Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da će u svetu jačati svest o padu ugleda dolara, prenose RIA Novosti.
"Shvatanje da dolar i druge svetske valute, koje se koriste kao instrument ekonomskog i finansijskog rata, gube svoj ugled, svakako će se sve više učvršćivati", istakao je on Međunarodnom naučno-ekspertskom forumu "Primakovska čitanja".
Lavrov je skrenuo pažnju na reči predsednika SAD Donalda Trampa, koji je izjavio da bi Amerikanci trebalo da vrate Iranu njegovu zamrznutu imovinu, jer će u suprotnom biti podriveno poverenje u dolar.
"Isti princip može se primeniti i na sve ostale ogromne rezerve i sredstva drugih država koja su zamrznuta na Zapadu", naglasio je šef ruske diplomatije.
Podsetio je na zamrznute zlatne i devizne rezerve Rusije u Evropi. On je ukazao i na novu tranšu pomoći Ukrajini iz Evrope u iznosu većem od šest milijardi dolara, koja je obezbeđena iz prihoda ostvarenih od zamrznute ruske imovine.
"Za četiri godine prebačeno je ukupno 45 milijardi evra. Tvrde da ta sredstva nisu uzeta iz onog dela zlatno-deviznih rezervi, iz dela depozita Centralne banke koji je obuhvaćen sporazumom, već da je reč o prihodima koji premašuju kamatu koja pripada Centralnoj banci. Ali to je i dalje ukraden novac. Jedno je kada možete slobodno da raspolažete svojim sredstvima i dobijate kamatu dogovorenu sporazumom sa 'Juroklirom', a sve preko toga pripada njima. Ali vi ipak možete slobodno da upravljate sopstvenim novcem", istakao je Lavrov.
Međutim, napomenuo je, kada vam sredstva budu blokirana, a zatim vam kažu da vi zasad sačekate, a da će oni ostvarivati dodatni profit i sve to prosleđivati Ukrajini, onda je to veoma ozbiljno pitanje sa stanovišta pokušaja Zapada da uveri svet kako je poredak koji su stvorili i koji je funkcionisao pri savremenim institucijama globalnog upravljanja i dalje aktuelan.
Nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, zapadne zemlje uvele su sankcije Banci Rusije i zamrznule deo njenih rezervi. Tačan obim blokiranih sredstava nije zvanično objavljen, ali se procenjuje na oko 300 milijardi dolara. Evropska komisija je tokom prošle godine intenzivno nastojala da dobije saglasnost država članica EU za korišćenje ruske državne imovine u cilju podrške Kijevu, a razmatrana je i mogućnost njene konfiskacije.