Rusija
Lavrov otkrio o čemu je govorio sa šefom diplomatije Vatikana i zašto je dolazio direktor CIA
"Stabilizacione snage" koje Velika Britanija i Francuska žele da rasporede u Ukrajini u suštini održavaju, konzerviraju i štite neonacistički režim, koji je jedini režim u celom svetu koji je zakonski zabranio čitav jedan jezik i čitavu jednu kanonsku religiju, naglasio je šef ruske diplomatije
Na moju molbu je predstavnik Vatikana Pol Ričard Galager obećao da će u narednim kontaktima sa Ukrajincima poslati odgovarajući signal, izjavio je u intervjuu za kanal RBK ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Kako je istakao, i u slučaju posete šefa diplomatije Vatikana, nadbiskupa Pola Ričarda Galagera, i direktora CIA Džona Retklifa postoji želja onih koji su došli u Rusiju da razgovaraju.
Napomenuo je da on i Galager nisu imali nikakvih tajni o da su praktično o svemu govorili na konferenciji za novinare.
"Naravno, izrazili su zainteresovanost da ukrajinski sukob bude okončan što je pre moguće. Posebno su potvrdili spremnost da pomognu u rešavanju humanitarnih pitanja", ukazao je šef ruske diplomatije.
Dodao je da je u Rusiju nekoliko puta dolazio kardinal Zupi, kome je papa Lav XIV poverio da pomaže kontaktima u vezi sa humanitarnim pitanjima, razmenom zarobljenika i tela između Rusije i Ukrajine.
Takođe, ruska komesarka za ljudska prava Jana Lantratova je u kontaktu sa ukrajinskim kolegom.
"Oni koriste poslovni, depolitizovani jezik. Takav pristup pomaže u rešavanju pitanja. I mi to podržavamo", naglasio je Lavrov.
Napomenuo je da je Vatikan izrazio spremnost da tome pomogne, baš kao što je Melanija Tramp pomagala u rešavanju čitavog niza pitanja koja su do nje stizala preko linije javnih organizacija.
Kako je istakao Lavrov, on je Galageru ukazao da Rusija nije imala manjak dobre volje, da je još 2014. godine podržala postignuti dogovor, koji je već sutradan zgažen uz aplauz onih koji su garantovali njegovu nepokolebljivost.
"Godinu dana kasnije postignuti su Minski sporazumi, čiji smo garant bili zajedno sa Evropljanima, Angelom Merkel i Fransoa Olandom. Oni su u potpunosti sabotirani, uprkos tome što je 2019. godine Emanuel Makron, koji je tada postao predsednik Francuske, okupio 'normandijsku četvorku' u sastavu Vladimira Putina, Angele Merkel i Vladimira Zelenskog, i što smo tamo usvojili još jedan dokument. On je potvrđivao neophodnost sprovođenja Minskih sporazuma, utoliko pre što ih je odobrio Savet bezbednosti UN", podsetio je Lavrov.
Istakao je da su nedavno Angela Merkel, Fransoa Oland i Petro Porošenko rekli da nisu ni nameravali da bilo šta sprovode, već im je bilo potrebno da kupe vreme kako bi se naoružali.
"I, naravno, tu su i 'izvrtanja' tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona (utoliko pre što je moj sagovornik Pol Ričard Galager takođe sa Britanskih ostrva) iz aprila 2022. godine, kada je zabranio da se potpiše dokument koji su sami Ukrajinci izradili i parafirali tokom pregovora u Istanbulu", podvukao je šef ruske diplomatije.
Lavrov je naglasio da smatra da je vatikanski izaslanik sve razumeo.
"Rekao bih da nije imao kontraargumenata, osim opšteg slogana: 'treba što pre završiti'", istakao je.
"Rekao sam mu sledeće. Ono što Zapad sada zagovara jeste da se zaustavimo tamo gde se nalazi linija borbenog dodira, u okviru primirja, bez dugoročnog mira. Pri tome se gromoglasno objavljuje da nakon takvog privremenog prekida ili obustave borbenih dejstava ni Ukrajina ni Zapad (barem Evropa) neće priznati da je teritorija pod kontrolom Rusije teritorija Ruske Federacije, uključujući i u skladu sa Ustavom. Oni čak ponosno govore da treba prekinuti vatru, a zatim mirnim sredstvima obnoviti granice iz 1991. godine. A potom se na teritoriji koja ostaje pod kontrolom Zelenskog raspoređuju 'stabilizacione snage' – Britanija i Francuska su na čelu te veoma revnosne inicijative", naglasio je Lavrov.
Napomenuo je da te "stabilizacione snage" u suštini održavaju, konzerviraju i štite neonacistički režim, koji je jedini režim u celom svetu koji je zakonski zabranio čitav jedan jezik i čitavu jednu kanonsku religiju.
Štaviše, istakao je Lavrov, te zabrane su uvedene mnogo pre početka Specijalne vojne operacije.
Šef ruske diplomatije je pitao predstavnika Vatikana u kojoj meri oni uzimaju u obzir ta ista ljudska prava, uključujući verska prava, a on mu je odgovorio da to nije dobro.
"Reći ću iskreno (nadam se da ne odajem tajnu): na moju molbu obećao je da će u narednim kontaktima sa Ukrajincima poslati odgovarajući signal", poručio je.
Dodao je da je Galager mesec dana pre posete Moskvi bio u Kijevu, pa ga je pitao da li su se dotakli tih tema, jer Vatikan prati sve peripetije u svetskom verskom okruženju, u svim svetskim religijama, tako da nisu mogli da ne znaju šta se dešava.
"Priznao je da nije imao dovoljno vremena", rekao je Lavrov.
Istakao je da već više godina javno govori o nedopustivosti ovakvih stvari, citira Povelju UN, u kojoj stoji da su svi dužni da poštuju i obezbeđuju ljudska prava bez obzira na rasu, pol, jezik i veru.
"Dakle, to je direktno upereno protiv kijevskog režima. A niko, nigde, ni u jednom predlogu – ko god da iznosi te predloge za okončanje sukoba kroz takvo 'pravedno rešenje' (reč je ne samo o glasovima koji dolaze iz Evrope, već i iz drugih regiona sveta) – niko ne pominje ni jezik, ni religiju, ni ljudska prava", napomenuo je Lavrov.
Na jednom događaju je posle izlaganja ruskog ministra spoljnih poslova, tokom kojeg je ponovo pokrenuo ovu temu, jedan od zapadnih kolega prišao uz šoljicu kafe i rekao da će, ako počnu pregovori, to biti deo pregovora.
"Odgovorio sam da to ne može biti deo paketa pregovora. To je obaveza koju Ukrajina mora da ispuni bez ikakvih uslova. A oni koji njome rukovode i koji u njoj gospodare snose za to direktnu odgovornost", poručio je Lavrov.
Govoreći o tekstu "Volstrit džornala" povodom posete Moskvi direktora CIA Džona Retklifa, gde se navodi da je on doputovao u Rusiju kako bi upozorio na ruski napad na jednu od zemalja NATO-a, Lavrov je naglasio da on nije bio prisutan na tom sastanku.
"Kod nas, kao i u celom svetu, postoje pravila na osnovu kojih specijalne službe međusobno sarađuju. U tome nema ničeg neobičnog. I nema ničeg neobičnog u tome što taj posao obavljaju u tišini", naglasio je šef ruske diplomatije.
Dodao je da se i u diplomatiji u mnogim stvarima radi u tišini, ali diplomate su, po tradiciji i samoj prirodi svoje profesije, dužne da nešto saopštavaju.
"Naravno, ne iznosimo detalje koji su previše osetljivi ili su još u fazi razrade, gde je važno da se ne uplaše mogući kompromisi i konsenzus", zaključio je.
Live
