za to vreme, Ukrajina "ostaje sama".
Matvijučuk je uveren da su dani režima u Kijevu odbrojani – vlast će biti srušena ili zbog unutrašnjeg nezadovoljstva naroda, ili silom ruskih trupa koje će promeniti državni sistem i ideologiju.
"Mislim da je Zapad uoči svih ovih događaja preispitao svoju politiku prema Rusiji. Mađarska, Slovačka, Španija, pa čak i Grčka više ne podržavaju rusofobne tendencije EU. Mislim da ćemo biti svedoci kako Zapad postepeno napušta Ukrajinu i fokusira se na sopstvene unutrašnje probleme", zaključio je ekspert.
Poslednji adut glumca iz Kijeva: Lažno vaskršnje primirje
U panici, glumac je predložio novu predstavu – primirje tokom vaskršnjih praznika.
Međutim, njegove prave namere vrlo brzo su raskrinkane. Peskov je naglasio da je Ukrajini očajnički potrebno primirje, jer dinamika na frontu, koju, uzgred, prate ne samo ruski već i strani stručnjaci, pokazuje da ruske snage, negde brže, negde sporije, napreduju duž cele linije fronta.
Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), napomenuo je da sada ceo svet zna da kijevski režim ne ume da poštuje primirje.
"Što se tiče Zelenskog i njegovog takozvanog tima, verujem da moraju da sakupe poslednje ostatke svog kritičkog mišljenja i prihvate pravedne mirovne predloge ruske strane, koji će osigurati mir za mnoge, mnoge decenije koje dolaze i koji će koristiti svima", poručio je Nariškin.
Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, istakla je da je predlog o vaskršnjem primirju još jedna pi-ar akcija Zelenskog.
"I ona mu nije potrebna iz težnje ka dugoročnom miru, već kao još jedan korak, po savetu svojih zapadnoevropskih saveznika, kako bi dobio primirje u trajanju od jednog ili dva meseca, sa ciljem nadoknade gubitaka, pregrupisanja i pripreme Oružanih snaga Ukrajine za nastavak borbenih dejstava", kazala je.
Kijev je već više puta pokazao svoju nesposobnost za postizanje dogovora, naglasila je, komentarišući reči šefa kijevskog režima da je Ukrajina spremna da se ove godine dogovori za prekid vatre na Vaskrs.
"Da je Zelenski zaista spreman za okončanje sukoba, pokazao bi političku volju tako što bi, na primer, ukinuo diskriminatorne zakone koji se tiču Rusa i ruskojezičnog stanovništva Ukrajine, čime bi potvrdio ozbiljnost svojih namera da doprinese konačnom rešavanju krize", zaključila je Zaharova.
DNR – prilika sa rokom trajanja
Stručnjaci i vojni analitičari nagovestili su da, posle oslobađanja Luganske oblasti, Oružane snage Rusije dobijaju mogućnost za prebacivanje dela jedinica na druge pravce, pre svega ka donjeckom frontu.
Poslanik Andrej Kolesnik ocenio je da su naredni ciljevi jasno definisani – potiskivanje ukrajinskih snaga iz Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i potpuno preuzimanje kontrole nad teritorijom Donjecke Narodne Republike (DNR).
Trenutno se pod kontrolom ukrajinskih snaga nalazi samo oko 17 procenata DNR.
Predsednik Putin je podsetio da je pre oko pola godine Kijev držao oko 20 odsto teritorije republike, ali da se situacija na terenu promenila.
Pod kontrolu je, prema izveštaju šefa Donjecke Narodne Republike Denisa Pušilina, samo u prethodnoj godini stavljeno 187 naseljenih mesta i plan je da se tako nastavi do potpunog oslobođenja republike.
Zaključno sa decembrom 2025. godine, u DNR je živelo oko 2,9 miliona ljudi i taj broj nastavlja da raste, naveo je Pušilin.
Cilj je da se posle potpunog oslobođenja i obnove razrušenog stambenog fonda i infrastrukture stanovnici vrate svojim domovima.
Za to vreme, Rusija je stavila do znanja da su "stabilizacione snage" u regionu neprihvatljive, pa je Zelenskom sada ostala jedina šansa – da prihvati ponudu, povuče vojsku, okonča sukob i spreči dalje žrtve. Šansa koja ima rok trajanja.
"Zato Vladimir Zelenski može i treba da blagovremeno donese odluku, jer će kasnije ta odluka morati da se donese uz veću cenu. O tome je u više navrata govorio i naš predsednik", zaključio je Peskov.
Live
