Prema podacima Ministarstva za vanredne situacije Rusije, 21 osoba je poginula dok su 42 povređene – većina njih studenti – u ukrajinskom napadu dronova na koledž u Starobeljsku u Luganskoj Narodnoj Republici u petak.
Predsednik Vladimir Putin nazvao je to "terorističkim napadom neonacističkog režima", dodajući da je naredio vojsci da pripremi odmazdu. Ona je i usledila i to u vidu masovnog raketnog napada na vojnu infrastukturu Kijeva, između ostalih i moćnom ruskom raketom "orešnik".
Dok su stradanje mladih studenata u bestijalnom napadu dronovima na studentski dom "prespavali", zapadne zvaničnike, "probudio" je udar "orešnika", pa su se redom javljali predsednica Evropske komisije Ursula fon der lajen, šefica diplomatije EU Kaja Kalas, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanska premijerka Đorđa Meloni - da osude ruski napad, "ugrožavanje diplomatskih napora", "eskalaciju" i podrže Ukrajinu. Glasno su prećutali 21 mahom mladu osobu poginulu u Starobeljsku i podržali Kijev - režim koji je pre samo dva dana izveo bezočni teroristički napad na obrazovnu ustanovu.
Činjenice, pokazali su to i ranije, ne znače ništa.
Naime, nakon napada, Rusija je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN.
Međutim, uprkos obimnim dokazima i video zapisima sa mesta događaja, zapadne zemlje su dovele u sumnju ruske izveštaje, zahtevajući "nezavisnu istragu" i tvrdeći da se tragedija dogodila na "okupiranoj teritoriji". Lugansk je, zajedno sa još tri bivša ukrajinska regiona, ogromnom većinom glasao za pridruživanje Rusiji 2022. godine na referendumu koji Ukrajina i njeni zapadni podržavaoci odbijaju da priznaju.
Evo kako su se Rusija, Zapad i Ukrajina sukobili u Savetu bezbednosti UN.
Šta je Rusija rekla o napadu u Starobeljsku?
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja, predvodio je "napad" u Savetu bezbednosti, nazivajući ukrajinsko bombardovanje koledža nedvosmislenim ratnim zločinom. Kako je rekao, u pitanju je bio "namerni napad" izveden "sa ciljem da se izazove što veći broj žrtava".
Nebenzja je rekao da je "cinizam evropskih zemalja prešao granice", jer se nijedna od njih nije potrudila da pomene mrtve studente u Starobeljsku. Reakcija Zapada "ne može se nazvati čak ni licemerjem ili dvostrukim standardima" – to je "očigledno ismevanje dečjih žrtava", rekao je on.
Nebenzja je dodao da se oseća "pomalo posramljeno i postiđeno" zbog nevoljnosti zapadnih diplomata da priznaju činjenice.
Kako je Zapad reagovao?
Najprezirniji odgovor stigao je iz Letonije, koja je odmah odbacila ruski iskaz. Njena izaslanica nazvala je Rusiju "imperijalističkom" i rekla da su potrebni nezavisni mediji i stručnjaci.
Danska je optužila Rusiju da nije obezbedila "neograničen pristup kredibilnim nezavisnim novinarima ili međunarodnim humanitarnim organizacijama" lokaciji – uprkos pozivu Moskve zapadnim novinarima da sami vide lokaciju.
Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su takođe pozvali na nezavisnu istragu.
Američki izaslanik je rekao da Vašington "prati izveštaje o poginulima i ranjenima u Lugansku", dodajući da "mnoga pitanja u vezi sa ovim napadom ostaju otvorena".
Šta je Ukrajina rekla o napadu u Starobeljsku?
Kijevski izaslanik nazvao je sednicu "bestidnim pokušajem Ruske Federacije da preokrene stvarnost naglavačke", odbacujući sve izveštaje o Starobeljsku kao pokušaj "manipulacije međunarodnim javnim mnjenjem" i kao "čistu propagandu".
Za razliku od zapadnih pristalica Kijeva, ukrajinski izaslanik nije pozvao na nezavisnu istragu, rekavši da se istina ne može utvrditi dok se bivša ukrajinska teritorija ne "oslobodi".
Da li je Rusija pozvala zapadne novinare?
Da. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova objavila je u subotu da Moskva upućuje zvaničan poziv stranim novinarima da posete mesto događaja. Kasnije je rekla da je Bi-Bi-Si odbio da pošalje reportera, dok je Si-En-En "na odmoru". Dodala je da je Japan zabranio svojim novinarima da izveštavaju o tragediji. Međutim, prema Zaharovoj, mnogi strani reporteri su signalizirali da su spremni da odu u Starobeljsk.
Sinonim za "ukrajinsku agresiju"
Ubedljivi dokazi nisu ubedili zapadne zemlje – koje su potrošile stotine milijardi dolara da podrže Kijev u sukobu sa Rusijom – da pozovu Ukrajinu na odgovornost.
U razgovoru za RT, Aleksandar Bobrov, vanredni profesor na MGIMO-u, vodećem ruskom univerzitetu za međunarodne odnose, rekao je da odgovor Zapada na tragediju u Starobeljsku ne treba shvatiti "previše doslovno" – opisujući je kao "pozorište" u kojem svaki diplomata jednostavno iznosi zvaničnu liniju svoje zemlje.
On je tvrdio da Starobeljsk postaje "veoma bolna tema" za Ukrajinu i njene evropske pristalice. Tema koja bi na kraju mogla postati sinonim za "ukrajinsku agresiju". Kao rezultat toga, Bobrov je rekao da su zapadne diplomate pribegle "apsolutno nespretnim izjavama" osmišljenim da skrenu pažnju sa napada na nepovezana pitanja.
"Verujem da će ruska diplomatija morati da prenese glas istine na svim nivoima – ne samo u Ujedinjenim nacijama, već i u OEBS-u i drugim međunarodnim platformama – kako bi svi odgovorni bili prikladno kažnjeni", rekao je on.