NATO je tokom poslednjih godinu dana povećao kontigent vojnih snaga u Evropi sa 13.000 na 33.000, od čega skoro polovinu, odnosno, oko 15.000 čine Amerikanci, rekao je danas načelnik Objedinjenog štaba Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).
Situacija na zapadnim granicama organizacije je napeta, a zbog sukoba u Ukrajini primećen je pojačan intenzitet vojne aktivnosti, ocenio je načelnik ODKB-a Anatolij Sidorov. Ovo je, prema njegovim rečima, izazvano "destruktivnim akcijama dela zapadne elite koje imaju za cilj podrivanje situacije oko organizacije i unutar njenih pojedinačnih država članica". U istočnom krilu NATO-a, u Evropi, nalazi se više od 2.000 vojnih aviona Alijanse, a u vodama Baltičkog i Sredozemnog mora locirane su dve nuklearne podmornice i 18 borbenih brodova, saopštili su danas iz ODKB-a.
Načelnik Objedinjenog štaba organizacije obratio je pažnju i na oktobarske vojne vežbe Alijanse, tokom kojih je uvežbavana primena taktičkog nuklearnog naoružanja. Ovaj put, u njima je učestvovala i Poljska. Zabrinutost izaziva i činjenica da će ove godine biti održano oko 15 takvih vojnih vežbi, dok u Poljskoj i baltičkim zemljama nastavlja da raste broj američkih i vojnika NATO. Ove države povećavaju ulaganja u vojni sektor, što, kako je rečeno danas, takođe zabrinjava.
Zapad uvlači Ukrajinu u dužničku jamu bez kraja, a svo naoružanje koje Kijev dobija, zajedno sa ostalom finansijskom pomoći i učešćem stranih plaćenika u zoni vojne operacije, zapravo, samo produžava sukob, rekao je Sidorov.
"Ukrajina je izgubila svoju samostalnost", a uvlačenje sve više zemalja u sukob može dovesti do eskalacije i regionalnog konflikta, upozorio je.
Podsetimo, predsednik Belorusije juče je pozvao zemlje članice ODKB-a da se objedine i zauzmu zajednički stav po pitanju konflikta u Ukrajini. U organizaciju trenutno ulazi šest država: Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija i Tadžikistan, a status posmatrača ima i Srbija.
"Ako neko misli da sukob Ukrajine i Rusije nije naš sukob, da ćemo moći negde da sedimo po strani dok sve prođe – to se neće desiti. Doći će vreme, uskoro, bukvalno sutra, moraćemo da se odredimo, da zauzmemo određeni stav", poručio je Lukašenko.
Komentarišući situaciju u Iranu, Sidorov je danas rekao da nije nemoguće očekivati da će Iran odgovoriti na nedavne napade na vojna postrojenja u toj zemlji, dok je kao glavnu pretnju za regiju Centralne Azije naveo opasnost od terorizma i napada verskih organizacija koje dolaze iz Avganistana. U tom kontekstu, Islamska država i Al Kaida označena su kao najveća opasnost, a na južnoj granici Tadžikistana, prema njegovoj proceni, nalazi se oko 4.000 terorista koji pripadaju avganistansku ogranku Islamske države.
Sidorov se osvrnuo i na pitanje prijema novih država članica u ODKB. Sve prijateljske zemlje teoretski mogu postati deo saveza, ali, kako je rekao, za to postoje određeni pravni okviri, te ukoliko se oni ispune, bilo koja zemlja može postati deo organizacije.