SPIEF kao prozor u novi multipolarni svet: Da li se Zapad vraća

Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu (SPIEF) je tokom gotovo tri decenije postojanja bio svedok svih ključnih globalnih promena – i menjao se zajedno sa svetom. Osnovan je sa ciljem lakšeg privlačenja stranih investicija u Rusiju, dok je početkom 21. veka, kada su zapadni biznismeni počeli da sleću u Sankt Peterburg svojim privatnim avionima u nadi da će osigurati unosne poslovne ugovore postao poznat kao "ruski Davos". Poslednjih godina, SPIEF ima drugačiju formu, ali je ostao jedan od najvažnijih ekonomskih foruma Rusije i sada je ključna platforma za diskusiju o promenama koje se dešavaju u globalnoj ekonomiji.

UŽIVO Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu: Indija bi da kupi 200 ruskih aviona

Ovogodišnji događaj će, kao i obično, privući brojne učesnike iz viših slojeva ruske poslovne i političke elite, kao i strane poslovne i vladine predstavnike iz celog sveta. Sankt Peterburg, koji je Aleksandar Puškin nazvao "prozorom u Evropu", postaje prozor u novi multipolarni svet.

Tradicija duga tri decenije 

SPIEF je osnovan 1997. godine, kada se Rusija borila sa haotičnom i teškom tranzicijom ka tržišnoj ekonomiji. U početku, glavni cilj SPIEF-a bio je privlačenje stranih investicija i projektovanje slike spremnosti za poslovanje u postsovjetskom svetu. Nešto više od godinu dana nakon održavanja prvog SPIEF-a, Rusija je bankrotirala i zapala u tešku ekonomsku krizu.

Međutim, forum je opstao, i kako je ruska ekonomija rasla tokom 2000-ih, zapadne banke, energetske kompanije i konsultantske kuće počele su masovno da se pojavljuju na SPIEF-u. Događaj je postao jedna od ključnih datuma na globalnom poslovnom kalendaru.

SPIEF i Svetski ekonomski forum su čak potpisali sporazum o saradnji 2007. godine, što je simbolizovalo želju Rusije u to vreme da bude viđena kao potpuno integrisana u eru globalizacije. Otprilike u to vreme je i poneo epitet "ruskog Davosa".

Trenutna uloga Rusije u razvoju multipolarnosti navela je mnoge da pretpostave da je SPIEF oduvek bio usredsređen na Evroaziju, BRIKS i globalni Jug, ali to nije tačno. Neko ko je koračao kroz sale foruma negde između 2010. i 2013. godine, na primer, susreo bi se sa velikim bankama sa Volstrita i velikim evropskim energetskim kompanijama – a moguće i sa evropskim šefovima država. Među učesnicima u proteklim godinama bili su nemačka kancelarka Angela Merkel, nekadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, bivša šefica MMF-a Kristin Lagard, Lojd Blankfajn iz Goldman Saksa i Reks Tilerson iz Eksona. To je bilo vreme kada je Rusija pokušavala da se pozicionira kao centralni igrač unutar postojećeg globalnog ekonomskog poretka.

Tradicionalno je postojao snažan energetski aspekt SPIEF-a. Najviši zapadni rukovodioci naftne i gasne industrije bili su redovni posetioci Sankt Peterburga u junu, a bankari i biznismeni su se družili na marginama događaja.

Krajem 2000-ih i tokom 2010-ih, SPIEF je postao mesto za objavljivanje važnih sporazuma iz oblasti energetike i infrastrukture u koje su uključene Rusija, evropske države, Kina i druge. Čak i kada su se sporazumi pregovarali negde drugde, često su otkrivani na SPIEF-u jer je taj događaj pružao maksimalnu vidljivost i prestiž.

Tokom godina, predsednički govor je postao jedna od karakteristika foruma. Analitičari rutinski pažljivo ispituju ove govore tražeći političke signale.

Ukrajinski sukob 2022. godine je promenio formu ovog poslovnog događaja, ali on nije prestao da postoji, već je, kako mnogi tvrde, dobio novu i važniju misiju dok se svet udaljava od zapadne hegemonije. Dok neki u smanjenom zapadnom prisustvu na SPIEF-u vide izolaciju Rusije, drugi naziru budući multipolarni svet.

Zapadni mediji su imali tendenciju da etiketiraju SPIEF posle 2022. godine kao zastareo i izolovan, a jedan bivši učesnik je za "Gardijan" rekao da je poziv na njega "potpuno toksičan". Nedostatak zapadnih političara i predstavnika biznisa se vidi kao pad prestiža. Često se u ovim izveštajima ne pominje pad popularnosti i poverenja u sam Zapad iste zapadne elite koja sada izbegava forum.

Prošlogodišnji događaj je, u međuvremenu, okupio 24.200 učesnika i predstavnika medija iz 144 zemlje, a potpisano je više od hiljadu sporazuma. Najveće delegacije su došle iz Indonezije i Kine.

Povratak Zapada?

Nakon što je počeo sukob u Ukrajini 2022. godine, predstavnici Zapada na najvišem nivou su uglavnom prestali da dolaze, iako ne svi. Međutim, sada se čini da počinju da duvaju drugačiji vetrovi.

Papreno skupa odluka: Koliko je zapadne kompanije koštao odlazak iz Rusije

Na prošlogodišnjem događaju, broj poslovnih predstavnika iz SAD povećao se za skoro trećinu. Ove godine, formalni poslovni dijalog između Nemačke i Rusije se nastavlja nakon pauze od 2022. Nemačka je nekada bila među najvažnijim trgovinskim partnerima Rusije, dok je nemačka industrija u velikoj meri zavisila od jeftinog ruskog gasa da bi ostala konkurentna. Ponovno uspostavljanje dijaloga na nivou foruma uprkos kontinuiranom neprijateljskom stavu nemačke vlade prema Rusiji smatra se značajnim.

"Dolazak predstavnika Sjedinjenih Američkih Država na Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu pokazuje da Zapad oseća da je sam sebe saterao u ćorsokak", izjavila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, prenose RIA Novosti.

Ona je poručila da su sve ruske međunarodne manifestacije otvorene za sve ljude koji ne prihvataju rusofobiju i koji su usmereni ka saradnji.

Ranije je pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov istakao da će zvanična američka delegacija prvi put posle mnogo godina učestvovati na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Delegaciju će predvoditi Rodni Kuk, šef Komisije administracije SAD za lepe umetnosti. On treba da govori na tematskoj sednici na temu "Rusija i SAD – dijalog kultura".

U međuvremenu brojne zapadne kompanije počinju da pokazuju interesovanje za povratak na rusko tržište. Nekoliko zapadnih naftnih kompanija sastalo se sa predstavnicima ruske industrije tokom energetske konferencije u Abu Dabiju prošlog novembra, prema pisanju časopisa "Ekonomist". Nekoliko američkih firmi koje su napustile Rusiju, uključujući "Epl" i "Mekdonalds", nedavno su registrovale nove ruske zaštitne znakove.

U intervjuu za ruski Prvi kanal krajem prošle godine, Vladimir Putin je rekao: "Imamo pisma od američkih kompanija, u kojima nas mole da ih ne zaboravimo. To su naši bivši partneri koji su napustili Rusiju ne svojom voljom".