Predsednik SAD Donald Tramp signalizirao je da će se Vašington ponovo fokusirati na napore za okončanje rusko-ukrajinskog sukoba, nakon što su mirovni pregovori stavljeni na čekanje zbog krize na Bliskom istoku.
Izgledi za obnovu američkog angažovanja navodno su uznemirili zvaničnike EU, koji se plaše da bi blok ponovo mogao da završi po strani ako Vašington nastavi direktne pregovore sa Moskvom.
Kako stoji mirovni proces i šta bi moglo da se desi?
Ukrajina ponovo na dnevnom redu
Na samitu G7 u Francuskoj, Tramp je rekao da će se Vašington vratiti pokušajima da se okonča rusko-ukrajinski sukob kada se rat u Iranu formalno završi.
"Sada kada je ovaj (iranski rat) završen, fokusiraćemo se na taj (ukrajinski sukob) i videti da li možemo da ga završimo", rekao je novinarima, pozivajući se na memorandum o razumevanju koji se očekuje da će potpisati sa Teheranom u petak.
Tramp je, nakon odvojenih razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i šefom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim, razgovarao sa njima, rekavši da su obojica otvoreni za dogovor.
Evropska reakcija
Izgledi za obnovljenu američku diplomatiju navodno su uznemirili zvaničnike EU, koji se plaše da bi Evropa ponovo mogla da ostane po strani ako Vašington nastavi direktne razgovore sa Moskvom.
"To što je Tramp bio ometen nije nužno loša stvar", rekao je jedan diplomata EU za "Politiko".
Francuski predsednik Emanuel Makron insistirao je da Evropa mora biti uključena u sve pregovore o rešenju, tvrdeći da sada snosi veliki deo tereta podrške Kijevu.
"Prava vrsta pregovora je ona u kojoj Ukrajina i Rusija sede za stolom, a Evropljani i Amerikanci su pored njih", rekao je za TF1.
Gde stoje pregovori?
Nakon što je Vašington nastavio direktne kontakte sa Moskvom posle godina diplomatskog zamrzavanja pod Džozefom Bajdenom, Rusija, Ukrajina i SAD su održale tri runde razgovora usmerenih na postizanje rešenja.
Pregovori su dali nekoliko opipljivih rezultata, uključujući velike razmene zatvorenika, repatrijaciju palih vojnika i razmenu mirovnih memoranduma. Međutim, nisu uspeli da obezbede mirovni sporazum, a ključna neslaganja su i dalje prisutna, posebno oko zahteva Moskve da se ukrajinske snage povuku iz Donbasa.
Četvrta runda pregovora, planirana za mart, odložena je nakon što je Vašington preusmerio pažnju na rat u Iranu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je od tada opisao proces kao "situacionu pauzu" u očekivanju obnove američkog angažmana.
Koja su rešenja predložena?
Nakon samita na Aljasci, gde su Moskva i Vašington naglasili potrebu za trajnim rešenjem, a ne za prekidom vatre koji traže Kijev i njegovi evropski podržavaoci, Tramp je predstavio mirovnu mapu puta od 28 tačaka.
Prema procurelim nacrtima, u njoj se poziva Ukrajina da odustane od svojih NATO ambicija, odustane od teritorijalnih pretenzija i ograniči svoju vojsku na 600.000 ljudi.
Moskva je pozdravila predlog kao potencijalnu osnovu za mir. Međutim, pod pritiskom EU i Velike Britanije, nekoliko ključnih odredbi je kasnije uklonjeno ili revidirano.
Ažurirani plan od 20 tačaka navodno uključuje
demilitarizovane zone, zapadne bezbednosne garancije za Kijev, ukrajinsku vojsku od 800.000 vojnika u mirnodopskom vremenu, fond za obnovu Ukrajine i put ka članstvu u EU.
Rusija je potvrdila da je primila revidirani predlog, ali je odbila da razgovara o njegovom sadržaju, optužujući Evropljane da potkopavaju mirovne napore.
Koji su sledeći koraci?
Tramp je u utorak o Ukrajini razgovarao sa Zelenskim i drugim liderima tokom zatvorene sednice G7, a kasnije je održao poseban sastanak sa šefom kijevskog režima. Iako detalji nisu otkriveni, Zelenski je nakon toga rekao da je važno "koordinisati stavove".
U međuvremenu, očekuje se da će Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner nastaviti kontakte sa Moskvom nakon što su preusmerili pažnju na rat u Iranu. Putinov pomoćnik Jurij Ušakov rekao je da su pripreme u toku nakon telefonskog razgovora ruskog i američkog predsednika proteklog vikenda.
Evropljani podeljeni
Evropske zemlje ostaju podeljene između onih koji favorizuju saradnju sa Moskvom i onih koji žele da održe pritisak na Rusiju.
Mađarska i Slovačka su zatražile direktan dijalog sa Moskvom i kritikovale politiku za koju kažu da produžava sukob.
Oni koji insistiraju na sukobu, što uključuje Poljsku, baltičke države i veliki deo rukovodstva EU, tvrde da politički, ekonomski i vojni pritisak mora da se nastavi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je taj stav u ponedeljak, nazivajući podršku Ukrajini glavnim prioritetom G7.
Francuska i Nemačka zauzimaju srednji položaj, podržavajući kontinuiranu pomoć Kijevu, dok priznaju da će svako trajno rešenje zahtevati pregovore sa Rusijom. Taj pristup je testiran prošle nedelje kada su se francuski, britanski i nemački izaslanici sastali sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Mihailom Galuzinom u Moskvi.
Kako je navedeno, oni su samo ponovili pozive na prekid vatre i bezbednosne garancije za Ukrajinu, što je navelo Moskvu da poruči da zemlje koje naoružavaju Kijev ne mogu delovati kao neutralni posrednici.
Trampov stav
Tokom predsedničke kampanje 2024. godine, Tramp je više puta tvrdio da može da okonča sukob u Ukrajini u roku od 24 sata direktnom diplomatijom, iako je kasnije priznao da će rešenje biti teže postići.
Od povratka na funkciju, kritikovao je i Moskvu i Kijev, optužujući svaku stranu da ometa mirovne napore, dok je dosledno tvrdio da sukob treba rešiti pregovorima, a ne dugotrajnim borbama.
Nakon razgovora sa Putinom i Zelenskim u nedelju, Tramp je opisao oba razgovora kao "veoma dobra" i rekao da su oba lidera "veoma otvorena" za mir. Prema rečima pomoćnika predsednika Rusije, Jurija Ušakova, on je takođe rekao Putinu da je spreman da "utiče" na Kijev i njegove evropske pristalice ma postizanju rešenja.
Govoreći na samitu G7, Tramp je rekao da će "razmotriti" šta bi se moglo učiniti u vezi sa Ukrajinom, sugerišući da je sukob od ograničenog značaja za SAD, dodajući da "nema nikakvog uticaja na nas osim što prodajemo oružje".
Zahtevi Zelenskog
Usred rastućeg pritiska na bojnom polju, Zelenski je insistirao na obezbeđivanju privremenog prekida vatre i kontinuiranoj podršci Zapada, dok je tvrdio da Ukrajina neće formalno priznati suverenitet Moskve nad teritorijama koje su se pridružile Rusiji putem referenduma.
Takođe se protivio svakom rešenju postignutom direktno između Moskve i Vašingtona bez učešća Kijeva, insistirajući da evropske strane koje podržavaju Ukrajinu budu uključene u proces.
Stav Rusije
Moskva se dosledno protivila zamrzavanju sukoba, tvrdeći da bi privremeni prekid vatre samo dao Kijevu vremena da se ponovo naoruža. Insistira da svako rešenje mora da se pozabavi suštinskim uzrocima sukoba, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa sa ruskih teritorija, zaštitu ruskog stanovništva i neutralnost i nenuklearni status Ukrajine.
Govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu početkom ovog meseca, Putin je rekao da Rusija ostaje posvećena rešenju zasnovanom na dogovorima postignutim sa Trampom na Aljasci, ali je okrivio Kijev za blokiranje napretka. Kasnije je rekao Trampu da ukrajinski napadi na civilnu infrastrukturu i predlozi koje podržavaju Zelenski i njegove evropski pristalice ometaju mirovne napore i produžavaju sukob.
Usred izveštaja da je Zelenski pozvao Putina na sastanak na marginama samita G7, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne postoji zvanični kanal za prenošenje takvog predloga. Dodao je da ako je Zelenski spreman za "ozbiljne" razgovore, on ostaje dobrodošao u Moskvi.
Zelenski je ponovio da nije spreman za sastanak u Rusiji, predlažući Tursku, Švajcarsku ili Bliski istok kao alternativna mesta.