Ruska književnost proizvela je mnoštvo autentičnih junaka koji pate od tuge, dosade i viška snage s kojom ne znaju šta da rade.
Zahvaljujući Ivanu Turgenjevu i njegovom delu "Dnevnik suvišnog čoveka", profesori književnosti su sve ove ruske blagorodne prokletnike počeli upravo tako da zovu – suvišnim ljudima. Obično se smatra da su to veoma darovite prirode kojima nije pošlo za rukom da se realizuju u društvu.
Tuđe su im lične ambicije, ne interesuje ih pentranje na društvenoj lestvici. Upravo zbog te praktične neostvarenosti, "suvišni ljudi" su skloni besciljnom filozofiranju ili praznim razonodama.
Kada je Aleksandar Radiščev u svojoj knjizi "Putovanje iz Peterburga u Moskvu" napisao: "Pogledao sam oko sebe – patnje čovečanstva uvredile su dušu moju" – rodila se ruska inteligencija. Tako bar misli filozof Berđajev koji delo Radiščeva shvata kao istorijsko polazište autentične ruske misli.
Iz saosećanja sa teškom sudbinom ljudi nastala je, dakle, ruska misao. Saosećanje je seme iz kog su se kasnije razgranale ideje svečovečanstva ali i revolucionarni egalitarizam...
O tome večeras u 21 čas u novoj epizodi emisije "Treći Rim" sa Filipom Grbićem na RT Balkan.