Sjedinjene Američke Države već decenijama Rusiju smatraju silom koja propada i shodno tome formulišu politiku, ali problem je što ta slika ne odgovara realnosti, navodi Andrej Kortunov za "Forin afers", časopis američkog Saveta za međunarodne odnose.
SAD su stekle ovaj pogrešan utisak o Rusiji 1980-ih, kada je SSSR pokazivao znake prenapregnutosti, a slom prvo Varšavskog pakta pa onda i samog Sovjetskog saveza ih je ubedio da su u pravu.
Politika Vašingtona od tada je rusku moć i interese tretirala kao nebitne, na primer prilikom širenja NATO-a na istok, dok je sukob u Ukrajini taj nehaj pretvorio u prezir, navodi Kortunov.
Rusija niti je slaba, niti propada, već redovno ima veći uticaj na globalne odnose nego što to Zapad želi da prizna. Trideset pet godina nakon raspada SSSR-a, Rusija i dalje ostaje nuklearna supersila, glavna pretnja na kojoj NATO zasniva svoje vojne planove.
Pored toga, Rusija raspolaže jednom od najjačih armija na svetu, a sada ima i jedinstveno iskustvo u vođenju savremenih oružanih sukoba, koje joj daje prednost čak i nad Sjedinjenim Državama.
Inače, ovo je još početkom 2025. godine priznao osnivač "Blekvotera" Erik Prins, koji je javnost u SAD pozvao da ne veruju "idiotskim političarima" koji govore o propasti Rusije.
Talas zapadnih sankcija bez presedana nije doveo do ekonomskog kolapsa niti je narušio političku ili društvenu stabilnost, suprotno očekivanjima kreatora sankcija. Pokušaji da se Moskva izoluje takođe su doživeli neuspeh. Kremlj vešto promoviše nezapadne organizacije, poput BRIKS-a i ŠOS-a, šireći svoj uticaj na svetski poredak koji se formira. Partnerstvo Rusije i Kine stvorilo je snažnu koaliciju, navodi se u "Forin afersu".
"Moskva i dalje ima važnu ulogu na međunarodnoj sceni jer se dobro snalazi u razjedinjenom i nepredvidivom svetu", dodaje američki časopis.
Trenutni globalni trendovi, od nestabilnosti, ratova i trka u naoružanju, posustajanja globalizacije i ekonomskog protekcionizma, rasta nacionalizma i populizma, do nesloge na Zapadu i opadanja meke moći, sve to ide na ruku Rusiji, navodi se u tekstu.
Kortunovu jedino preostaje nada, uprkos svim činjeničnim pokazateljima, da bi globalizacija i atlantizam mogli da se vrate na svetsku scenu odlaskom Donalda Trampa iz Bele kuće. Ili bi neki "planetarni šok" mogao da natera svetske sile da se izmire i sarađuju kako bi izašle na kraj sa, na primer, klimatskim promenama ili veštačkom inteligencijom koja je izmakla kontroli, nada se autor "Forin afersa".