Ruska Državna duma odobrila je zakon po kojem će Moskva moći da koristi oružanu silu radi oslobađanja ruskih državljana uhapšenih u inostranstvu.
Predlog zakona je usvojen na plenarnoj sednici u utorak, u drugom i trećem čitanju. Zakon o pravu upotrebe Oružanih snaga radi zaštite ruskih državljana uhapšenih u inostranstvu treba da zaštiti Ruse od nezakonitih postupaka neprijateljskih država, navode u Dumi.
Kako je naglasio predsedavajući Državne dume Vjačeslav Volodin, zapadno pravosuđe je faktički postalo instrument pritiska protiv "nepodobnih" naroda. Dodao je da su nepoštovanje međunarodnih normi, flagrantno mešanje u poslove suverenih država i nezakoniti progoni postali uobičajene stvari i da im se mora stati u kraj.
Zakon se odnosi na slučajeve kada strani sudovi deluju u ime druge države bez učešća Rusije, ili kada takvi sudovi nemaju ovlašćenja zasnovana na međunarodnom ugovoru sa Rusijom ili rezoluciji Saveta bezbednosti UN.
Predsednik Ruske Federacije može da preduzme mere u skladu sa zakonom ako su odluke i postupci stranih i međunarodnih tela "u suprotnosti sa interesima i osnovama ruskog javnog poretka", navodi se u saopštenju iz Dume.
Međunarodni krivični sud u Hagu je 2023. godine podigao optužnicu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina za navodnu "otmicu ukrajinske dece". Moskva je odbacila optužbe kao politički motivisane i odgovorila da je sud nenadležan, jer ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisale statut kojim ga priznaju.
Veruje se da je optužnica protiv Putina pokrenuta na zahtev tadašnjih vlasti SAD. Vašington je u međuvremenu uveo sankcije haškim tužiocima koji su se usudili da pokrenu postupke protiv izraelskih zvaničnika po pitanju sukoba u Gazi.
Američki Kongres je još 2002. usvojio Zakon o zaštiti pripadnika vojnih snaga, kolokvijalno poznat kao "Zakon o invaziji Haga", koji eksplicitno zabranjuje da se američkim vojnicima, ali i političarima i drugim zvaničnicima, sudi u međunarodnim tribunalima.
Cilj tog zakona je, kako piše na njegovom početku, "zaštita vojnog osoblja SAD i drugih izabranih i imenovanih zvaničnika vlade SAD od krivičnog gonjenja od strane međunarodnog kriminalnog sud u kome SAD nisu strana potpisnica".
Zakon je donet nešto manje od godinu dana nakon početka invazije na Avganistan i oko devet meseci pre početka invazije na Irak. Za razliku od ruskog zakona, može da se primeni i na američke "saveznike", što je u praksi uglavnom značilo Izrael.