Ruski prankeri Vovan i Leksus pozvali su bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i predstavili se kao bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko, kada im je još jednom potvrdila da su Minski sporazumi bili potpisani ne da bi zaista došlo do trajnog mira u Donbasu, već kako bi se Ukrajini dalo vremena da ojača.
Upitana da prokomentariše Minske sporazume iz 2014. godine, Merkelova je kazala da nema smisla da rovari po prošlosti i misliti o onome što je bilo. Bivša kancelarka je čak dva puta odbila da detaljnije govori o nekoj od tema koju su joj "podmetnuli" prankeri.
Napomenula je i da ne želi da nagađa da li je bilo moguće sprečiti sukob u Ukrajini, ali je priznala da su ga Minski sporazumi svakako odložili i dali Kijevu na vremenu.
"U tom trenutku, kako ne bismo dozvolili da dođe do još gorih stvari, svi smo potpisali sporazume. Jednostavno smatram da su oni Ukrajini dali više vremena za razvoj u periodu od 2014. do 2021. godine". Ovi sporazumi su bili dobri za Kijev, jer zahvaljujući njima Ukrajinci sada mogu da se suprotstave Putinu, objasnila je. "Ukrajina sada ne samo da može da odgovori, već je dobila i međunarodnu podršku", zaključila je Merkelova.
Odgovarajući na pitanje lažnog Porošenko o tome šta misli, da li će biti moguće vojno ojačati Ukrajinu do te mere, da se Rusija natera da pregovara, Merkel je iskusno odbila da odgovori na pitanje, rekavši da bi to Porošenko trebalo bolje da zna, jer se on nalazi sa vojskom na frontu.
"Petro, meni je o tome još teže da govorim nego tebi. Volela bih ja od tebe da čujem neku procenu. Mi smo prijatelji. Mi želimo da vam pomognemo", rekla je bivša nemačka kancelarka.
Za Zapad je, kako je kazala, bitno da vodeće države vode usaglašenu politiku, a nemačka vlada sigurno dobro vodi svoju politiku.
"Ljudi koji su kao ja, koji više ne ulaze u vladu, ne mogu da urade ništa značajno, tako da ja samo podržavam sadašnji rad naše vlade", poručila je.
Evropska unija je ujedinjena po pitanju Ukrajine, iako, kako je kazala, među zemljama članicama ima manjih razlika.
Komentarišući politiku francuskog predsednika Emanuela Makrona, ona je dodala da smatra da i nemački, i američki lider, kancelar Olaf Šolc i predsednik Bajden, imaju veoma dobre odnose sa Makronom.
Na kraju, bivša nemačka kancelarka odbila je da razgovor nastavi na ruskom jeziku, na predlog ruskih prankera, nakon čega je ubrzo i završila razgovor za koji se, kako je dva puta naglasila, nada da neće završiti u medijima. Situacija je ionako veoma kompleksna, a naše dve vlade su svakako u stalnom kontaktu, poručila je.
Podsetimo, poznati ruski prankeri nedavno su razgovarali i sa bivšim šefom Pentagona Markom Esperom. Amerikanac je priznao da Kijev radi prljav posao, kojim se u Vašingtonu ne bi želeli baviti, te da je Ukrajincima stoga bitno obezbediti jaku podršku.
Jedna od meta bio je i Džon Bolton, bivši savetnik za bezbednost Donalda Trampa. On je, između ostalog, priznao i da bi Nemce, Francuze i druge narode trebalo sprečiti da pregovaraju sa Moskvom, tvrdeći i da bi Kijevu trebalo da bude dozvoljeno da napada i rusku infrastrukturu u Rusiji.