Brisel zvecka oružjem: Prazne pretnje Evropljana i duboko ukorenjena rusofobija

Skoro svi zapadnoevropski lideri otvoreno prete Rusiji ratom, a sama Rusija postaje toga svesna. Evidentno je da Evropa već provocira. Tenzije rastu, a na Baltiku i oko Kalinjingrada se gomila NATO vojska.

Madis Rol, savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost Estonije, priznao je da Talin pomaže Oružanim snagama Ukrajine u napadima na Sankt Peterburg, naveli su Vovan i Leksus, ruski prankerski duo. Oni su mu se predstavili kao Rustem Umerov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Detalji razgovora objavljeni su na njihovom Telegram kanalu.

"Nadam se da ako se pojave bilo kakvi problemi sa koordinacijom, mogu da pomognem. Javite mi. Uveren sam da su naši ministri odbrane u kontaktu u ovom pitanju i da ulažu napore u tom pravcu", rekao je Rol.

Komentarišući estonski stav, ali i evropske "pretnje", magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović u emisiji "Danas na RT" ističe da su pribaltičke zemlje zavisne od Nemačke i NATO trupa i da bi u teoriji htele mnogo, a da su u praksi nesposobne za bilo kakav potez.

Savetnik estonskog predsednika priznao: Talin pomaže Kijevu u napadima na Sankt Peterburg

"Političare ništa ne košta da daju isprazne izjave bez osnova, jer pribaltičke države pate od duboke istorijske rusofobije i toga ne mogu da se oslobode. Od njihovog osamostaljenja, to je politika koja se ne menja", objašnjava Jovanović.

Estonija i Letonija, podseća Jovanović, imaju marševe veterana SS jedinica iz Drugog svetskog rata kao jednu vrstu nacionalnog praznika. Kako objašnjava, ovo je nastavak višedecenijske politike.

Istovremeno, Rusija je zatvorila sve železničke prilaze sa Estonijom, Letonijom i Litvanijom. Za Jovanovića ovaj potez Rusije je očekivan.

"Trebalo je to da se uradi davno, da se ide na to da se sve tri baltičke države izoluju. S mora bi to mogla da uradi baltička flota, a s kopna, oružane snage Ruske Federacije. Na taj način se šalje jasna poruka da će da se nastavi sa izolacijom tri pribaltičke države ako ne prekinu da sprovode duboku antirusku politiku", ocenjuje Jovanović.

I dok se Evropska unija u teoriji priprema za rat sa Rusijom 2030. godine, sada je granica pomerana na 2028. Na pitanje šta se u međuvremenu promenilo, Jovanović ukazuje da su to prazne evropske pretnje.

"Evropljani su odbili Trampovu ideju da oni preuzmu komandovanje evropskim snagama NATO-a, jer su rekli da ne bi mogli da se dogovore ko bi bio komandant. Ne vidim ni da je raspoloženje tih evropskih nacija u pravcu bilo kakvih sukoba već se u Nemačkoj priča da će prvi put u istoriji Nemačke da se dogode vanredni parlamentarni izbori, jer je popularnost Merca manja nego što je bila Šolcova. Kancelaru Mercu je mnogo lakše da priča o ruskoj pretnji nego o neispunjenim ekonomskim obećanjima", navodi Jovanović.

Zaharova: Nazovimo stvari pravim imenom – Kijev svakog dana bombarduje Evropsku uniju

S druge strane, Nemačka pregovara sa SAD o proizvodnji većih količina oružja na teritoriji Nemačke kako bi se nadoknadili nedostaci u evropskim zalihama. Jovanović smatra da će Amerikanci učestvovati u tome sam ako bi to za njih značio profit. 

"Nemačka vojna industrija je delimično sposobna ali ona je preskupa. Rajnmetal ima visoke cene i nije u stanju da Nemačka te visoke cene prati i kupuje masovno oružje", zaključuje Jovanović.