Predsednik Rusije Vladimir Putin obraća se učesnicima 23. godišnjeg zasedanja Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" na završnoj plenarnoj sednici.
Tema ovogodišnjeg zasedanja je "Odgovornost za budućnost: Granice mogućeg ili neograničene mogućnosti?"
Ovi razgovori neretko beleže rekordno trajanje, jer posle uvodnog izlaganja redovno sledi višečasovna rasprava u kojoj Putin odgovara na najkompleksnija globalna pitanja. Tako je pre dve godine diskusija trajala oko četiri sata.
Za razliku od prethodnih godina, kada je domaćin konferencije tradicionalno bio Soči, forum je ove godine izmešten u Istru, u Moskovskoj oblasti.
Izlaganje predsednika Ruske Federacije na Međunarodnom diskusionom klubu "Valdaj" pratite u našem blogu uživo.
1. okt 2026 • 18:48
Odnosi sa Japanom
U stavu Rusije prema Japanu ništa se nije promenilo. Promenio se stav Japana, podsetio je Putin.
"Tokio je uveo sankcije Moskvi, a sad najviši zvaničnici daju oštre izjave. Rusija nije zadovoljna planovima remilitarizacije Japana, ili stvaranja vojnih blokova u regionu", napomenuo je ruski predsednik.
Putin i Si komunicirali bez reči
Rusija i Kina govore o konceptu "države-civilizacije" radi zaštite tradicionalnih vrednosti, istorije i tradicija, humanitarnih stvari, jer je to u domenu civilizacija, dok su države subjekti međunarodnog prava, odgovorio je Putin na pitanje gosta iz NR Kine.
Kao primer međusobnog razumevanja, naveo je nedavni samit BRIKS-a u Indiji, kada se našao nasamo sa SI Đinpingom bez prevodilaca.
"Razumeli smo se bez reči", rekao je Putin.
Zapad je izvršio agresiju na Rusiju
Ovo što se dešava u Ukrajini je takođe agresija Kolektivnog zapada na Rusiju, samo rukama kijevskog režima, rekao je Putin odgovarajući na pitanje o ratu SAD i Izraela protiv Irana.
Ruski predsednik je podržao ukidanje sankcija SAD Iranu i skoro otvaranje Ormuskog moreuza za saobraćaj, kao i dogovor na osnovi Memoranduma o razumevanju potpisanog letos.
Crno more i udari po Ukrajini
Rusija je pokrenula kampanju udara na ukrajinske brodove u Crnom moru posle niza ukrajinskih napada na ruske tankere i civilne brodove, kojim se kijevski režim javno hvalio, rekao je Putin.
Napomenuo je da svi brodovi koje Rusija napada prevoze vojni teret, što se vidi po sekundarnim detonacijama.
"Ukrajinski udari na ruske rafinerije su Rusiju koštala oko jedan odsto BDP-a, po nekim procenama, pa je Moskva uzvratila po objektima koji su važni za njihovu privredu, i sad Ukrajina više nema metalurgiju", rekao je Putin.
Sada sa svih strana sveta mole Rusiju da prestane, jer je u Americi skup dizel, ali uzrok toga su "sankcije", a ne ruska odmazda, napomenuo je predsednik.
Rusija će recipročno da odgovori na napade
Mi smo za slobodu plovidbe, rekao je Putin o pokušajima otmice i zaplene brodova s ruskim tovarima.
"Nema potrebe za novim pravilima, samo da se postojeća sprovode", dodao je.
Rusija rezerviše pravo da odgovori na isti način, gde god bude htela, na Baltiku, Pacifiku, ili gde god.
Zapad tuđim rukama ratuje protiv Rusije
"Kijevski režim se dugo bori prvenstveno zahvaljujući zapadnoj vojnoj pomoći. Svima je jasno da Ukrajina ne može da funkcioniše samostalno, ona već gubi karakteristike državnosti", rekao je Putin.
Rusija mora da ima u vidu da NATO pokušava protiv nje da ratuje "tuđim rukama", gurajući narod Ukrajine u smrt i propast, upozorio je.
Moskva treba da zna odakle dolaze sve pretnje i kako s njima da se izađe na kraj, rekao je ruski predsednik, odgovarajući na pitanje šta bi moglo da se desi ako određena preduzeća u EU počnu da isključivo proizvode oružje za Ukrajinu.
Evropi ne pretimo, oni prete nama
"Mi nikome ne pretimo. Ovo je dogovor na pokušaj pretnje nama", rekao je Putin na pitanje o nedavnim izjavama Moskve.
Neke zemlje NATO-a stalno govore da se spremaju na rat sa Rusijom do 2030. Sad organizuju neke vežbe u Baltiku, pokušavaju da presreću naše brodove. To je sve eskalacija. Sad govore o napadu na Kalinjingrad, napomenuo je Putin.
Moskva je samo rekla da u slučaju napada na njenu teritoriju, bilo Kalinjingrad ili negde drugo, namerava da primeni "sva sredstva koje imamo na raspolaganju".
Rusija je svesna da EU ima dva puta više stanovnika, pa će upotrebiti sredstva i oružje u kojem ima nadmoć, objasnio je.
Pritom saopštenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova nije rekla ništa o nuklearnom oružju. Ima i drugog oružja koje može da se primeni, ali o tome će odlučiti Moskva, dodao je Putin.
Ponovio je da je priča po EU o navodnoj "ruskoj pretnji" za unutrašnje političke potrebe i ne odgovara stvarnosti.
Sve je počelo napadom na SR Jugoslaviju
Sve što se dešava danas počelo je napadom NATO na Jugoslaviju, izjavio je Putin.
"Raspadom SSSR-a, nestalo je višedecenijske ravnoteže. NATO je pokrenuo su vojnu akciju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Bombardovali su zemlju u srcu Evrope, bombardovali Beograd", rekao je Putin.
"Od toga je sve počelo", istakao je ruski predsednik.
Počinje diskusija
Ruski predsednik je završio svoje uvodno izlaganje. Sada počinje diskusija, koju je pokrenuo moderator Fjodor Lukjanov pitanjem o nemačkom političaru Egonu Baru, kojeg je Putin citirao tokom govora.
Kakva bude Evroazija, biće i svet
Postoji mnogo problema vezanih za klimu, životnu sredinu, siromaštvo i nejednakost. Nema razloga očekivati da će međunarodna zajednica uskoro rešiti ova pitanja. Ali ako se ova pitanja ne reše globalno, potrebno ih je rešiti barem na regionalnom nivou.
"Naš dom je Evroazija. Od toga kako uredimo Evroaziju, mnogo toga zavisi u svetu", rekao je Putin.
U kontekstu rastuće globalne nestabilnosti, ideja o većem evroazijskom partnerstvu dobija poseban značaj, istakao je predsednik.
Zadatak i odgovornost evroazijskih zemalja je da maksimalno zaštite ovaj prostor od globalnih rizika i ojačaju međusobnu povezanost. Evroazija može postati prototip interakcije gde razlike u kulturi, religiji i tako dalje nisu prepreke, već prednosti, ističe ruski predsednik.
"Vrednost Evroazije leži u njenoj samodovoljnosti i sposobnosti da reši bilo koji problem. Jedino što je potrebno za dalji razvoj je trajni mir", naglasio je Putin.
Humanitarno pravo je opet aktuelno
Rusija je još 1899. predložila Hašku konvenciju o regulisanju vojnih dejstava. Činilo se da su da svetski ratovi izbrisali ta dostignuća humanitarnog prava, ali sada je ponovo došlo vreme da se ovo pitanje pokrene, rekao je Putin.
Sukobi su, nažalost, uvek postojali, postoje i uvek će postojati. Ali profesionalizam u vojnoj sferi podrazumeva poštovanje humanitarnih normi. Konkretno, ruska vojska nikada nije prva pokrenula napade na kritičnu infrastrukturu neprijatelja koja nije primarno vojne namene, naglasio je ruski predsednik.
"Ako puška visi na zidu, na kraju će ipak opaliti"
Stanislav Petrov spasao svet, veštačka inteligencija ne bi dobro procenila situaciju
Svet se sada nalazi u fazi previranja. Da bismo dostigli kreativnu fazu, koja će stići pre ili kasnije, moramo preživeti sadašnji opasni trenutak i izbeći najopasnije pretnje, napomenuo je Putin.
"Nemoguće je zaustaviti tehnološki progres, ali moramo da budemo svesni mogućih posledica, na primer kada veštačka inteligencija sama donosi odluke u ratnim okolnostima", rekao je Putin.
Putin je podsetio na incident iz 1983, kada je sovjetski oficir Stanislav Petrov odbio da lansira nuklearne rakete iako su mu sistemi upozorenja govorili da je u toku američki napad, jer je shvatio da je u pitanju greška, i tako sprečio treći svetski rat.
O prošlosti i budućnosti
Svakoj naciji je potrebna perspektiva, vizija za budućnost. Nje nema bez istorijskih temelja, bez prošlosti i nasleđa predaka. Ali bez budućnosti, prošlost nema smisla, rekao je Putin.
"Ne treba postati muzej veličine predaka", već se mora voditi računa da se nacionalna tradicija ne pretvori u antikvitet, napomenuo je ruski predsednik.
Ističe da je prava veličina jedne države nemoguća bez sposobnosti da se ide u korak sa vremenom, a idealno, da se bude korak ispred.
Zapad će morati da prizna realnost
Bivši hegemon će neizbežno morati da prizna realnost multipolarnog sveta, primetio je Putin.
"Moraće da nauči da sarađuje sa zemljama globalne većine. Moraćemo da živimo u nestabilnom, promenljivom svetu. Ovaj put će biti prepun neprijatnih, pa čak i opasnih pojava, ali je neizbežan", dodao je.
O raspadu SSSR
"Sovjetski lideri hteli su da se dopadnu Zapadu", podsetio je Putin, navodeći da su skupo platili slepo verovanje zapadnim partnerima i uverenost u mogućnost nekih "džentlmenskih sporazuma", dok je Zapad hteo da preoblikuje svet i da ga prigrabi što je više moguće.
Rusija nije počela rat
Što se ukrajinske krize tiče, Putin je podsetio da Rusija nije počela rat, već je to uradio NATO.
"Rusiju su postavili u situaciju gde je ona bila prinuđena da se brani s oružjem u rukama", rekao je ruski predsednik i podsetio na puč u Kijevu i napade na ruskojezično stanovništvo Donbasa tenkovima, avijacijom i artiljerijom.
Zapad želi samo očuvanje hegemonije
Zapad nije zainteresovan za rešavanje problema, već za očuvanje sopstvene hegemonije.
"U nekim slučajevima, sve se svodi na sebičnost, a ponekad čak i agresiju", rekao je Putin.
Napuštanje opštepriznatih pravila, odricanje od principa jedinstvene bezbednosti, pretvara se u agresivne pokušaje pribavljanja jednostrane dobrobiti.
AI i stranputice digitalnog totalitarizma
Još jedan primer izazova pred čovečanstvom je veštačka inteligencija, rekao je ruski predsednik. Egzistancijalno je pitanje kako države u doba digitalizacije mogu da obezbede svoj digitalni suverenitet i izbegnu stranputicu "digitalnog totalitarizma".
UN je talac globalne manjine
Neke međunarodne organizacije trenutno ne smanjuju rizike, već ih povećavaju, delujući u službi jednih ili drugih zemalja.
Ruski predsednik je naveo kao primer Ujedinjene nacije, na koje ima nesrazmeran uticaj svetska manjina, odnosno grupa zemalja Zapada, na štetu svetske većine.
"Reforme su neophodne, ali je za to prvo potreban unutrašnji konsenzus. Te reforme ne treba da se svedu samo na proporcionalniju zastupljenost Afrike ili drugih regiona", napomenuo je Putin.
Najveći izazov po mir i bezbednost
"Pre svega, treba razmišljati kako sačuvati globalni mir i bezbednost, u uslovima kada je toliko normi odbačeno, a nove nisu ustanovljene", podsetio je ruski predsednik i dodao da se ne sme dopustiti da se čovečanstvo dovede na ivicu opstanka.
Peskov: Ceo svet čeka Putinov govor
Čitav svet čeka govor ruskog predsednika Vladimira Putina na plenarnoj sednici Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj", rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
"Predsednik će tradicionalno održati govor. Ovo je govor, jedan od nekoliko godišnjih obraćanja predsednika, koji ceo svet iščekuje", rekao je Peskov novinarima.
On je naveo da se plenarna sednica sa učešćem predsednika očekuje danas posle 16 časova po moskovskom vremenu, odnosno posle 15 po beogradskom.
Peskov je nazvao je Međunarodni klub "Valdaj" platformom koja uživa poštovanje. Prema njegovim rečima on okuplja vodeće analitičare, naučnike, politikologe kako bi razgovarali o najhitnijim pitanjima međunarodne agende.