Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim Nacijama Vasilij Nebenzja govorio je u ekskluzivnom intervjuu za RT o odnosu Kijeva i Zapada prema mogućnosti mirovnih sporazuma u Ukrajini, ignorisanju ratnih zločina za koje je kijevski režim odgovoran u zapadnoj javnosti, nastanku višepolarnog sveta, ali i tome kako sankcije protiv Moskve mogu pogoršati svetsku krizu hrane.
Počeću tako što ću Vas zamoliti da prokomentarišete izjave ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog, koji je izjavio da je Minski sporazum bio samo ustupak i da on ne može biti primenjen. Takođe smo čuli od Angele Merkel da je to bila taktika za kupovinu vremena ukrajinskoj vojsci. Moje pitanje je da li to utiče na mogućnost budućih pregovora, i pod kojim uslovima bi Rusija pristala na nove pregovore?
Mislim da ste već sami odgovorili na svoje pitanje, barem delimično. Svesni smo skorijih izjava Zelenskog, Angele Merkel, Fransoa Olanda, i samog Petra Porošenka, koji potvrđuju da su Minski sporazumi bili prevara kako bi se kupilo vreme za Ukrajinu.
Pored toga, Minski sporazumi su primer neuspelog sprečavanja sukoba od strane UN. Da su oni bili zaista primenjeni, ništa ono čemu svedočimo danas ne bi se dogodilo. Ali očigledno plan nije bio da se oni primene.
Tako da, kada ljudi kažu, "Ovo je počelo pre godinu dana, uskoro će biti godišnjica", mi kažemo: "Vaša hronologija je pogrešna. To je počelo pre devet godina. Tada smo vas preklinjali da čujete šta imamo da kažemo, ali niko nije hteo."
Određeni broj zapadnih lidera je rekao da poraz Rusije predstavlja jedini mogući kraj ove situacije. Ako je to preovlađujuće raspoloženje, postoji li nada za pregovore ili mir?
Ne govore oni samo da ovo može da se završi isključivo porazom Rusije, već pričaju i o rasparčavanju Rusije, o uništenju Rusije. Neke izjave ne samo da krše diplomatske okvire, već nisu u skladu ni sa civilizovanom komunikacijom.
Povodom mogućnosti pregovora, naša pozicija je veoma jasna. U više navrata smo rekli šta je cilj Specijalne vojne operacije i čemu ona služi. I dalje smo spremni za ozbiljne pregovore, koje je, u aprilu prošle godine, prekinula ukrajinska strana, naravno po naređenju svojih gospodara i sponzora.
Pored toga, mnoge izjave visokih ukrajinskih zvaničnika ukazuju na to kako oni posmatraju mogućnost pregovora sa Rusijom. Tamo postoji zakon, koji je potpisao sam predsednik Zelenski, kojim samom sebi zabranjuje da ima posla sa trenutnim ruskim rukovodstvom.
Mi ne vidimo ozbiljne pokušaje pregovora na ukrajinskoj strani. Sve inicijative koje vidimo sa njihove strane povodom plana za mir na različitim samitima su, iskreno, smejurija.
Takođe, zasigurno znamo da oni ne odlučuju ni o čemu. Oni koji ih mogu naterati na ozbiljne pregovore žive u ovoj zemlji (SAD), neki žive u Evropi, na jednom ostrvu preko puta Lamanša. Ako oni budu hteli, onda će se pregovori desiti. Međutim, mi ne vidimo voljnost za ozbiljne pregovore sa Rusijom među kijevskim sponzorima. Povrh toga, mi ne pregovaramo na osnovu ultimatuma.
Vi ste u više navrata ponovili na SB UN da obasipanje Kijeva oružjem neće doneti mir, već će produžiti patnju i smrt. Međutim, čujemo predstavnike SAD kako kontinuirano odbacuju sve što imate da kažete o opasnosti od smrtonosne pomoći koja se pruža Kijevu. Imate li nade da ćete osvestiti Zapad po pitanju dugoročnih posledica slanja svog tog oružja u Ukrajinu?
Skoro da postoji nada da ćemo ih osvestiti, ali bojim se da su oni i dalje u dubokom snu po tom pitanju. Na zahtev Rusije, imali smo ranije ove nedelje sednicu Saveta bezbednosti o snabdevanju Kijeva oružjem i kuda to vodi. Neverovatni napori i novac idu u Ukrajinu i potpiruju konflikt.
Znate da smo pozvali Rodžera Votersa na tu sednicu. Bilo je sumnji da je on prikladan da govori o tom pitanju, koje je on opovrgao, i vrlo je sposobno izlagao.
Njegov stav nije bio proruski, on je govorio u skladu sa sopstvenim stavovima. Kada pozivamo govornike na SB, nikada im ne diktiramo uslove, ne pišemo im govore, čuli ste šta se desilo na toj sednici. Do sada, ovo se pokazalo kao razgovor između slepih i gluvih.
Mogu se čuti izjave o tome kako će zapadne zemlje sastaviti nekakav tribunal za ratne zločine protiv Rusije. Ako bi se tako nešto dogodilo, da li bi bilo moguće za Rusiju da iznese činjenice na videlo, da se vrati na 2014. godinu i govori o užasima koji su počinjeni, o suzbijanju pravoslavne crkve i drugim aktivnostima koje su se odvijale u Ukrajini? Da li bi tako nešto moglo da bude greška, gde bi činjenice koje oni ne žele odjednom postale tema razgovora?
Dosledno smo pokretali sva ta pitanja tokom proteklih, dugih devet godina, i nastavljamo da to činimo. Ali morate shvatiti, postoji gvozdeni medijski zid, rekao bih.
Činimo sve što možemo da prikažemo činjenice ljudima. Ne tako davno smo održali sastanak o tome šta se dešava u Donbasu - ne samo tokom svih ovih godina, već i tokom poslednjih meseci, jer smo nedavno imali granatiranje stambenih četvrti koje se neverovatno intenziviralo, 16.000 granata samo tokom proteklog meseca, ako se ne varam.
Doveli smo svedoke koji su govorili iz ličnog iskustva o tome šta se dešava. Sve to biva ignorisano. Oni čitaju svoje mantre sa svojih uputstava, bez volje da slušaju bilo šta. Da, mnogima od onih koji čine zločine u Ukrajini danas u ime kijevskog režima bi trebalo da bude suđeno.
Mi smo zvanično izjavili da beležimo sve zločine koje kijevski režim čini protiv sopstvenog naroda i naroda Donbasa. Mi to nećemo zaboraviti, i njima će jednog dana biti suđeno za zločine koje su počinili, uključujući i one na bojnom polju, kao kada su koristili civile kao ljudski štit - mi to ne radimo, ali oni to rade stalno - počinili su zločine nad ratnim zarobljenicima, što sve Zapad ignoriše.
Međutim, kancelarija za ljudska prava (UN) bila primorana da prizna da su snimci autentični i da zaslužuju da budu istraženi.
Zapadni lideri često spominju svetski poredak zasnovan na pravilima. Moje pitanje za Vas je kako na takvu retoriku gledaju u Južnoj Americi, Aziji, Africi - kako svet reaguje na reči SAD i zapadnih lidera?
Već dugo govorimo o tom svetskom poretku zasnovanom na pravilima, ukazujući da to nije međunarodno pravo, koje je prevashodno utemeljeno u poveljama UN.
Prethodno nas mnogi nisu slušali ozbiljno, ali mislim da se sada u zemljama koje ste pomenuli menja mišljenje. Nedavno smo obeležili 20. godišnjicu epruvete Kolina Pauela u SB UN, koju možete smatrati početkom sadašnjeg "svetskog poretka zasnovanog na pravilima".
Mi svojim partnerima kažemo da bi trebalo pažljivo da posmatraju ono šta se odvija danas, i da bi trebalo da razumeju da su se danas okrenuli protiv Rusije, ali da će se sutra okrenuti protiv bilo koje zemlje koja nije usaglašena sa onima koji misle da poseduju svet.
Šta mislite da je uloga Rusije u multipolarnom svetu koji trenutno nastaje?
Pazite, svet je mnogo veći od tzv. koelktivnog Zapada. Svet je i Afrika, šira Evroazija, Latinska Amerika. Svet zaista postaje sve višepolarniji, možda postaje manje multilateralan, barem kada je određena grupa zemalja u pitanju.
Povodom uloge Rusije - nikada nećete obrisati Rusiju sa karte sveta, sviđalo se to nekome ili ne - Rusija će uvek biti veliki igrač u svetskoj politici.
Da vas pitam o SB UN. Kako ocenjujete njihov rad? Znam da je bilo poziva da se SB UN i zemlje koje ga zastupaju reformišu. Koji je stav Rusije po tom pitanju?
Mi ne osporavamo reformaciju SB UN, taj proces se odvija jako dugo, više od 20 godina. Nije problem u tome da Rusija - ili bilo ko drugi - blokira Savet bezbednosti. Postoje tako velike protivrečnosti između pozicija grupa zemalja, odnosno pojedinih zemalja. Ali mi priznajemo da SB danas ne predstavlja današnji svet, koji se promenio otkako je SB UN osnovan.
Mi smatramo da regioni poput Afrike, Azije i Latinske Amerike nisu prikladno zastupljeni u SB UN i da bi to trebalo da se promeni. Mi ne smatramo da bi dodavanje još zemalja iz tzv. kolektivnog Zapada u SB UN doprinelo njegovom radu na bilo koji način, jer ih tamo već ima dovoljno.
Ali opet, proces tzv. pregovora o reformi SB UN se odvijaju u Generalnoj skupštini UN, a trenutno nismo u poziciji gde se može reći da je postizanje saglasnosti po pitanju te reforme moguće.
Ranije tokom našeg razgovora, spomenuli ste onaj užasni video na kome se prikazuje ubijanje ruskih ratnih zarobljenika. Potvrđeno je da je video autentičan i da je taj zločin počinjen. Šta bi bilo potrebno da zapadni mediji priznaju užasna dela Kijeva? Smatrate li da postoji mogućnost širokog priznanja tih zverstava? Da li zapadni mediji prosto neće obznaniti da je to stvarnost?
Možda oni to među sobom priznaju, ali to ignorišu u javnosti. Možda se sećate užasnih scena kao što je tzv. Masakr u Buči ili ubijanje ljudi na železničkoj stanici u Kramatorsku. Ti nesrećni ljudi su ubijeni ukrajinskim raketama...
Sada oni o tome uopšte ne govore, ali je to u očima javnosti ruski zločin. Nikog ne zanimaju detalji - šta se dogodilo, kako se dogodilo, šta je istina a šta ne. Tako da se ne nadam da će zapadni mediji javno obelodaniti te gnusne zločine.
Nedavno ste govorili o tome kako se zapadni lideri protive saradnji Malija i Rusije. Iskoristili ste termin "neokolonijalan" da opišete taj stav. Zašto im toliko smeta unapređenje odnosa Rusije i Afrike, i da li biste mogli da nam opišete taj odnos?
Odnos Rusije sa Afrikom i mnogim partnerima koji se tamo nalaze napreduju i to izaziva ljubomoru kod zemalja koje smatraju da je Afrika njihovo dvorište.
Daću vam primer, mislim da time neću odati nikakvu tajnu.
Pre nekoliko godina, tokom sastanka Generalne skupštine UN na visokom nivou, ministar inostranih poslova Sergej Lavrov se sastao sa trenutnim glavnim evropskim diplomatom Žozepom Boreljom, a koji se nedavno pokazao komentarima koji su izazvali preneraženost u javnosti.
Borelj je upitao Lavrova: "Zašto se vi upuštate u odnose sa Malijem? Zašto Mali želi da razgovara sa vama?" Ministar Lavrov je odgovorio: "Pazite, to je suverena država, oni će sami odlučiti sa kim žele da razvijaju odnose, ako biraju da to čine sa Rusijom - to je njihov suvereni izbor."
Njemu je glavni evropski diplomata odgovorio sledeće: "Nemojte da zabrljate u našem dvorištu." Možete li da zamislite to?
U zapadnim medijima se stalno ponavlja da je Rusija kriva za svetsku krizu hrane. Kako ljudi širom sveta posmatraju na to?
Komitet EU za poljoprivredu je održao sastanak u januaru, gde su pružili trezvenu analizu svojih problema u poljoprivrednom sektoru, a koji se odnose na pandemiju, inflaciju, cene energenata i hrane, užurbane zelene tranzicije, itd.
Oni su među sobom i te kako sposobni da o takvim problemima razmišljaju trezveno, ali u javnosti krive Kremlj za nedostatak hrane u svetu.
Mi tvrdimo da kriza hrane nije počela pre godinu dana, već da je ona posledica loše politike koja traje barem tri do pet godina. Tu je uključeno masovono štampanje novca u velikim ekonomijama, egoističke politike o snabdevanju hrane itd. Naravno, ništa od toga nije posledica onoga što se dešavalo prošle godine.
Ako govorimo o sporazumima u Istanbulu, oni se sastoje od dva dela - jedan je dogovor o izvozu pšenice koji se odnosi na Ukrajinu, a drugi je memorandum o izvozu hrane i đubriva iz Ruske Federacije.
Sporazumi rade punom parom, već je više od 20 miliona tona različitih žitarica izvezeno iz Ukrajine, ali one ne dospevaju u zemlje kojima su najviše potrebne.
Neki deo dospeva, ali to je veoma mali deo. Možda tri odsto od celokupnog izvoza ide u zemlje koje zaista imaju probleme sa glađu. U isto vreme, ni jedno jedino zrno i veoma malo đubriva je izvezeno u skladu sa drugim delom sporazuma.
Priznajem da generalni sekretar (UN Antonio Gutereš) čini sve što može da taj problem reši, ali on u svojim napora nailazi na zid. Postoji toliko sankcija - oni stalno govore da žitarice i đubrivo nisu pod sankcijama - i zvanično nisu, ali osiguranje jeste, bankarske transakcije jesu...
To ne samo da ne doprinosi rešavanju problema gladi u svetu, već ga može i produbiti. Jedna je stvar kriza hrane, odnosno sama hrana, ali su buduće žetve sasvim druga, a rusko đubrivo je za njih od suštinske važnosti.
Verujem da je Rusija sprečena da šalje đubrivo Siriji. Pitao sam se da li se o tome zapravo raspravljalo u UN.
Rusija nije sprečena da šalje đubrivo Siriji, ali operatori nisu voljni da to učine, zato što se to đubrivo smatra proizvodom za dvostruku upotrebu.
Da, zamolio sam generalnog sekretara da reši taj problem zato što je đubrivo Siriji preko potrebno, pogotovo u tragičnom trenutku koji sada proživljavaju. Do sada, međutim, đubrivo i dalje nije poslato.
Deo pregovora i sporazuma o žitu bila je ideja da bi sve sankcije koje se odnose na rusku poljoprivrednu industriju trebalo da budu ukinute, ali vaše izjave ukazuju da to nije učinjeno. Ima li nade da će se to promeniti?
Nada je uvek prisutna iako su se umnožila pravila i regulative u vezi sa sankcijama koje su te zemlje uvele, a pogotovo EU. Oni kažu da su načinili ustupke, ali to nije primenjeno na nacionalnom nivou.
Čak i kad je poslovanje moguće, mnogi se preko potrebne mere pridržavaju sankcija, i to pravi dodatan problem.