Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Belorusije pripremili su treći zajednički izveštaj o stanju ljudskih prava u pojedinim zemljama.
"Ovaj dokument predstavlja nastavak godišnjih izveštaja spoljnopolitičkih resora dveju država o stanju ljudskih prava u svetu i ima za cilj da ojača naše zajedničke napore u skretanju pažnje međunarodne zajednice na izazove i pretnje sa kojima se savremeno društvo suočava u oblasti zaštite ljudskih prava", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Kako se ističe, predstavljanje izveštaja planirano je za 30. jun, kao i za 7. i 9. jul ove godine, tokom konferencija u Izvršnom komitetu ZND u Minsku, sedištu OEBS-a u Beču i na marginama 62. zasedanja Saveta UN za ljudska prava u Ženevi.
Napomenuli su da podaci prikupljeni u izveštaju nedvosmisleno ukazuju na veoma ozbiljan savremeni problem – širenje ideologija koje opravdavaju nejednakost, a u praksi se to ispoljava kroz sve izraženije oblike rasizma, rasne diskriminacije i sa njima povezane netrpeljivosti.
"Opasnost leži u tome što se takve ideologije i prakse koriste radi zadovoljavanja ambicija zapadnih zemalja i otklanjanja 'pretnji' njihovoj dominaciji, koju su svim sredstvima održavale tokom poslednjih 500 godina, što im je omogućavalo da stiču nesrazmernu korist na račun drugih društava i na štetu interesa čitavog čovečanstva. U početku se ta dominacija obezbeđivala direktno, kroz eksploataciju kolonija, izvlačenje resursa, organizacije robovlasništva i slično. Danas se široko primenjuju neokolonijalne metode", naglasili su u ruskom MSP-u.
Dodali su da Zapad vidi pretnju u alternativi koju nude Rusija, Belorusija i druge države koje vode nezavisnu unutrašnju i spoljnu politiku.
"Zapad ih je označio kao svoje konkurente, pa čak i protivnike. Na taj način opravdava sopstvenu agresivnu politiku, ne prezajući od primene bilo kakvih mera protiv nepogodnih, često i nezakonitih, čak i po cenu podrivanja postulata koje je ranije sam zastupao, poput prioriteta ljudskih prava, slobode medija, nepovredivosti svojine, slobode trgovine i mnogih drugih", podvukli su.
U ruskom MSP-u su istakli da se podstiče konfrontacija i pojačava pritisak na suverene države. Upotrebljavaju se i direktne nasilne intervencije u njihove unutrašnje poslove.
"Svetska javnost svedoči ovakvim ciničnim metodama u brojnim delovima sveta: u Ukrajini, na Bliskom istoku, uključujući Persijski zaliv i Ormuski moreuz, u Centralnoj Aziji, na Južnom Kavkazu, Dalekom istoku, u Azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj Americi i na Karibima. Svuda Zapad stvara prostore za konflikt i nastoji da nametne sopstveni poredak, polazeći od starog kolonijalnog načela 'zavadi pa vladaj'", naglasili su.
Kako su dodali, sve se to dešava u trenutku kada su evropski, odnosno šire posmatrano zapadni model društvenog razvoja i evroatlantski model bezbednosti sami sebe diskreditovali.
"Svojim postupcima Zapad sve jasnije pokazuje da nije u stanju da brani sopstvene modele razvoja u poštenoj konkurentskoj borbi, zbog čega sve dublje tone u rđavu politizaciju svih oblasti saradnje i samo je sposoban da stvara sve više problema onima koje je proglasio 'konkurentima'", istakli su u ruskom MSP-u.
Dodali su da se pokušava izgradnja nove hijerarhije država, falsifikovanje istorije, uništavanje pojmova državnog suvereniteta, ravnopravnosti naroda i sekularnog karaktera međudržavnih odnosa. U isti red spadaju i već pomenuti dvostruki standardi u oblasti ljudskih prava.
"Još jedna karakteristika savremenog doba jeste odustajanje zapadnih država od ispunjavanja sopstvenih socijalnih obaveza i prelazak na militarizaciju svih oblasti ekonomije pod izgovorom navodne 'spoljne pretnje'. Tako se, na primer, 'ruska pretnja' koristi kao opravdanje za jačanje vojnih aktivnosti, povećanje broja vojnih vežbi i rast odbrambenih izdataka na štetu socijalnog i ekonomskog razvoja stanovništva u sopstvenim zemljama", ukazali su u ruskom MSP-u.
Naglasili su da od 2022. godine Zapad aktivno koristi nelegitimni neonacistički režim u Kijevu kao svoj geopolitički i vojni mostobran protiv Rusije, a dodali su da je u poslednje vreme počeo je da iznosi i ideju korišćenja kijevske hunte protiv Republike Belorusije.
"Ovi neodgovorni postupci usmereni su ka potpunoj demontaži sistema međunarodnih odnosa uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata i poraza nacizma, fašizma i militarizma u Evropi i Aziji", istakli su.
Kako su napomenuli, u suštini, to bi značilo povratak međudržavnih odnosa praksama koje su postojale pre formiranja Vestfalskog sistema međunarodnih odnosa.
Naime, najveći problem je u tome što takvi pristupi, koji srećom još nisu u potpunosti realizovani, razaraju principe humanizma u međunarodnoj politici, uništavaju postojeća shvatanja normalnosti i prihvatljivosti i faktički pripremaju teren za novi društveni moral koji pretpostavlja nejednakost, diskriminaciju i čak mogućnost uništavanja nepodobnih.
U ruskom MSP-u su upozorili da se time u potpunosti poništavaju dostignuća sadržana u međunarodnim ugovorima i drugim multilateralnim dokumentima iz oblasti ljudskih prava, a upravo zato ovakvi stavovi moraju naići na odlučan otpor svih razumnih članova međunarodne zajednice.
"Samo istinski ravnopravna saradnja svih država daje čovečanstvu šansu da u potpunosti iskoreni kolonijalizam i njegove savremene oblike. Samo takva saradnja može sprečiti pojedine zemlje da potčine sistem međunarodnog prava svojim interesima i da univerzalne mehanizme zaštite ljudskih prava koriste u sebične svrhe", poručili su.
Kako su naglasili, istraživanje koje su zajednički pripremila ministarstva spoljnih poslova Rusije i Belorusije, za razliku od sličnih zapadnih izveštaja, nema za cilj držanje lekcija ili moralisanje.
"Ono može pretendovati na objektivnost, jer se oslanja na materijale nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, kao i na preporuke univerzalnih i regionalnih mehanizama u oblasti ljudskih prava, uključujući ugovorna tela (komitete) sistema UN i regionalne, posebno evropske, institucije za zaštitu ljudskih prava", istakli su.
Napomenuli su da ovaj zajednički izveštaj sumira činjenične podatke o kršenjima ljudskih prava u navedenim zemljama, a pravo da o njima donesu moralni sud prepušta se čitaocima.