Vatru bi da ugase benzinom: Sankcije Rusiji će se vratiti kao bumerang

Novi zakon antiruskim sankcijama ima za cilj da dodatno pritisne rusku energetsku industriju i njene trgovinske partnere, uključujući Kinu i Indiju. Međutim, stručnjaci upozoravaju da Vašington možda neće uspeti da ostvari taj cilj, posebno u trenutku kada se SAD suočavaju sa rastom cena goriva, prenosi RT na španskom jeziku.

Zakon bi predsedniku SAD Donaldu Trampu omogućio da uvede carine do 100 odsto Kini, Indiji i drugim kupcima nafte i drugih energenata iz Rusije i Irana. Mera dolazi u trenutku naglog rasta cena goriva u SAD, što već pogađa hiljade američkih porodica.

Pooštravanje američkih sankcija protiv Rusije: Kakav je odgovor Kremlja

Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je u sredu sa 262 glasa za i 159 protiv novi predlog zakona o antiruskim sankcijama, čiji je inicijator bio nedavno preminuli republikanski senator Lindzi Grejem,koji se u Rusiji nalazio na listi terorista i ekstremista.

Dokument je upućen predsedniku SAD Donaldu Trampu na potpis, a "Volstrit džornal" je, pozivajući se na zvaničnika Bele kuće upoznatog sa situacijom, objavio da Tramp planira da potpiše predlog zakona.

U analizi RT-a na španskom jeziku navodi se da se usvajanje zakona poklopilo sa rastom cena običnog benzina u SAD, gde je cena porasla sa 2,98 na 4,36 dolara po galonu.

Cena dizela dostigla je rekordnih 6,33 dolara po galonu. Od ukupnih dodatnih troškova, gotovo 59 milijardi dolara odnosi se na benzin, a više od 48 milijardi na dizel.

Rast cena goriva podstiče inflaciju i stvara dodatni pritisak na Federalne rezerve, dok mnoge porodice sa niskim i srednjim prihodima imaju manje mogućnosti za štednju ili su prinuđene da smanjuju druge troškove. O tome kakva je situacija govori i to da je američki ministar energetike Kris Rajt izjavio da radije ne bi da komentariše cene benzina.

Usvajanje zakona dolazi i u trenutku zabrinutosti zbog poremećaja u snabdevanju sirovom naftom na svetskom tržištu, koji su izazvani kako krizom na Bliskom istoku, tako i ukrajinskim napadima na rusku energetsku infrastrukturu.

Cene nafte su takođe početkom ove nedelje dostigle najviši nivo za gotovo četiri meseca. Istovremeno, evropski fjučersi na dizel, koji predstavljaju referentnu vrednost za cene tog goriva, su dostigli rekordni nivo.

Stručnjaci smatraju da bi situacija u SAD mogla dodatno da se pogorša ukoliko se nastave ograničenja prema Rusiji, jednom od najvećih svetskih izvoznika dizela.

Poruka iz SAD: Ruska vojska moćnija od američke, sankcije nisu slomile Moskvu

"Ruska ekonomija je pod pritiskom, ali može da podnese umerene troškove koje će doneti predlog zakona o sankcijama koji je predložio Grejem", ocenila je Dženifer Kavana, direktorka organizacije "Difens prajoritis"(Defense Priorities).

Slično tome, Maja Nikoladze, istraživač američkog Atlantskog saveta, smatra da će Vašingtonu, kako bi nove sankcije bile efikasne, biti potrebna pažljiva koordinacija, budući da su mnoge vodeće ruske finansijske i energetske kompanije koje i dalje posluju već pod američkim sankcijama.

Efikasnost mera zavisiće i od stabilnog snabdevanja energentima sa Bliskog istoka, regiona koji je pogođen ratom SAD protiv Irana i sve većom eskalacijom između Saudijske Arabije i Huta.

Da li će mere pogoditi ruske partnere?

SAD nastoje da novim merama pogode i kupce ruske nafte i drugih energenata.

Vašington je prošle godine uveo carinu od 25 odsto na uvoz iz Indije, nastojeći da izvrši pritisak na Nju Delhi da smanji kupovinu ruske nafte. Međutim, ta mera nije promenila obim isporuka ruske nafte Indiji, već je ugrozila trgovinske odnose SAD i Indije. Na kraju je Trampova administracija odustala od mere i ukinula carine.

Indija upozorila SAD na moguće posledice novih sankcija protiv Rusije i Irana

Slično tome, SAD su 2025. godine uvele carine od 100 odsto na kineske proizvode, što je dovelo do toga da Kina, kao odgovor, pooštri kontrolu izvoza retkih zemalja i magneta, materijala od ključnog značaja za američku tehnologiju i odbrambenu industriju. Vašington je potom odlučio da ukine tu meru.

Prema oceni Maje Nikoladze, nove mere bi mogle da dovedu do očekivanja koja Peking neće ispuniti i da izazovu kontramere, ostavljajući SAD pred izborom da smanje carine ili prihvate troškove trgovinskog sukoba sa Kinom.

Kada je reč o Indiji, Nikoladze smatra da će Nju Delhi ponovo tražiti izuzeća i olakšice, dok će nastaviti transakcije sa Moskvom.

"Pošto je Iran već decenijama pod opsežnim američkim sankcijama, njegovo uključivanje u nove mere verovatno će biti više simbolično nego suštinsko", dodala je ona.

Udar koji se vraća

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je da američka mera spada u kategoriju "neprijateljskih postupaka" prema Moskvi.

"I, naravno, uvođenje dodatnih sankcija Sjedinjenih Američkih Država nesumnjivo će zakomplikovati napore za postizanje mirnog rešenja u Ukrajini", naglasio je Peskov.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je istakao da zapadne sankcije nanose štetu njihovim autorima i inicijatorima.

"Rusija se već dugo suočava sa pokušajima Zapada da joj nametne ograničenja: pritisak je postojao i pre 'Ruskog proleća' 2014. godine, a nastavljen je i posle njega. Ali od 2022. godine Zapad je rusofobnu mašineriju pokrenuo punom snagom, obarajući svetske rekorde, i to u dva aspekta: i po broju takozvanih sankcija i po njihovoj beskorisnosti", rekao je Putin.