Zaharova: Obama i Bajden ostavili "svinjac" koji sada SAD i Rusija moraju da čiste

Bivši američki predsednici, Barak Obama i Džozef Bajden ostavili su za sobom "Augijeve štale" (simbol prljavštine i nečistoće) koje sada Rusija i Sjedinjene Američke Države sada moraju da čiste, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

"Bilo je mnogo problema koji su se nagomilali u bilateralnim odnosima poslednjih godina. Čini se da su naši šefovi država, kako u Enkoridžu, tako i tokom telefonskih razgovora, naglasili potrebu da se ovaj nered raščisti. To nije samo nered, to su 'Augijeve štale' koje su ostale iza Bajdenovog i Obaminog režima", rekla je Zaharova.

Plaćena kampanja evropske mržnje

Zaharova je ocenila da je mržnja među nekim evropskim stanovništvom prema ruskim aktivnostima posvećenim Velikom otadžbinskom ratu rezultat plaćene kampanje, prenosi Sputnjik.

"Odakle u ljudima, u lokalnom stanovništvu ili u nekim političkim grupama takvo neprihvatanje ruske aktivnosti povodom Velikog otadžbinskog rata, Drugog svetskog rata odakle dolazi ta mržnja? Naravno, ona je plaćena. Mnogima jednostavno plaćaju da pokazuju tu mržnju", primetila je Zaharova.

Pored toga, Zaharova je optužila Kanadu za pružanje utočišta nacističkim kolaboracionistima, navodeći da svako civilizovano društvo treba da osudi nacističke kolaboracioniste, ali Kanada pokušava da opravda njihove postupke, posebno postupke ukrajinskog naciste i pripadnika SS divizije "Galicija" Jaroslava Hunke.

Zaharova o tome kako banderovci peru svoju prošlost: Slučaj Hunke i kanadskih stipendija

"Svako civilizovano društvo, kada je reč o kaznenim izvršiocima, dželatima, kolaboracionistima ili neposrednim pripadnicima Hitlerovih nacističkih struktura, mora potpuno da osudi, odbaci i usadi u javnu svest, takoreći, nemogućnost saučesništva ili prihvatanja takvih postupaka kao norme. Upravo suprotno vidimo u Kanadi, društvu se bukvalno nameće pitanje: 'Možda ipak nije sve tako strašno ili loše?'", ukazala je predstavnica ruskog MSP.

Prema njenim rečima, Hunkova porodica u Kanadi trenutno nastoji da zadrži njegovo ime u nazivima fondova pri obrazovnim institucijama, umesto da se govori o zločinima koji mu se stavljaju na teret.

Ranije su mediji naveli da sud u Edmontonu razmatra tužbu kojom se traži obnavljanje fonda za stipendije nazvanom po Hunki na Institutu za ukrajinske studije Univerziteta Alberte.

Na sednici parlamenta Kanade tokom posete Vladimira Zelenskog 22. septembra 2023. godine, između ostalih, prisutan je bio i 98-godišnji Jaroslav Hunka, koga je predsedavajući Donjeg doma parlamenta uz aplauz predstavio kao "borca za nezavisnost Ukrajine od Rusa tokom Drugog svetskog rata".